Kratkoročni cilj srpske diplomatije da insistiranjem na izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde u Hagu uspori priznavanje države Kosovo je možda i moguće postići, smatraju analitičari, jer je Srbija snažnom diplomatskom ofanzivom, pre svega među islamsko – arapskim državama, uspela da zaustavi priznavanje među tim zemljama. Takođe primećuju da se očekuje i da će konflikt na Kavkazu uticati na usporavanje priznanja Kosova. Međutim, dugoročno gledano, akcija srpske diplomatije čiji je dugoročni cilj povratak za pregovarački što nije ni perspektivna ni ostvarljiva, kaže za naš program analitičar iz Beograda Vatroslav Vekarić:
“Dugoročno gledano, ne mislim da može da dovede do vraćanja za pregovarački što, utoliko pre što su najvažnije zemlje već priznale Kosovo. Međutim, to je jedna diplomatska akcija koja treba da pokaže jedan aktivizam, da pokaže neslaganje sa ishodom koji je sada postignut.”
Osim toga, Zijad Bećirović, predsednik ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije primećuje da inicijativu Beograda treba posmatrati u kontekstu unutrašnjih prilika u Srbiji, gde je nedavno za dlaku formirana proevropska Vlada, nasuprot mogućoj izrazito nacionalnoj opciji:
“Teško je reći da li je to diplomatski mudro ili nije. Međutim, moramo uvažavati kontekst dešavanja u Srbiji. Srpska vlada mora da uradi zbog samog konteksta dešavanja a ne zato što bi ona htela.”
Teško je proceniti da li će Srbija uspeti u septembru da obezbedi 96 glasova, zemalja članica na Generalnoj skupštini, koliko je potrebno da se usvoji rezolucija o traženju konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti. Pritom Vatroslav Vekarić upozorava i na sledeću činjenicu:
“Ali imajući u vidu da postoji jedan ozbiljan otpor Amerike, pa i Evropske unije, ovom predlogu bojim se da će to uticati na mnoge druge članice UN, da ako se ne izjasne protiv, onda da budu uzdržane. Tako da mislim da je postizanje jednog kritičnog broja vrlo, vrlo, otvoreno i neizvesno.”
Iako su sukobi na Kavkazu otvorili mnoge paralele sa Kosovom, i pored očekivanja da bi i to moglo da utiče na opredeljivanje zemalja na Generalnoj skupštini UN, ipak je primetno da srpska diplomatija ne koristi ovu situaciju. Vatroslav Vekarić kaže da zbog odnosa Srbije i Rusije izostaju odgovarajuća reagovanja srpske diplomatije:
“Srpska diplomatija se malo našla u jednoj situaciji koja nije baš za nju zgodna. Ne može da se izjašnjava onako kako bi trebalo da se izjasni zbog same Rusije, a paralela ukazuje da je Srbija u veoma sličnoj poziciji kao Gruzija, a pozicija Rusije u gruzijsko-osetijskom sporu je vrlo slična poziciji zemalja NATO-a koje su intervenisale u Srbiji. Da li će to pomoći? Mislim, teško će pomoći, ali u svakom slućaju ima još mnogo zemalja koje bi potencijalno mogle da priznaju Kosovo. Moguće je da se one nakon svega ovoga pokažu još više uzdržane, odnosno da još više razmišljaju da li će priznati ili ne Kosovo.”
Zahtev Beograda o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde našao se i u odnosima Srbije i Brisela, a prema nezvaničnim informacijama, Bernar Kušner, šef diplomatije Francuske, predsedavajuće Unijom, trebalo je da, u poseti Beogradu u sredu koja je odložena zbog Kavkaza, da utiče na srpske zvaničnike da odustanu od te ideje. No, i pored toga što misli da će inicijativa Beograda u UN u nekom smislu sasvim sigurno pogoršati odnose Srbije i Evropske unije, Zijad Bećirović iz ljubljanskog Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije kaže da će Brisel ipak morati da ima sluha za ovaj potez Beograda:
“Iz razloga što je dozvolio da Srbija uđe u sve te procese. Pomogao je Srbiji i predsedniku Tadiću da dobiju izbore, potpisali su sporazume. Tako da EU nema tu puno manevara jer bi sama sebe u tom slučaju negirala ako ne bi i dalje podržavala Srbiju na tom njenom putu. Tako da ne očekujemo tu neke dramatične poteze Brisela osim već ovih najavljenih i uobičajenih.”
