Dostupni linkovi

Ruske trupe su se povukle iz strateški važnog gruzijskog grada Gori, ali se prema nezvaničnim informacijama i dalje čuju eksplozije. Dok sa terena stižu protivrečne informacije o kršenju primirja, Rusija i Sjedinjene Američke Države nastavljaju sa međusobnim optužbama oko vlastite uloge u krizi u Gruziji.

Ruske snage su se povukle iz grada Gori, ali je i dalje u njihovom domašaju. Iako po dogovoru o primirju policija i specijalne snage Gruzije postepeno preuzimaju kontrolu nad ovim gradom, čuju se eksplozije. Gori se nalazi oko 25 kilometara od separatističke oblasti Južne Osetije.


Istovremeno, u Tbilisi danas stiže američka državna sekretarka Kondoliza Rajs. Ona je prethodno optužila Rusiju zbog intervencije, podsećajući da ovo nije vreme hladnog rata.

"Ovo nije 1968. godina kada je izvršena invazija na Čehoslovačku, kada je Rusija mogla da preti svojim susedima, okupira, zbaci vladu i onda se "izvuče". Stvari su se promenile", kazala je Rajsova.

U Tbilisi je danas stigao prvi kontigent pomoći američke vojske. Predsednik SAD Džordž Buš je ponovio bezrezervnu podršku gruzijskim vlastima.

"SAD je uz demokratski izabrane vlasti Gruzije. Insistiramo na očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije. Rusija je saopštila da nije njen cilj promena vlade u Gruziji. SAD i svet očekuju od Rusije da poštuje svoje obećanje", kazao je Buš.


Ubrzo je sitgao odgovor ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova.

"Mi, naravno, razumemo, i oni su o tome otvoreno govorili, da je sadašnja vlada u Gruziji specijalni projekat Sjedinjenih Država i shvatamo da brinu o sudbini tog projekta. Međutim, jednog dana moraće da naprave izbor između odbrane svog prestiža u vezi sa jednim virtuelnim projektom i stvarnog partnerstva, za koje je potrebna zajednička akcija", kazao je Lavrov.

On je istakao da je nakon poslednjih sukoba nemoguće da se separatističke oblasti Abhazija i Južna Osetija vrate pod okrilje Gruzije.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG