Dostupni linkovi

Refleksije kavkaske krize na Zapadni Balkan


Mark Almond

Kako bi se aktuelna kavkaska kriza mogla odraziti na Zapadni Balkan, Srbiju, Kosovo i druge delove regiona? Može li kriza na Kavkazu, politički, ekonomski i medijski, gurnuti Zapadni Balkan na margine interesovanja Brisela i Vašingtona? O tome za RSE govori Mark Almond, profesor Oriel College-a Univerziteta u Oxfordu.

Almond: Ono što se na terenu kavkaske krize događa Sjedinjene Države i NATO zapravo su doživeli i kao svoje poniženje. U tom smislu bi se možda mogle očekivati reakcije u regionu Zapadnog Balkana. Amerikanci bi, recimo, mogli reći: pa, bar ovde imamo dominantnu ulogu, već smo obezbedili nezavisnost Kosova. Mogli bi možda i vršiti pritisak na Srbiju da redukuje ekonomske i druge veze sa Rusijom, u zamenu za napredak na putu ka Evropskoj uniji. Makedonija bi, u svetlu kavkaske krize, mogla da ubrza nastojanje da uđe u NATO, a verovatno i Albanija, kako bi pokazale da ekspanzija NATO-a neće biti usporena krizom ključne članice Alijanse na jugu starog bivšeg Sovjetskog Saveza. S druge strane, može se dogoditi da neke članice NATO-a, ne samo Grčka, mogu doći do zaključka da je ekspanzija Severnoatlantske alijanse veoma riskantan proces kada još uvek imate potencijale za konflikt. Nije nezemislivo da se zapitaju da li je mudro proširiti NATO na Makedoniju i Albaniju u situaciji kada postoji mogućnost za izbijanje sukoba između Makedonaca i etničkih Albanaca. Dakle, mogla bi se lako iscrtati linija podela i unutar samog NATO saveza. Uz sve rečeno, problem za Zapadni Balkan moglo bi biti i očekivanje od Evropske unije da velike sume novca uloži na obnovu delova Gruzije. Veoma je izvesno da bi taj novac bio preusmeren iz fondova markiranih kao pomoć Balkanu.

RSE: Srbija će, kao što znate, uskoro na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija lobirati među zemljama članicama da svetska organizacija zatraži mišljenje Međunarodnog suda o legalnosti kosovske nezavisnosti i njenog priznanja. Kako se u takvim okolnostima, u kombinaciji te inicijative i odjeka aktuelne kavkaske krize, u odnosu na priznanje Kosova mogu postaviti afričke, latinoameričke i druge zemlje?

Almond: Velika većina zemalja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nije priznala Kosovo i možda u ovim okolnostima neće ni žuriti sa priznanjem. Moguće je čak da će sada ponovo početi da se razmišlja nekom modalitetu pregovora između Prištine i Beograda, kako bi se pronašlo rešenje prihvatljivo za obe strane, recimo nekakav model podeljene suverenosti, koji je i ranije predlagan. To tim pre što mi se ne čini verovatnim da će se u bliskoj budućnosti proces priznavanja kosovske nezavisnosti značajnije ubrzavati.

RSE: Da li vidite neku suštinsku vezu, odnosno, paralelu, između kosovskog procesa i aktuelne krize na Kavkazu?

Almond: Rusi, očigledno, u aktuelnoj krizi imaju svoju sopstvenu agendu i interese, ali, s druge strane, oni su ranije apelovali na logiku koju je teško dovesti u pitanje. Govorili su, naime, da će nezavisnost Kosova odmrznuti zamrznute sukobe u Južnoj Osetiji, Abhaziji i drugde. Oni su te konflikte, na stranu da li je to bilo dobro ili loše rešenje, držali zamrznutim poslednjih 15 godina, tako da u tim oblastima nije bilo ozbiljnih konflikata. A onda se dogodilo to da su Amerikanci, zajedno sa Velikom Britanijom i drugim zapadnim saveznicima, rešili da podrže ideju da se deo teritorije suverene zemlje otcepi protiv volje te zemlje i time pustili duh iz boce. A takav duh nije baš bilo mudro ispuštati iz boce. To se upravo pokazuje u aktuelnoj krizi na Kavkazu, gde mi sa Zapada, za razliku od Balkana gde to možemo jer tamo imamo svoje trupe, nemamo mogućnost da nametnemo svoju volju.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG