Dostupni linkovi

Sabotaža nove politike batina s dva kraja


Dimitrije Boarov

Dimitrije Boarov, novinar Vremena i profesor novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u Press klubu analizira uticaj svetske ekonomije na ekonomsku situaciju u Srbiji, te trenutno stanje u Vladi i podelu besplatnih akcija javnih preduzeća.

RSE: Stižu nam vesti o nečemu što liči na globalnu krizu - skače cena nafte, cenea sirovina, cena hrane. Amerika je pogođena, što nismo očekivali da će da se dogodi jer se smatra moćnom zemljom. Gde smo mi tu?

Boarov: Na žalost, Srbija je u takvoj poziciji da ne može da diktira ni jedan od globalnih tokova, tako da mi moramo da pokušamo da se postavimo što pametnije, a to znači da nam globalno ekonomsko talasanje nanese što manje štete.

Neki od poteza Vlade Srbije, naročito prethodne, su bili takvi da se dosta površno reagovalo na neke svetske ekonomske trendove. Neki stari politički stereotipi su opredeljivali neke od strateških ekonomskih poteza, koji samo naizgled Srbiji obezbeđuju neku stabilnost...

Smatram da Srbija dovoljno ne razume šta se događa u svetu. Neki od poteza Vlade Srbije, naročito prethodne, su bili takvi da se dosta površno reagovalo na neke svetske ekonomske trendove. Neki stari politički stereotipi su opredeljivali neke od strateških ekonomskih poteza, koji samo naizgled Srbiji obezbeđuju neku stabilnost. Tu ciljam na energetsku oblast u kojoj su turbulencije na globalnom svetskom sektoru i najkrupnije, pa se od famoznog sporazuma sa ruskom federacijom očekuje previše. Stalno se ističe da se tim sporazumom, koji se odnosi na eventualno trasiranje južnog toka magistralnog gasovoda iz Rusije peko Srbije, obezbedi gasno snadbevanje Srbije, a uz to bi bio prodat i većinski paket akcija naftne industrije, pa bi Srbija bila energetski snadbevena i naftom.

Trgovina naftom i snadbevanje gasom su deo svetskih i evropskih projekata i tendencija, tako da tu Srbija ne može smatrati da je dobila Bog zna šta, čak ni sa gledišta energetske stabilnosti.

Vrlo često je izgledalo da svet srlja u neku konačnu veliku ekonomsku krizu. Smatram da i ova kolebanja i ovaj rekordni skok cene nafte u svetu (jedno vreme je barel za laku naftu u Njujorku bio blizu 150 USD) upućuju na jednostranu energetsku perspektivu u svetu. Nepotcenjujući takva kretanja, smatram da je tu suštinski odnos vrednosti dolara na svetskim monetarnim tržištima i vrednosti energenata. Bez obzira na jačanje pozicije euru u svetskim okvirima i bez obzira na izvesne glasove iz Moskve da bi trebalo krenuti u trgovinu energentima i preko rublje, dolar i dalje ostaje rezervna svetska valuta. Američka privreda je i dalje najjača privreda na svetu i mislim da će u dogledno vreme tako i ostati.

Već u poslednje dve nedelje vidimo da se vrednost dolara penje u odnosu na euro, a time automatski pada i cena nafte. Osovina između dolara i nafte počinje da se vraća na stari odnos i u tom smislu mislim da je to jedan od prvih znakova da nikakvu veliku svetsku ekonomsku katastrofu iduće godine, i u naredno vreme, ne treba da očekujemo, pogotovo što će se SAD stabilisati posle predsedničkih izbora krajem ove godine.

RSE: SAD će se stabilizovati, a hoćemo li mi? Obično se govori da prvih 100 dana Vladu treba pustiti na miru da pokaže šta hoće, šta može i šta planira, ali od tih prvih 100 dana, članovi Vlade će bar polovinu potrošiti na godišnjim odmorima. Samo što je izabrana Vlada, oni su otišli na odmore.

Boarov: Naš svet sigurno ne umiruje mnogo kada čuje da u jednoj prilično uzburkanoj unutrašnjoj situaciji i ekonomski nerespektivnoj, ministri idu na odmor.

Plašim se da će opozicione stranke, koje nisu ni krile da su antisistemske, kao Radikali, na opadanje svog uticaja i na gubitak vlasti po čitavoj vertikali i širom Srbije u mnogim opštinama, reagovati tako što će se vratiti svojoj antisistemskoj prirodi...

Ono što više brine je blokada Narodne skupštine i izvesni znaci da će opozicija svim mogućim sredstvima pokušati da blokira Parlament, pokušavajući na taj način da dobije neke ustupke na nekim drugim stranama. To jeste opasno i to gura Vladu da u samom Parlamentu pokuša da aktivira niz poteza tehničke naravi koji bi iz Parlamenta izbacili tako razjarenu opoziciju. To nikada nije znak stabilnosti jedne države. Ne vidim ovoga trenutka kako će se Srbija vratiti u tu demokratsku kolotečinu. Plašim se da će opozicione stranke, koje nisu ni krile da su antisistemske, kao Radikali, na opadanje svog uticaja i na gubitak vlasti po čitavoj vertikali i širom Srbije u mnogim opštinama, reagovati tako što će se vratiti svojoj antisistemskoj prirodi.

To je ovoga trenutka teško prognozirati i taj vid sabotaže nove politike Srbije i novog odnosa političkih snaga u Srbiji je naravno batina sa dva kraja. Pretpostavljam da će opozicione stranke početi da procenjuju da li im se isplati da idu na taj konačni politički obračun i na eventualno iznuđivanje nekih prevremenih izbora i ulazak u jedan novi ciklus političke krize u Srbiji. Mislim da im se ne isplati i da će i kod njih prevladati racionalno.

RSE: Kako tumačite to što Socijalistička partija Srbije (SPS), koja je do sada bila u nekoj koaliciji sa Narodnjacima i sa Srpskom radikalnom strankom u Vojvodini, sada, kada su videli kako se stvari odvijaju na republičkom nivou i u Beogradu, hoće da raskine ugovore i dogovore sa Radikalima i Narodnjacima i da se priključi Demokratskoj stranci (DS)?

Boarov: Oni su faktički na to prinuđeni. U politici se ide forsirano. Ako su prelomili na republičkom nivou, verovatno je pri tom generalnom sporazumu u Beogradu bilo reči i o Vojvodini.

Oni su u Vojvodini osvojili svega pet posto glasova, tako da je njihova snaga u Vojvodini prilično mala. Kada sabirete glasove koje je dobila Koalicija za evropsku Srbiju i Liberalno-demokratska partija, Vojvodina je jedini kraj u Srbiji gde su proevropske stranke i koalicija, zajedno sa manjinama, dobile 55 posto glasova. U centralnoj Srbiji, uključujući i Beograd, dobile su 45 posto. Vojvodina je ta regija koja je povukla prosek proevropskih snaga, bez Socijalista, na 47 posto. U samoj Vojvodini je Koalicija za evropsku Vojvodinu, koju sačinjavaju Demokratska stranka, G17 Plus i SPO, u 45 opština osvojila većinu u 38 opština. Praktično samo u sedam opština u Vojvodini, gde su Socijalisti bili ranije, pokušali su da ostanu na vlasti u koalicijama sa Radikalima i Narodnjacima. Kada je postignut dogovor Koalicije za evropsku Srbiju sa Socijalistima na republičkom nivou, onda je očigledno jedna od stavki bila da će Socijalisti, bez kojih se mogla sastaviti vojvođanska Vlada, da dobiju jedno mesto, od 18 mesta u Pokrajinskom izvršnom veću, a za uzvrat su se obavezali da raskinu neke brzo sklopljene koalicije, na primer u Beočinu, koje su omogućavale da Radikali zadrže raniju lokalnu vlast.

Sada se očekuje, a reč je o dosta značajnim gradovima u Vojvodini, da u Kikindi, Bačkoj Palanci, Rumi, Irigu i Kolinu, da se u tim opštinama, ona vlast koja je ranije postojala ili koja je pokušala da se konstituiše posle 11. maja na lokalnom nivou, Socijalisti povuku iz postojećih koalicija, tako da se može reći da u 45 opština Radikali, koji su svojevremeno u Vojvodini držali sami vlast u 15-20 gradova i opština, sada ostanu možda samo u jednom gradu - u Vrbasu ili Odžacima, ili čak ni u tim gradovima, jer u njima postoje odborničke grupe nezavisnih kandidata koje se uvek priklanjaju tamo gde im je bolje.

RSE: U zadnjem broju časopisa Vreme pisali ste o akcijama, o onome što je Mlađan Dinkić svojevremeno obećao - da će svaki građanin, stariji od 18 godina, dobiti 1000 eura akcija. Da li je to realno ili ne?

Boarov: Teško je reći, osim Galenike i JAT-a, gde čujem da će uskoro biti izvršena prodaja i da neće, zbog modela privatizacije, građani moći računati na akcije, već na novac. Bojim se da će se slično dogoditi i sa Naftnom industrijom Srbije - da će država morati nešto da isplati u novcu, a ne u akcijama jer to strateški partner možda neće dozvoliti da se desi, bar ne one akcije koje se mogu unovčiti.

Nije realno. Planirano je četiri miliona građana. U ono vreme euro je bio 7,8. Kada pomnožite pet miliona građana sa 1000 eura, dobijete pet milijardi eura. Ako je pet milijardi, 15 posto od nečega (jer se građanima deli 15 posto besplatnih akcija), to bi značilo da vrednost tih šest nacionalnih kompanija, od kojih treba svaki građani da dobije 1000 eura, treba da bude 60 milijardi eura.

RSE: Da li je to potpuno nerealno?

Boarov: Po mom mišljenju je potpuno nerealno. Mislim da država ne sme da izgubi obraz u ovoj operaciji, ako je već koalicija uzela političke benifite sa tom akcijom. Bez obzira što narod u Srbiji nikada ne veruje u obećanje vlasti, mislim da je sada na potezu država koja treba da spašava obraz.

Ona može da kaže da Elektroprivreda i Telekom vrede mnogo i da će građani ipak imati, ako ne 1000 eura, onda nešto manje. Mislim da bi poštena vlast u taj paket javih preduzeća trebala da uključi i Puteve Srbije i Železnicu, ne samo infrastrukturu, nego i ŽTP Beograd, kao i niz drugih lokalnih preduzeća i da podeli akcije na jedan mnogo veći paket javnih preduzeća od ovoga dosadašnjeg, da bi koliko-toliko izašla u susret tim očekivanjima koja su raširena, mada ni u jednom zvaničnom aktu nije pisalo da će akcije, koje se budu delile građanima, vredeti 1000 eura. Neke akcije danas vrede 100 eura, sutra 0 ili 1000.

RSE: Da se nadamo da će ipak nekih para biti?

Boarov: Biće akcija, ali da li će biti para, zavisi od toga da li će neko nešto hteti da kupi u Srbiji.

XS
SM
MD
LG