Dostupni linkovi

Jeoffrey Nice o suđenju Karadžiću


Sir Jeoffrey Nice, nekadašnji tužilac ICTY

Kada se može očekivati početak suđenja haškom optuženiku Radovanu Karadžiću i koliko bi moglo trajati? Hoće li Karadžić produžavati suđenje insistiranjem na irelevantnim detaljima, kao što je činio Milošević i kao što čini Šešelj? Može li bivši lider bosanskih Srba tokom suđenja otkiriti i neke informacije neprijatne po neke zapadne zvaničnike? Na ova i druga pitanja koleginice Branke Trivić odgovara Sir Jeoffrey Nice, nekadašnji tužilac ICTY u procesu protiv Slobodana Miloševića.

RFE: Očekujete li da će suđenje Karadžiću početi ove ili sledeće godine?

Nice: To ne znam jer više nisam u Tribunalu u Hagu. Pretpostavljam, međutim, da sud namerava da proces otvori što je pre moguće, ali, s druge strane, moraće Karadžiću da omogući dovoljno vremena za odbranu. Mislim da nije mnogo verovatno da suđenje počne pre početka iduće godine.

RFE: Očekujete li da će to suđenje trajati dugo ili kraće nego dosadašnjim optuženicima?

...verujem da je dokazni materijal protiv Karadžića – i geografski i vremenski – uže fokusiran nego dokazni materijal protiv Miloševića. Možda se može očekivati i da u ovom procesu bude otpečaćena dokumentacija koja je bila zapečaćena u procesu protiv Miloševića...

Nice: Jasno je da to neće biti baš kratkotrajan proces. S druge strane, verujem da je dokazni materijal protiv Karadžića – i geografski i vremenski – uže fokusiran nego dokazni materijal protiv Miloševića. Možda se može očekivati i da u ovom procesu bude otpečaćena dokumentacija koja je bila zapečaćena u procesu protiv Miloševića. Bilo kako bilo, to suđenje ne bi smelo da traje onoliko dugo koliko je trajao proces protiv Miloševića. Teškoće, međutim, mogu nastati ako Karadžić, kao što najavljuje, odluči da se sam brani, ali, s druge strane, sudije su do sada - u prethodnom procesu Miloševiću i aktuelnom suđenju Šešelju, koji su se takođe branili i brane se sami - prikupile podosta iskustva, pa će moći bolje da kontrolišu proces. Dakle, iako bi Karadžić mogao posegnuti za onim što je činio Milošević i što radi Šešelj, naime, da produži suđenje insistirajući i trošeći vreme na irelevantnim detaljima, sudije su sada bolje pripremljene, pa će efikasnije prekidati takve pokušaje i usmeravati proces ka striktno legalnim pitanjima.

RFE: Da li bi Karadžić na suđenju mogao izneti neke informacije koje bi bile kompromitujuće i po međunarodne aktere?

Nice: Ne znam da li on poseduje takav materijal, ali je očigledno da postoji dobro dokumentovana hipoteza da bi mogle da izađu na svetlo dana informacije neprijatne po Zapad, posebno one koje se odnose na zauzimanje Srebrenice.

RFE: Možete li to konkretizovati?

Nice: Pa, ako razgovarate, recimo, sa ljudima poput gospodina Šaćirbeja i drugih, oni bi vam pružili veoma snažna lična saznanja o tome zašto veruju da je Zapad pristao da bude posmatrač zauzimanja Srebrenice ili čak i više od toga. Ako biste se nad tim argumentima zamislili, došli biste do zaključka da su njima postavljena izuzetno validna pitanja, ali da na njih još nemamo istinite odgovore.

Rekao bih u ovom kontekstu da je važno ostati hladne glave i ne prihvatati zdravo za gotovo sveprisutne teorije zavere, ali da istovremeno treba pažljivo istražiti ima li u nekoj od njih poneko zrnce soli koje bi upućivalo na nužnost temeljnijeg istraživanja...

Rekao bih u ovom kontekstu da je važno ostati hladne glave i ne prihvatati zdravo za gotovo sveprisutne teorije zavere, ali da istovremeno treba pažljivo istražiti ima li u nekoj od njih poneko zrnce soli koje bi upućivalo na nužnost temeljnijeg istraživanja.

Karadžićevo suđenje ne mora nužno da otkrije nešto što još uvek ne znamo. Zašto ne mora? Zato što se optužnica protiv njega ne bavi tragovima koji vode do odgovornosti Beograda i Miloševića, ona se zaustavlja na onome što se događalo u Bosni i unutar Bosne. Ta nesrećna okolnost rezultat je načina na koji je optužnica sastavljana u Hagu. Moguće je, međutim, da se to može korigovati proširivanjem optužnice, time što bi se u nju unela “beogradska veza”, da tako kažem. Razume se, ako tužilaštvo u Hagu odluči i ako uspe da to uradi.

Dakle, mora se prihvatiti činjenica da još uvek postoje pitanja bez odgovora. Među njima su i ona koja traže odgovor o saznanjima i o ulozi Zapada u događajima koji su vodili zauzimanju Srebrenice. U svakom slučaju, moramo se potruditi da i kroz ovaj, kao i kroz druge procese, sve vitalno važne informacije postanu dostupne javnosti.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG