Ni opozicija nije propustila da registruje da je na pomolu temeljno drugačija politika u odnosu na onu koju je sama vodila dok je bila na vlasti. Rečnikom portparola Demokratske stranke Srbije Andreje Mladenovića: najava ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića o vraćanju ambasadora Srbije u zemlje Evropske unije krupan je zaokret u vođenju državne politike. Mladenovićeva primedba ima, razume se, negativan predznak, ali sasvim stoji konstatacija da je u pitanju krupan zaokret.
To potvrđuje i politički analitičar Milan Nikolić, koji ocenjuje da je prošla Vlada propustila priliku da pregovara sa Unijom i o Kosovu, i izvuče dobiti kako na planu svog legitimnog interesa na Kosovu, tako i na planu ubrzanja evrointegracija zemlje:
”...Jer su loše pregovarali, jer su se ušančili i nigde nisu izlazili iz tog šanca, a trebalo je voditi manevarsku odbranu legitimnih interesa na Kosovu. Sad dolazi situacija kad sve to mora ipak da se na neki način razrešava. Ja mislim da je ovaj put koji je izabran, da se ide ka Evropskoj uniji, da se pregovara, uz podršku Rusije, dobar put.”
I poznati britanski publicista Tim Judah u poslednjim koracima srpske Vlade, posebno šefa diplomatije Vuka Jeremića vidi pokušaje da se izađe iz svojevrsne “loše beskonačnosti” kao politike koju je izabrala bivša Koštuničina vlada:
“Mislim da Jeremić pokušava da učini manevar kako bi postigao dogovor i pretpostavljam da će i uspeti. Ima nekoliko signala koje on šalje. Jedan od njih je da će vratiti povučene ambasadore u zemlje koje su priznale Kosovo. Time on šalje signal zapadnim prestonicama da Srbija želi da popravi odnose sa njima. To je poruka da Srbija želi da što pre postane članica Evropske unije, što se čita i iz Jeremićevih izjava da Srbija može dobiti status kandidata do kraja godine. To je veoma, veoma optimistično.”
Milan Nikolić, međutim, u vezi sa nagoveštajima mekše politike Beograda prema Kosovu, vidi jednu prepreku koju, smatra, da bi najpre nju trebalo nekako otkloniti:
“Rusija će zahtevati da se sve to ponovo vrati u Savet bezbednosti jer tamo ona ima snagu svog veta, a niko to neće želeti, dakle ni Evropska unija, ni Sjedinjene Američke Države. Mi smo u toj stisci sada, ili ćemo gledati naše interese koji su uglavnom usmereni ka Evropskoj uniji, ili ćemo biti lojalni podršci Rusa. Možda bi sa Rusima to trebalo razrešiti da se vidi tačno šta se može i dokle se može ići, i kako ipak ići ka nekom razrešenju ove kosovske zavrzlame.”
Tim Judah i sam kaže da Kosovo još uvek predstavlja problem, ali da i tu prepoznaje nagoveštaje Beograda da želi da relaksira situaciju fleksibilnijim stavom.
“Mislim da je i tu na delu pokušaj pronalaženja neke forumule koja bi zadovoljila i Brisel i Beograd, kako bi se izašlo iz ovog ćorsokaka. Manevar u vezi sa Kosovom, čini mi se da je u sledećem: na snazi je Rezolucija 1244, EULEX još nije na severu Kosova, ali će u krajnjem ishodu doći i tamo. Istovremeno, na Generalnoj skupštini UN-a, Beograd će tražiti savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o tome da li su nezavisnost i priznanje Kosova kršenje međunarodnog prava. Time Vlada Srbije šalje poruku domaćoj javnosti. Treba pomenuti da uvek postoje dve javnosti: domaća i međunarodna – dakle, javnosti kod kuće se tako poručuje – ne brinite o Kosovu, ono je sad u rukama pravnika. Time se razblažuje taj “kosovski otrov” na domaćoj srpskoj političkoj sceni, što omogućava da se Vlada okrene drugim prioritetima, a to su pre svih drugih, evrointegracije.”
Sagovornik Radija Slobodna Evropa ocenjuje da se signalima koji se iz Beograda šalju napolje poručuje: spremni smo za dogovor. U to ga uverava i činjenica drugačijeg “ljudskog sastava” u nadležnom Ministarstvu za Kosovo.
“Pogledajte samo neka postavljenja: Bogdanovića, doduše, ne znam, ali ako za državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo postavite nekog poput Olivera Ivanovića, onda time signalizujete: postavili smo čoveka koji ima dobre odnose i u Prištini, i u Beogradu i u Briselu. Poruka je da to neće biti politika koju je vodio gospodin Samardžić.”
