Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, predložio je reviziju Akcionog plana za Kosovo i Metohiju koji se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova i dodao da će, čim se to usvoji, odmah početi povratak ambasadora.
"To će biti učinjeno u cilju povećanja naših diplomatskih resursa i napora da do kraja ove godine dobijemo status kandidata za članstvo u EU, i omogućimo građanima Srbije da putuju bez viza u Evropu."
Jeremić je rekao i da će se povratak ambasadora odnositi isključivo na države EU, i dodao da se u ovom trenutku nije razmatrao povratak u druge zemlje, uključujući i SAD. Time bi se, izjavio je Jeremić, samo poslala loša poruka onim državama koje još nisu priznale nezavisnost Kosova, jer bi onda one mogle da ga priznaju bez posledica po diplomatske odnose sa Srbijom.
Dušan Lazić, iz Spoljopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije, izjavio je za naš program da je povratak ambasadora racionalna i dobra odluka:
"Nije reč samo o tome da ovom odlukom dobijamo mogućnost da komuniciramo u vezi sa problemom Kosova. Pored političkih kontakata na liniji ostvarivanja naše evropske orijentacije i integracije u EU, moramo biti svesni da na tom putu ima mnogo prepreka. Svakodnevno angažovanje diplomatije na nivou ambasadora samo može da otklanja te prepreke, da otvara nova vrata… Taj posao, osim naše diplomatije, niko drugi ne može da učini."
Iako je u javnosti ova namera uglavnom dočekana sa odobravanjem, politička opozicija dočekala ju je na nož. U parlamentu su je žestoko kritikovali poslanici Demokratske stranke Srbije i bivša vlast, Miloš Aligrudić i Slobodan Samardžić, koji je ocenio da se radi o kapitulaciji Srbije pred državama koje su priznale nezavisno Kosovo:
"Meni je potpuno neshvatljivo da vlada to najavljuje kao normalnu i redovnu stvar, i da se to u skupštini na ovako omalovažavajući način prihvata," izjavio je Samardžić.
"I to kao akt dobre volje. Gest dobre volje prema 20 zemalja Evropske unije koje nisu pokazale dobru volju prema Srbiji. I ona jedna jedina mera iz Akcionog plana oko koje smo se usaglasili, a to je privremeno povlačenje ambasadora, očigledno pada ovde u vodu i propada," smatra Aligrudić.
Sa druge strane, njihov dojučerašnji koalicioni partner Dragan Marković Palma, koji je sada u vlasti, pozdravio je nameru da se vrate ambasadori i rekao da je to trebalo učiniti još mnogo ranije:
"Ako ćemo da se borimo diplomatskim putem da vratimo Kosovo i Metohiju, jedini put je kontakt sa zemljama EU. E, sada neko govori, kao ne treba da uđemo u EU jer je od 27 zemalja 20 priznalo nezavisno Kosovo. A zaboravljaju da su te iste zemlje i u UN, i MMF-u, u Savetu bezbednosti… 'Ajde da ne idemo na Olimpijske igre u Kinu jer će tamo na sportski teren da izađe neko iz Francuske, a Francuska je priznala Kosovo i Metohiju. To je samo politika koja donosi jeftine političke poene, od kojih Srbija ni njeni građani nemaju nikakve koristi."
Aleksandra Joksimović, iz Foruma za međunarodne odnose, bivša pomoćnica ministra spoljnih poslova, kaže za naš radio da je logičan potez da se ambasadori vrate, s obzirom da je cilj nove srpske vlade brži ulazak u Evropsku uniju:
"Što se tiče Kosova, ja ne očekujem da to može dati neke značajnije rezultate. Ali, sa druge strane, ono što je za Srbiju važno je da se proces evrointegracija nastavi u ubrzanom tempu jer je mnogo vremena izgubljeno u proteklom periodu. Za Srbiju je to dobro u smislu ostvarenja njenih spoljnopolitičkih ciljeva, ekonomskog napretka i opšte integracije na način na koji je to Srbiji u interesu."
Naši sagovornici se slažu da je diskutabilna odluka da se ambasadori ne vrate u zemlje van EU. Dušan Lazić zaključuje da je to ipak trebalo učiniti:
"Jer ima i van EU veoma uticajnih i važnih zemlja koje odlučuju o raznim pitanjima, uključujući i pitanje Kosova, ili koje su kao naši partneri veoma značajne."
Ukoliko Vlada Srbije prihvati sadašnji predlog, ambasadori bi bili vraćeni na funkcije u jedanaest zemalja Evropske unije: u Austriju, Bugarsku, Češku, Finsku, Francusku, Holandiju, Italiju, Mađarsku, Nemačku, Sloveniju, i Švedsku.
