Dostupni linkovi

Od zelene do političke pijace


Dejan Anastasijević

...Kalenićeva pijaca je jedno od najdemokratskijih mesta na svetu, gde možete naći elitu Beograda i najveću sirotinju u istoj gunguli...

Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodio Dejan Anastasijević, novinar iz Beograda.

Subota, 12. jul 2008.

Subota je dan za ritualni odlazak na Kalenićevu pijacu. To je definitivno jedno od mojih najomiljenijih mesta u gradu, pogotovo u ovo doba godine, kada je pijaca prepuna svih mogućih mirisa i boja. Sem toga, Kalenićeva pijaca je jedno od najdemokratskijih mesta na svetu, gde možete naći elitu Beograda i najveću sirotinju u istoj gunguli. Supruga i ja kupujemo bosiljak i pinjole za pesto djenoveze, koji planiramo da pravimo za večeru. Posle smo, kao što red nalaže, posedeli u kafani Kalenić da sa poznanicima razmenimo tračeve.

Nedelja, 13. jul 2008.

Pakujemo ćerku za more. Ove godine ide na Pelješac, gde su već njena baka i tetka. Našli smo joj povoljan prevoz: kombi od vrata do vrata, za samo 70 evra.

Uveče nam dolaze prijatelji, Nataša Kandić, Lino Veljak i Staša. Lino i Staša su se upravo vratili sa komemoracije žrtvama genocida u Srebrenici. Konstatujemo da su na žalost, i ovaj put su neki iskoristili srebreničku tragediju za sopstvenu političku promociju, kao i to da Srbija čak ni posle dvanaest godina ne može da se suoči sa istinom o Srebrenici.

Ponedeljak, 14. jul 2008.

Ako ostvari samo pola od onog što namerava, Srbija bi mogla konačno da krene napred...

Danas pravim veliki intervju sa Borisom Tadićem za Vreme. Boris deluje opušteno i vrlo usredsređeno – pričao je preko dva sata. Najavio je promene u politici prema Kosovu – kaže da je spreman da razgovara sa Tačijevom vladom o praktičnim pitanjima i da zauzme pragmatičniji stav prema misiji EU na Kosovu. Sem toga, planira sveobuhvatne reforme političkog i ekonomskog sistema u Srbiji. Ako ostvari samo pola od onog što namerava, Srbija bi mogla konačno da krene napred.

Utorak, 15. jul 2008.

Ceo dan skidam sa snimka juče napravljeni intervju. Ovo je najdosadniji deo novinarskog posla, i nije nimalo lak, jer se govorni i pisani jezik razlikuju, tako da treba sažimati, kratiti i menjati, a ipak sačuvati autentičnost onoga što je rečeno. Na kraju, intervju će biti objavljen na čitavih pet strana u Vremenu.

Sreda, 16. jul 2008.

Danas sam sasvim ošamućen od napora od prethodnog dana, tako da provodim dan ispred televizora, gledam filmove i serije i odmaram malaksali mozak.

Četvrtak, 17. jul 2008.

Po svemu sudeći, ići će se na nove izbore, što je još uvek bolje nego da radikal Aleksandar Vučić bude gradonačelnik...

Danas izlazi Vreme. Reakcije na intervju sa Tadićem su uglavnom pozitivne, čak i od strane onih koji ga baš ne vole mnogo. U međuvremenu, situacija u vezi sa Beogradom se komplikuje, jer demokrate, socijalisti i liberali Čede Jovanovića nikako ne uspevaju da se dogovore. Po svemu sudeći, ići će se na nove izbore, što je još uvek bolje nego da radikal Aleksandar Vučić bude gradonačelnik.

Petak, 18. jul 2008.

Zovu me iz Vašington Posta da mi kažu da će komentar o Haškom tribunalu koji sam im poslao još pre tri meseca konačno biti objavljen, ali zahtevaju manje izmene i pojašnjenja. Čitam sad već prilično bajati tekst, i prisećam se da nisam bio baš zadovoljan kako sam ga napisao, ali sad, sa vremenske distance, ne izgleda mi tako loše. U međuvremenu, očekujem poziv iz Radija Slobodne Evrope da pročitam ovaj dnevnik.

XS
SM
MD
LG