RSE: Miloševićev naslednik, gospodin Ivica Dačić, koji je postao novi ministar policije, imaće obavezu lociranja i isporučivanja Mladića i drugih haških optuženika. Verujete li da će biti spreman za tako nešto?
Johnson: To će biti veliki izazov za ovu Vladu i, posebno, za Socijalističku partiju Srbije. Vlada i parlament će morati da uspostave demokratsku kontrolu i superviziju nad ministarstvom unutrašnjih poslova i policijom. To će zaista biti veliki test za Socijalističku partiju, koja će morati da operiše na demokratski i transparentan način, da ostvari punu saradnju sa Tribunalom u Hagu i da omogući Srbiji da, konačno, zatvori pitanje Mladića i Karadzića. To će doista biti najvažniji ispit ove vlade, a ne treba podsećati da će svi - kako snage unutar Srbije, tako i akteri u Briselu i Vašingtonu - pomno pratiti - šta će ona na tom planu preduzimati i koliko će odlucno delovati.
RSE: Govoreći o prioritetima nove Vlade, premijer Cvetković je takodje pomenuo ocuvanje suvereniteta nad Kosovom. Čini se da je ono što se sada iz Srbije radi sprečavanje što većeg broja država da priznaju nezavisnost Kosova. Šta mislite, šta će biti rezultat te politike?
Johnson: Imajući u vidu istorijski momenat, jasno je da se nijedna srpska vlada u doglednoj budućnosti neće zvanično i formalno odreći suvereniteta nad Kosovom. To je realnost. Važnije po meni je šta će se dogadjati na planu fakticiteta. Iako očekujem još retorike iz Beograda o suverenitetu nad Kosovom, mislim da ova vlada svojim delovanjem neće ugroziti napore koje ulaže da intenzivira veze sa Evropskom unijom. A kad je reč o Kosovu, meni se čini da se mora govoriti o dva Kosova. Zato što su oblasti severno od ibra, severno od Mitrovice – de facto deo Srbije i verovatno je da će to i ostati. Na delu ne vidimo nikakav značajniji napor medjunarodne zajednice da istisne srpsku kontrolu na tom delu teritorije. Zvanično, i jedna i druga strana odbacuju ideju podele, ali ja nisam siguran da je to, dugoročnije posmatrano, održiva politika.
RSE: Kad to kažete, sugerišete li da će sledeći američki predsednik prihvatiti takvu politiku?
Johnson: To je pre svega pitanje Evropske unije. Ne mislim da ćemo mi – tj. nova američka administracija, bilo da je predvodi Obama ili McCain - biti vodeća sila koja će rešavati to pitanje. To je, kako rekoh, kompleks kojim će se baviti Evropa – razume se, uz podršku Sjedinjenih Država. Naravno, KFOR će ostati na Kosovu. Nova američka administracija – bilo koja da bude – podržavaće vladu u Prištini. Realnost na terenu, medjutim, takva je da se može sa velikom dozom izvesnosti reći da će deo teritorije severno od ibra, iako ne zvanično, de facto biti tretiran drugačije. Da li će to na kraju rezultirati i formalnom podelom – teško je reći. Nije, medjutim, nezamislivo, posebno s obzirom na činjenicu da čitav kosovski proces i ne traje pretereno dugo, kao i na to da je zvanična retorika često u raskoraku sa stvarnošću koja se oblikuje na terenu. Primera radi, Argentina još uvek tretira Foklandska ostrva kao deo svoje suverene teritorije, ali takva politika ne ugrožava odnose Buenom Airesa sa ostatkom sveta, uključujući i Veliku Britaniju. Dakle, u horizontu narednih pet do deset godina pred regionom o kojem razgovaramo stoji mnogo opcija razrešenja.
