Svako ima pravo da piše, ali je problem ukoliko se tu radi o društvenoj promociji osobe koja je najdirektnije učestvovala u upropaštavanju zemlje, čuju se upozorenja u javnosti.
Samo uz jedan primerak predstavljena je nova knjiga Mirjane Marković, sa nazivom "Pre i posle", tako da novinari nisu imali priliku i da pročitaju neki deo iz knjige. Iako tvrdi da ona iznosi i neke nove detalje, izdavač i urednik Hadži Dragan Antić nije hteo da izdvoji neki od detalja:
"Ne bih izdvajao tako, to je njena najveća knjiga i ima 500 strana velikog formata i relativno sitnog sloga. U njoj ima jako mnogo materijala i teško mi je da izdvojim nešto posebno od toga."
Knjiga zapravo uglavnom sadrži već objavljivane intervjue, pisma i govore Mirjane Marković u periodu od 22 godine, od 1985. do 2007. Ono što je novo su njeni predgovori za svaku od tih godina. Ipak, Antić kaže:
"Veoma zanimljivo svedočanstvo o zbivanjima na ovim prostorima, o ulozi njenog supruga Slobodana Miloševića, ratovima na prostorima prethodne Jugoslavije i raspadu zemlje, ali i o nekim događajima koji su se desili oko i posle 5. oktobra. Dakle, to su tekstovi njenih istupanja u tom periodu, ali je ona napravila poseban presek tih godina."
Mirjana Marković objavljuje i kolumne u pojedinim beogradskim novinama, a o tekstu koji ona pruža, kolumnista i književni kritičar Teofil Pančić kaže da ona slabo korespondira sa svetom u kome žive ostali, i da sve što se dogodilo, a što za nju samu jeste bilo tragično, nije uticalo na taj njen svet:
"Njen svet je uvek bio jedna apartna pojava koja sa planetom Zemljom imala dosta površne srodnosti i dodire i ne čini mi se da se tu bilo šta promenilo. U njenom slučaju to je bio neki romantični, kičasti i kvazi marksizam i ona u skladu sa tom levom frazom, kako se to govorilo, ispisuje te svoje potpuno, sa nekog intelektualnog i saznajnog stanovišta, bezvredne parčiće teksta neodredivog žanra."
Mirjana Marković, nestala je iz Srbije 2003. godine, neposredno uoči ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Osim što je zajedno sa suprugom bila jedan od protagonista režima 90-ih njeno ime vezuje se za nekoliko slučajeva, poput malverzacija sa stanovima iz fonda Vlade Srbije, šverc duvana, ali i ubistva nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i novinara Slavka Ćuruvije. Poslednji put poternica za njom i njenim sinom raspisana je jula 2007. zbog sumnje da su učestvovali u švercu cigareta 90-ih. Nedavno su ona i sin Marko Milošević od ruskih vlasti dobili status izbeglica. Ipak, poštovaoci politike bračnog para Milošević–Marković tvrdili su, i na promociji, da je ona zapravo morala da ode iz zemlje kako ne bila žrtva kazamatske politike. Uroš Šuvaković, iz Socijalističke partije Srbije:
"Nju su fizički proterali, ali njene ideje i njeno delo su prisutni."
Sledbenici Miloševićeve supruge iz vremena 90-ih, osim što su o njenoj ulozi u tom periodu govorili u superlativima, iste reči imaju i za Jugoslovensku udruženu levicu, partiju na čijem je čelu bila Markovićeva, a koja je zajedno sa Miloševićevom Socijalističkom partijom Srbije uvela zemlju u ratove, izolaciju i finansijski krah. Vladimir Štambuk, profesor na Fakultetu političkih nauka i nekadašnji član Jugoslovenske udružene levice, čak je ovu partiju uporedio sa Jovankom Orleankom:
"Došle su svinje, osudile su Jovanku Orleanku, došle su svinje osudile su i Jugoslovensku udruženu levicu. Iz tog pepela, verujem, da će se jednog dana podići jedna nova odgovarajuća levica."
I upravo to što se knjiga Mirjane Marković ne završava na njenoj promociji kao književnog autora je nešto što može biti problem, kaže nam Teofil Pančić, književni kritičar i kolumnista, jer to što ona piše knjige samo po sebi ne može biti sporno:
"Problem je samo da li se tu radi o nekoj vrsti društvene promocije jedne osobe koja je na najdirektniji mogući način učestvovala u upropaštavanju ove zemlje. Ako je u pitanju da li Mira Marković nešto misli, smatra i ukazuje, ona na to ima pravo kao i bilo ko drugi, ali ako se radi o promociji nje same, kao ponovnog društvenog faktora i nekoga ko će nam objasniti suštinu i ako bi to imalo bilo nalik na, kako se to nekada govorilo, rehabilitaciju njenog svetog lika i dela, onda je to nešto upozoravajuće."
