Almond: Čini mi se da je gospodin Dačić, koga sam sreo nekoliko puta posle 1997. godine, lično zainteresovaniji za opciju da postane prihvatljiv za Zapad, što bi mu otvorilo prostor za argumentaciju da je cela epizoda sa Miloševićem bila samo jedan veliki nesporazum. Mislim, medjutim, da će mu problem predstavljati to što se gro njegovog partijskog članstva verovatno oseća komotnije sa Koštunicom i radikalima. Dakle, suštinsko pitanje je sada u kojoj meri rukovodstvo SPS-a može promeniti takvu gravitaciju i ući u vladu sa Demokratama.
RSE: Ima li ičega što vam sugeriše za koju koaliciji bi se Dačić mogao opredeliti?
Almond: Ja bih rekao da bi on mogao da prevagne na Tadićevu stranu zato što bi Socijalisti u toj većini bili značajnija snaga. S druge strane, kao što sam rekao, problem bi mu predstavljalo to što bi ga na sledećim izborima mogli kaznili njegovi birači – pošto oni imaju duzzu memoriju jer su stariji. Ako se, opet, opredeli za koaliciju sa Tadiću rivalskim savezom, ostala bi mu čvrsta biračka baza, ali bi u toj koaliciji bilo manje fotelja i pozicija za deobu jer okuplja veći broj partija koje treba zadovoljiti. Ipak bih se usudio da prognoziram da će se opredeliti za Tadićevu opciju jer ona njegovim Socijalistima pruža višestruke šanse da izađu iz senke ratnih godina, da čak počnu da uveravaju da je i gospodin Milošević bio za evropske integracije, ali da to Evropljani nisu primetili.
RSE: Kako iščitavate ova postizborna putovanja gospodina Dačića u inostranstvo? Bio je u Rusiji, a sada je otišao u Atinu da se sretne sa gospodinom Papandreuom, šefom Socijalističke internacionale?
Almond: Da, to u izvesnom smislu pokazuje do koje je mere Srbija još uvek ping-pong loptica izmedju, ako hoćete, velikih sila. Uhvaćena je između Rusije na jednoj i Evropske unije i Amerike, na drugoj strani. Evropa i Amerika imaju konsensus u politici prema Srbiji. Dakle, imamo dva snažna bloka. Rekao bih da sve zavisi od toga koliko je Rusija zainteresovana za to kakvu će vladu Srbija imati. ima nekih indikacija da vlada DSS i Radikala, koja bi privukla Dačića računa na to da bi od Rusije izvukla ekonomske benefite koji bi kompenzovali gubitak veza i investicija iz Evrope i Amerike. S druge strane i njihovi proevropski rivali se uzdaju u zapadne stimuluse poput slobodnog viznog režima, bez kojeg bi zemlja ponovo pala u izolaciju.
RSE: Čini se da sada u okviru koalicije okupljene oko SPS-a postoji jedinstven stav da su protiv rušenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzzivanju sa Evropskom unijom. Da li i to može biti nekakav preferencijalni signal?
Almond: Da, to je zaista snažan signal. Oni su želeli da poruče da će cena koalicije sa DSS-om i Radikalima biti to da će te dve partije morati da ispune i obećanja koja je SPS davao svojim biračima u predizbornoj kampanji. Iako je to biračko telo bilo znatno manje, pitanje evropskih integracija je, uz kosovski problem, bila važna tema i tog dela biračkog tela. Ukupno gledano, pokazalo se da je, koliko god većina Srba nije pozdravila ideju nezavisnog Kosova, veći birački blok zainteresovan za bolje odnose sa Evropskom unijom.
