Dostupni linkovi

Osam godina posle rušenja Miloševićevog režima, sudbina Srbije ponovo je u rukama njegovih Socijalista. Pošto postizborna kombinatorika pokazuje da bez ove stranke niko ne može da formira Vladu, lider Demokrata i predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je na nacionalno pomirenje sa političkim snagama '90-ih.

Sa političkog aspekta, sve je moguće. Međutim, da li su građani, koji pamte godine ratova i izolacije, spremni na pomirenje sa onima koji su za to odgovorni?

Politički pragmatizam u svetlu činjenice da su Miloševićevi Socijalisti jezičak na postizbornoj vagi, ali i velike tenzije koje u Srbiji vladaju još od proglašenja nezavisnosti Kosova, navele su predsednika Srbije i lidera Demokrata Borisa Tadića na pomirljive tonove prema onima koje je, sa stotinama hiljada građana Srbije, na ulicama rušio 5. oktobra 2000. godine:

"Moj posao je da napravimo nacionalno pomirenje u Srbiji, da se političke snage '90-ih i političke snage koje su vodile Srbiju nakon 2000. godine objedine oko zajedničkih ciljeva, da se konačno razumemo i umirimo stanovništvo, smanjimo tenzije i izgladimo nesporazume, da teške reči padnu u zaborav i da zajedno svim snagama pokušamo da u sledeću deceniju uđemo kao jedna izuzetno stabilna i prosperitetna zemlja."

Za politikologa Jovana Komšića osnovno je pitanje kakvo je pomirenje predsednik Tadić ima na umu:

"Ako je reč o pomirenju po pravilima demokratske igre, onda se možemo složiti i reći da konačno treba konsolidovati demokratiju i tranziciju. A, ako je reč o tome da treba da zatvorimo oči pred socijalno-političkim posledicama i uzrocima sunovrata '90-ih, onda to jednostavno nije moguće. Ako se gradi pretpostavka pomirenja sa stanovišta budućnosti, a to znači pomirenje svih aktera u Srbiji u definisanju evropske perspektive Srbije, onda, naravno, glasam za tu vrstu pomirenja, ali to za sada nije realno."

Da pomirenje u smislu političke budućnosti zemlje nije moguće smatra i sociolog Stjepan Gredelj. Ipak, u atmosferi napada, pretnji smrću i podela na partiote i izdajnike bilo je veoma važno da neko pozove na smirivanje strasti:

"Jer je još jedino kod nas, govorim o Evropi, politika shvaćena kao borba na život i smrt – utući, ubiti, eliminisati za sva vremena političke protivnike. Ne shvataju da su i prva i druga, treća i četvrta, politička strana samo deo jednog složenog političkog polja. Kada to složeno političko polje postane polje igre, kao na primer šaha, onda će ova zemlja biti na putu normalizacije, ali se bojim da to još dugo nećemo videti."

I ukoliko suprotstavljenje političke snage uspeju da ostvare misiju pomirenja, postavlja se pitanje koliko je moguće da u zaborav padne više od decenije izolacije, ratova, inflacije… Da li je to moguće, posebno za one koji su bili direkne žrtve Miloševićevog režima, koji su hapšeni i prebijani, i koji su izgubili najbliže u ratovima i zločinima njegovih tajnih službi. Jedna od njih, Danica Drašković ovako za naš program opisuje osećanje u situaciji kada ove snage ponovo kroje sudbinu Srbije:

"Osećam se bedno. Vuk, naša stranka i stotine ljudi koji su poginuli, iza nas je stotine grobova, u toj borbi za demokratsku Srbiju se ponovo nalazimo na početku. Sve se vratilo, zavisimo od volje Socijalista, levičara, za koje, pravo da vam kažem, ne vidim da su se mnogo promenili. Ako to pomirenje predstavlja rehabilitaciju Slobodana Miloševića, onda je to apsolutno neprihvatljivo - ne dolazi u obzir nikakva rehabilitacija Slobodana Miloševića niti zločina koje je počinio. Ovo veštačko pomirenje ne može doneti nikakvu stabilnost."

O zaboravu i međusobnom razumevanju u budućnosti Stjepan Gredelj kaže:

"Pretpostavljam da neki ljudi nisu zaboravili one ponižavajuće godine, godine sa praznim rafovima i slično. Nisu zaboravili kolone izbeglica koje su dolazile zbog pogrešnih ratnih politika, a to sigurno nisu zaboravili ni ti ljudi, kojih nije bilo malo, koji su došli. Ljudi koji su izgubili nekoga, kojima je neko bespovratno otišao u inostranstvo, ljudi koji su izgubili posao, oni to teško mogu zaboraviti i prihvatiti."

A situaciju u kojoj se nalaze proevropske snage na kraju ovako opisuje:

"Dolazimo tačno, na žalost na jedan otužan način, do onoga što je rekao pokojni Đinđić – kada moraš da progutaš žabu, progutaj je brzo."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG