RSE: Tomisalv Nikolić, šef Radikala pominje i moguće nerede i nasilje?
Pančić: Možda se to može shvatiti i kao jedna vrsta istraumatizovane reakcije, naravno Nikolićeve i radikalske. Neosporno je da su oni doživeli veliki šok, jer im se prvi put dešava da ovoliko padnu u odnosu na koailciju okupljenu oko Demokratske stranke. Svi su predviđali da će biti neka izjendačena borba, čak su predviđali da će Radikali imati neku prednost makar i blagu. Desilo se nešto sasvim drugo. Oni sad pokušavaju da nešto što miriše na poraz pretvore ipak u neku pobedu. Može da bude jedna nervozna rekacija koja će već sutra da se raspline a može da bude i nešto drugo.
RSE: istraživanja pre izbora su pokazivala da su Radikali, ne samo pobednici, nego sigurni pobednici? Da li si ti iznenađen?
Pančić: Prijatno sam iznenađen razmerama te razlike. Ako gledamo samo kroz taj odnos “Lista za evropsku Srbiju” – Radikali to je jedna priča. Ali ako gledamo to kroz dve politike koje su sada u Srbiji, pa na jednu stranu stavimo Radikale, DSS-NS, SPS, a na drugu stranu koaliciju oko DS, LDP i manjine onda su tu odnosi egal. To je ona prava podela u Srbiji. U tom smislu se nije dogodilo nešto spektakularno u Srbiji. Manjine uvek pre idu uz neku Vladu koja je liberalnija nego uz neku koja je konzervativnija. Znači “Lista za evropsku Srbiju, LDP i manjine nemaju većinu od 126 poslanika. Teoretski, matematički Radikali, Socijalisti i DSS-NS imaju većinu i na to aludira Nikolić. Ali sa druge strane, nije sve u matematici. Realan život ima neke svoje zakonitosti. Bez obzira na tu veštački namaknutu eventualnu većinu činjenica je da su oni doživeli ogroman pad i poraz i oni ne mogu da legitimišu to da formiraju Vladu nasuprot, u najmanju ruku polovini Srbije, i to polovini Srbije koja ih je kroz Listu za evropsku Srbiju prosto oduvala na drugo mesto. Tako da nešto što matematički izgleda realistično i legalistički u realnom živoru neće moći da se ostvari, ili ako se ostvari biće veoma slabo i prvi politički vetar će ga oduvati.
RSE: Da li misliš da ovo znači makar delimično promenu politike prema Kosovu?
Pančić: To je veliko pitanje. Ne na kraći rok, jer je glavna priča skoro svake parlamentarne stranke u Srbiji busanje u prsa - ne damo Kosovo. E sad, neke ga stranke brane na jedan, a neke na drugi način.
RSE: Ako pretpostavimo da će i nova Vlada imati stav da je Kosovo deo Srbije šta bi trebalo da bude neki prvi korak u omekšavanju situacije?
Pančić: Mislim da je to sad jedno veliko trčanje pred rudu. Mi sada treba da razmišljamo ko će da formira Vladu i da li će uopšte neko moći da je formira da bismo uopšte mogli da znamo šta bi ta neka Vlada, koju će neko možda da formira, mogla da uradi. U zavisnosti od toga da li će većinu imati DSS, LDP i manjine ili Radikali, Socijalisti i DSS-NS politika prema Kosovu i evropskim integracijama će se i dalje zaoštravati i ići u pravcu konfrontacije ili ćemo imati generalno omekšavanje. Dok tu osnovnu nepoznanicu ne rešimo teško da ćemo znati kako će ići politika prema Kosovu. I biće vrlo zanimljivo ako se ide na koaliciju između DS i LDP oko Kosova, jer DS ne odustaje od Kosova a LDP smatra da je ta priča završena. Ja se ipak nadam da je kompromis moguć.
RSE: Da li bi nepostizanje kompromisa bilo razočarenje za birače LDP?
Pančić: Ne može većinski partner u potpunosti da usvoji politiku manjinskog, ta vrsta zahtevanja od LDP bi bila nerealana. Mora da se nađe neka formulacija. Naši političari su majstori formulacija, koja bi mogla da zadovolji i jedne i druge glasače. Mislim da to nije problem, veći problem je što ne postoji ta većina poslanika DS, LDP i manjina.
RSE: Da je ovo početak političkog kraja Vojislava Koštunice?
Pančić: Početak kraja je mnogo elastična formulacija. Ali da kraj nije, to nema nikave sumnje. Vojislav Koštunica, njegova stranka i koalicija prosto oličavaju jedan deo političkog spektra Srbije, i to nije problem. Jedini problem sa Koštunicom prethodnih godina je bio što je on de facto imao mnogo više vlasti i moći nego što je njegova realna politička težina. Moguće je da Koštunica i DSS i dalje budu neki faktor u nekoj budućoj vlasti, ali pretpostavljam da ne može više nikada biti ona vrsta političkog činioca koji je bio do sada, odlučujućeg činioca. Njegova težina, bio u koaliciji sa Radikalima ili Demokratama, mislim da ne može više nikada da bude ono što je bio od 2004. do sada.
RSE; Da li njegova kampanja, koja je bila bazirana na tome da je Kosovo srce Srbije a to je bila i kampanja Radikala, znači da biračima u Srbiji Kosovo nije na prvom mestu?
Pančić: Nekima jeste, nekima nije. Tu se Srbija podelila, negde na pola otprilike. Ali je ovaj relativni fijasko Koštuničine politke potvrdio staru istinu, ko se služi nacionalizmom pobeđuje onaj ko je najglasniji, najradikalniji. Koštunica i Radikali pričaju istu priču ali Radikali dobijaju više glasova. Za neke nisu dovoljno tvrdi, za neke nisu dovoljni evropejci. Govori se o SPS kao jezičku na vagi. Ne postoji SPS lista. To je lista SPS, Jedinstvena Srbije i PUPS. Treba se setiti izjava lidera Jedinstvene Srbije, njegovog naglog evropejstva, izjava tipa patriotizam se ne sipa u traktor. Mogu da zamislim da proevropska koalicija uputi ponudu koja se ne može odbiti ako SPS ne bude fleksibilan. Mogu da zamislim da neko od ova dva druga partnera ili uđe u Vladu ili je podrži. Ne odlučuje o svemu Dačić. Zamislite kakvi bi rezultati SPS bili bez Jednistvene Srbije ili PUPS-a.
RSE: Pokazalo se da javnost ovde dobro čuje evropske poruke?
Pančić: Mislim da su bili u pravu oni koji su mislili bolje ikad potpisati sporazum sa EU nego nikad. I da se to pokazalo kao vema važan momenat naročito što je bilo praćeno onim važnim momentom sa Fiatom. Čak i onaj ko živi daleko od Kragujevca i nema veze sa automobilskom industrijom dobio je konkretnu poruku - sa proevropskom politikom ima nekave šanse, sa ovom drugom politikom nema ničeg osim praznih floskula. To je ono što je napravilo razliku.
RSE: Da li će sada strasti da se smire?
Pančić: To će presudno zavisiti od zrelosti političke elite što je dodatni razlog za zabrinutost. U narednih nekoliko, najviše dve - tri nedelje videćemo kako će se stvari ravijati. Ako bude elementarne zrelosti i odgovornosti suitacija će se smiriti. Treba imati u vidu da su ovo samo još jedni izbori, koliko god bili važni i da svako ko je sad izgubio imaće pravo da drugi put pobedi, ali ono što je važno je da Srbija konačno ipak izađe iz ovog stanja koje je potpuno nepodnošljivo.
