Šlecinger: Ja sam prijatno iznenađen rezultatom. Ostaviti Srpsku radikalnu stranku sa oko 11 odsto iza sebe, sa stanovišta srpskih standarda je više nego ubedljiva pobeda. To je velika podrška Tadićevoj politici, imajući u vidu i da je nedavno izabran za predsednika države.
Iako je Srbija veoma podeljena, on je najpopularniji političar i njegova politika približavanja Evropsko uniji, kao rešenje i za samu Srbiju i za Kosovo, dobila je većinsku podršku.
RSE: Da li to znači da je za građane Srbije ipak bilo važnije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i potpisivanje ugovora italijanskog Fiata sa kragujevačkom Zastavom, nego pitanje statusa Kosova.
Šlecinger: To je slično kao i u SAD. Političari ponekad igraju na kartu neobaveštenosti i neznanja birača. Međutim, građani Srbije su shvatili da približavanje Evropi ne znači istovremeno i njihovo odbacivanje Kosova, što su Radikali i Koštunica nastojali da čine, predstavljajući stvari kao – ili – ili. Mislim da je delimično pomogla i Rusija. Naime, ona je saopštila da ne samo da je neutralna kada je reč o članstvu Srbije u Evropskoj uniji već i da to nije loša ideja.
RSE: Još nije jasno da li će Tadić imati većinu u parlamentu sa Liberalno demokratskom partijom i strankama nacionalnih manjina. Istovremeno, Srpska radikalna stranka, DSS Vojislava Koštunice i Socijalistička partija matematički bi mogli da imaju većinu. Da li oni mogu da formiraju Vladu ili je nerealno da Tadićev blok ostane van vladajuće koalicije.
Šlecinger: Imajući u vidu da je Tadićev blok ostavio iza sebe Srpsku radikalnu stranku sa više od 10 procenata, mislim da je nemoguće da se Vlada formira bez njega. Očigledno je da Tadićeva grupacija reprezentuje većinski pravac kojim Srbija želi da ide.
RSE: U prvoj reakciji iz EU, predsedavajući slovenački ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel je rekao da je srećan. Međutim, u večerašnjoj izjavi Boris Tadić je naglasio da je Evropska unija prioritet za Srbiju ali da ne zaboravlja borbu za očuvanju teritorijalnog integriteta, odnosno Kosova u svom sastavu. Da li to može ostati prepreka između Beograda i Brisela.
Šlecinger: Nastojim da na to gledam optimistično. Možda sam naivan. Mislim da su Slovenija i Rupel lično učinili mnogo u ovih 6 meseci na približavanju Srbije Evropskoj uniji. Smatram da Tadić tom izjavom nastoji da zaštiti svoju poziciju. On veruje da postoje načini da Srbija očuva vezu sa Kosovom. Međutim, ne verujem da će to biti nepremostiva prepreka. Smatram da Slovenija koja je započela inače ove procese u bivšoj Jugoslaviji može ponovo odigrati pozitivnu ulogu.
RSE: Kakva je politika iz Srbije, kada je reč o Kosovu, moguća. Da li će doći do smanjenja tenzija ili će ovo pitanje ostati nerešeno?
Šlecinger: Mislim da će biti ovo drugo. Smatram da još ništa nije rešeno kada je reč o odnosu Srbije prema Kosovu. No, može se očekivati postepena evolucija u pristupu koja će voditi rešenju na kraju. Niko u Evropskoj uniji ne očekuje dramatičnu promenu Beograda u politici prema Kosovu. Brisel razume da je Kosovo za Srbiju veoma važno. Dakle, i dalje ostaje nerešeno pitanje statusa EULEX-a, UNMIK-a. Međutim, sa Tadićevom pobedom i mandatom koji je dobio, Srbija ide ka evropskim integracijama, mada pitanje Kosova i dalje ostaje nerešeno.
RSE: Na koji način će SAD i EU pomoći Srbiji da bi se definitivno otklonila opasnost od njenog odustajanja od demokratskog, proevropskog puta, što je u više navrata pretilo od pada Miloševića.
Šlecinger: Nadam se da SAD i Haški tribunal neće nastaviti da uslovljavaju Srbiju sa hvatanjem Mladića i Karadžića. Naravno, oni bi trebalo da budu u Hagu. Evropska unija traži od Srbije da pokaže konkretno da sarađuje sa Tribunalom da bi se ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, očekujem da će u EU biti realistični i shvatiti da Tadić i njegovi saradnici imaju limitirane mogućnosti da pronađu Mladića.
