Dostupni linkovi

Blok Za evropsku Srbiju ostaje u manjini?


Beograd, predizborni plakati DSS-a

Prema poslednjim istraživanjima, blok stranaka koje se protive evrointegracijama i potpisivanju Sporazuma sa EU mogao bi na parlamentarnim izborima u maju da računa na jasnu većinu, prvi put od odlaska Miloševića sa vlasti.

Prema poslednjem istraživanju agencije Medijum Galup, Srpska radikalna stranka (SRS) bi na predstojećim izborima 11. maja dobila 35, 1 odsto glasova, blok Za evropsku Srbiju koji predvodi Demokratska stranka (DS) 34,2 odsto, dok bi za narodnjački savez Demokratska stranka Srbije (DSS) i Nova Srbija (NS) glasalo 11,6 odsto birača. U istom istraživanju navodi se da bi Socijalistička stranka Srbije (SPS) mogla da računa na podršku 7 odsto građana, a Liberalno demokratska partija (LDP) na 6 procenata. Slični su pokazatelji i agencije Stratedžik marketing koji još nisu objavljeni, a u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid. U oba istraživanja stranke nacionalnih manjina imale bi 10 poslaničkih mandata.

Sledeći logiku ovih brojki, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da bi se moglo dogoditi da Srpska radikalna stranka, koalicija Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija i Socijalistička partija Srbije imaju većinu nakon parlamentanih izbora 11 maja:

“Postoji verovatnoća, i to ne tako mala, da će oni imati većinu nakon ovih parlamentarnih izbora. Postoji i određeno uporište u političkim stavovima ovih partija koje nagoveštava da bi one mogle sarađivati - to je vrlo slično stavu prema Evropskoj uniji. DSS se prilično pomerio ka Radikalima kada je reč o stavu prema EU, štaviše u nekim situacijama DSS je delovao oštrije od samih Radikala. A, koliko se može zaključiti iz priče socijalista u kampanji, ta priča nije u velikom raskoraku u odnosu na Radikale i DSS.”


Još jedan od političkih analitičara Vladimir Goati smatra da je u ovom trenutku teško procenjivati ko bi nakon 11. maja mogao da ima većinu, ali i ukazuje na činjenicu da bi odluka o tome ko će imati prevagu u Skupštini mogla da bude upravo u rukama SPS-a. On, međutim, smatra da je realnija opcija da se Socijalisti pridruže Radikalima i DSS-u:

“Mislim da je sledbenička podrška koju ima rukovodstvo zapravo tradicionalna podrška, da je to ona podrška koju je imao Milošević – to se vidi na svim skupovima. Kada se pomene ime Miloševića dolazi do ovacija, čak i od onih ljudi u SPS-u koji su se distancirali od njega. Mislim da postoje pritisak i očekivanja tradicionalnog članstva da se SPS pridruži Radikalima i DSS-u.”

Ostaje, međutim, činjenica da je Socijalistička partija Srbije 2004. godine obezbeđivala podršku manjinskoj vladi u kojoj su tada bili Demokratska stranka Srbije, G 17 Plus i Srpski pokret obnove. Pojedini stručnjaci na osnovu ovog iskustva pretpostavljaju da, ipak, nije isključen ni scenario u kome bi uprkos svemu Socijalisti dali podršku manjinskoj vladi u kojoj bi bile stranke prevropskog bloka. Dejan Vuk Stanković:

“Nije nemoguće, ali nije ni malo verovatno da SPS uradi ono što je uradio 2004. godine da ukoliko se eventualno odluči da podrži stranke evroreformskog bloka, zapravo podrži neku vrstu manjinske vlade evroreformskog bloka. Sumnjam da bi SPS tako lako prihvatio da učestvuje u vlasti sa ovim partijama. Dakle, SPS bi dao neku vrstu uslovne podrške koja bi mu dugoročno gledano omogućila da na izvestan način skine taj oreol Miloševićeve stranke.”


Istovremeno, promenu u rejtingu stranaka moglo bi da donese nedavno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, budući da su istraživanja rejtinga stranaka rađena pre ovog događaja. Prema istraživanju Startedžik marketinga, 66 odsto građana Srbije podržava sporazum sa EU dok se 21 odsto izjasnilo protiv. Svetlana Logar iz ove agencije kaže da će to dovesti do povećanja rejtinga stranaka proevropskog bloka, ali i napominje da će ove partije morati da se potrude da biračima objasne sve prednosti ugovora sa EU:

“Krenule su veoma negativne kampanje, ljudi su veoma zbunjeni i ima mnogo nepoverenja među građanima o tome šta se zaista dešava. Od kampanje i od toga da li će proevropske snage umeti da plasiraju i objasne građanima o čemu se zaista radi zavisi u kojoj meri će skočiti njihovi rejtinzi.”


Na posletku, Dejan Vuk Stanković precizira da bi kampanja proevropskog bloka, kada je reč o potpisivanju Sporazuma sa EU, morala da bude usmerena na tačno određenu ciljnu grupu:


“Ovo je šansa da se pridobiju neopredeljeni birači, jednom pozitivnom kampanjom i neobaziranjem na tešku retoričku artiljeriju koju upotrebljavaju desne stranke – to je šansa da se dobije još neki procenat glasova.”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG