Dostupni linkovi

Manjinske stranke će ipak učestvovati na izborima


Albanske i romske partije ipak će, po svemu sudeći, učestovati na majskim izborima u Srbiji. Uz pomoć drugih stranaka manjina i nevladinih ogranizacija, ove partije uspele su da savladaju gotovo nemoguć uslov koji je pred njih postavio Ustvani sud, na inicijativu Šešeljevih radikala.

Uslov je bio da u roku od 15 dana prikupe 10, umesto dosadašnjih 3 hiljade potpisa, potrebnih za predaju izbornih lista.

Nakon što je Republička izborna komisija, po odluci Ustvanog suda, u finišu predizborne trke u Srbiji promenila pravila i naložila manjinskim strankama da prikupe tri puta više potpisa podrške nego do sada, ukoliko žele da učestvuju na izborima, u pomoć onim manjim pritekle su veće manjinske stranke i nevladine organizacije. Građanske inicijative i Centar za kulturnu dekontaminaciju organizovali su prethodnih dana u svojim prostorijama u Beogradu prikupljanje potpisa za listu Albanaca Preševske doline, kojoj je bilo nemoguće da za dve nedelje prikupi 10 hiljada potpisa. Iako su nakon odluke Ustavnog suda najavili da odustaju od učešća na izborima, ova koalicija predaće svoju listu na dan isteka roka. Lider Partije za demokratsko delovanje i jedini predstavnik Albanaca u dosadašnjem sazivu parlamenta, Riza Halimi:


“Mi smo sakupili deset hiljada i evo imamo oko hiljadu rezervnih. Odlučili smo da i, pored ovako otežavajućih uslova, ispunimo i taj. Oduzelo nam je puno vremena i energije, i u celini nam je oštetilo kampanju. Nema tu nekih mudrosti da bi se konstatovalo da su nama nametnuti isti uslovi kao radikalima i koalicijama koje će da imaju osamdeset i više poslanika, a mi, kako stvari stoje, ne možemo da imamo više od jednog. Ali, šta je tu je. Srbija je takva kakva je i ostaje da se nadamo da će posle ovih izbora nešto bolje da krene, jer ovo kako je stvarno ne valja.”


Pomoć u prikupljanju potpisa bila je potrebna i predstavnicima Roma. Rajko Đurić, jedini poslanik Unije Roma Srbije u dosadašnjem supštinskom sazivu kaže da bez obzira na odluku Ustavnog suda, koju opisuje kao "objavu smrtovnice Srbiji", nisu odustali od učešća na ovim izborima:


“Zahvaljujući izuzetnoj pomoći demokrata i, naravno, prijatelja iz Sandžaka. Zatim, LDP je pomogao takođe u nekoliko mesta. I naravno imali smo Mađare.”


Osuđujući odluku Ustavnog suda, Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže za naš program da je ta nevladina organizacija smatrala svojom obavezom da pomogne manjinskim partijama da ravnopravno učestvuju u političkoj borbi:


“Dakle, nismo se zadovoljili samo sopštenjem, gnušanjem, osudom, nego smo preduzeli i akciju, i mislim da je to prava funkcija civilnog društva u ovakvim situacijama. Moram da kažem da je, po našim kriterijumima, odziv bio slab. Građani nisu pokazali mnogo interesa da pomognu manjinama, i mislim da je to slika Srbije. To odslikava naš odnos i naš nedostatak empatije prema bilo kom manjinskom mišljenu, ali dobro, tako je kako je. Mi smo prikupili oko 160 potpisa i to izgleda jako malo. Ali, kako su sami naši prijatelji iz Preševske doline rekli, to su zlatni potpisi, koji su pouzdani i provereni i koji mogu biti presudni za njihovo učešće na izborima.”


Odluka Ustavnog suda nije uticala na stranke Bošnjaka i Mađara čije su liste već potvrđene, zbog čega su i ove partije pomogle koaliciji Albanaca Preševske doline. Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, Laslo Varga:


“Mi smo ovom odlukom i dobrom namerom hteli da pokažemo kako funkcionišu neke stranke koje se, ne samo u rečima, nego i na delu zalažu za evropske vrednosti.”


Miljenko Dereta zaključuje da se kroz odluku Ustavnog suda, kojom se pred manjinske stranke postavlja isti uslov kao i pred ostale učesnike u izbornoj trci, najslikovitije prikazuje odnos države prema manjinama, posebno prema jednoj:


“Moramo biti potpuno otvoreni. Nisu sve manjine tu ugrožene jednako, Mađari nemaju nikakav problem da sakupe deset hiljada zbog svoje brojnosti. Po meni, posabno je dramatično to što se na ovaj način zapravo pokazuje odnos naše države prema Albancima. Činjenica da naš paralment ne može da podnese nijednog Albanca u svojim klupama je krajnje zabrinjavajuća.”


Na odluku Ustavnog suda, pored nevladinih organizacija, reagovale su i neke opozicione partije, ali nijedna od stranaka iz vlasti.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG