Savezništvo partije premijera Koštunice i haškog optuženika Vojislava Šešelja upravo bi na pitanju gasnog Sporazuma sa Rusijom moglo biti potvrđeno. U telefonskom razgovoru zamenik predsedika Radikala Tomislav Nikolić obećao je podršku Koštunici u Skupštini Srbije, pod uslovom da zamenik predsednika raspuštenog Parlamenta zakaže sednicu, pošto odlazeći predsednik i funkcioner Demokratske stranke Oliver Dulić to odbija da učini. Ekonomista i poslnik radikala Jorgovanka Tabaković podvlači da je pozicija u koju su partije vlasti dovele Srbiju po pitanju sporazuma sa Rusijom apsurdna:
„Ne razumem neozbiljnost onih koji su dužni da valorizuju priču o stranim direktnim ulaganjima, o saradnji sa svima. Navodno se svi slažemo da nam to treba, da je važno. Svi se pravimo da će to biti odlaganje od mesec, dva. Pa mi znamo koliko smo meseci čekali konstituisanje prošle Skupštine, Vlade i na kraju koliko je ta Vlada trajala.“
Naša sagovornica podseća na sliku od pre svega tri meseca, te ukazuje da ako se:
„Boris Tadić hvali time da je on idejni tvorac tog sporazuma. Ako je on tamo bio i slikao se i rukovao...“
Onda zaista zbunjuje nespremnost partije srpskog predsednika da podrži sporazum sa Rusijom, pogotovu ukoliko se uzme u obzir i bliskost koju je Beograd razvio sa Moskvom (pre svega po kosovskom pitanju) a što je i produbljeno uspostavljanjem energetskih veza. Na dan potpisivanja Sporazuma u Moskvi o tome je govorio i predsednik Vladimir Putin:
„Sporazum je suštinski značajan za dalje produbljivanje saradnje dve zemlje. Praktično reč je o stvaranju strateškog partnerstva u energetskoj sferi između naših zemalja. Ovim Srbija postaje jedna od ključnih tranzitnih čvorišta, preko kojeg će Južna Evropa biti snabdevana ruskim energentima.“
Zapravo Srbija se ovim Sporazumom uključila u regionalno rešavanje energetskih pitanja, na šta ukazuje poznavalac te tematike, član Foruma za međunarodne odnose, Milan Simurdić. U izjavi za Radio Slobodna Evropa on navodi da Srbija postaje partner koji je na putu Rusije u što kvalitetnijem ispunjavanju potreba bogatijih i moćnijih kupaca, u čemu bi trebalo tražiti i razloge zbog kojih je Moskva u više navrata požurivala ratifikaciju u januaru na najvišem nivou potpisanog dokumenta:
„Moje čvrsto uverenje je da je gasovod namenjen prevashodno za bogato evropsko tržište i da je želja ruske kompanije ’Gasprom’ da taj gas završi tamo gde su najveći potrošači, najveći kupci i najbolja cena. U tom smislu ne bi trebalo zanemariti da investitoru, odnosno isporučiocu gasa, da odgovaraju stabilni odnosi u regionu, stabilna situacija i situacija na trasi koja odgovara propisima u skladu sa završnim odredištem, znači sa Evropskom unijom. U tom smislu mislim da nije preambiciozno ako se kaže da Južni tok je praktično još jedan od elemenata koji Srbiju vodi prema Evropskoj uniji.“
Pre nego krene tim putem Srbija će morati da završi formalnosti u koje spada i skupštinska ratifikacija. Jorgovanka Tabaković ukazuje kako je u ovom trenutku veliko pitanje može li se uopšte zakazati sednica Skupštine, što po njoj nije posledica toga što Srbiju manje od mesec dana deli od vanrednih parlamentarnih izbora, već unapred smišljena politička igra. Ona pojašnjava:
„Da li je baš slučajno predsednik Skupštine Srbije gospodin Oliver Dulić ukinuo Radetu Obradoviću ovlašćenje predsednika da može da saziva Skupštinu. Ili je, znajući da postoje sukobi i da će se takve stvari u kampanji koristiti kao oružje za ostanak na vlasti i oružje u borbi protiv političke konkurencije, ta odluka doneta svesno.“
Da li je pitanje rusko - srpskog Sporazuma zaista postalo deo ovdašnjeg političkog folkolora? Da nije tako ministri Velimir Ilić, iz bloka koji se zalaže za hitnu ratifikaciju sporazuma, i Mlađan Dinkić, koji je za prepuštanje odluke narednom parlamentarnom sazivu, pokušali su svaki svojim argumentima da javnost uvere u duelu na državnoj televiziji:
Ilić: „Boris Tadić je stajao pored mene. I govorio je posle potpisivanja. Bio je tu i Putin, zatim sadašnji predsednik Rusije Medvedev, premijer Srbije... Svi smo bili. I Boris je toliko ishvalio taj ugovor, održao zdravicu, održao govor, održao konferenciju za novinare. Kada smo došli na sednicu Vlade Demokratska stranka i G-17 nisu hteli to da glasaju. To je neozbiljno!“
Dinkić: „Znate kada će taj gasovod biti gotov? 2013. godine. Pa neće valjda Veljo za mesec dana taj gas isteći!? Danas je 2008. godina. Potpuno je jasno mesec dana gore - dole ne znači mnogo. To treba da se uradi u normalnim uslovima, kada imamo Skupštinu.“
S obzirom da su se političke snage podelile na dva bloka – one koje simboliše i Velimir Iilć i koji su za prevashodno političko oslanjanje na Rusiju, i one među kojima je i Mlađan Dinkić a koji su Evropsku uniju postavili kao prioritet svoje politike, jasno je da je i dogovor sa Rusima postao tema na kojoj se stiču ili gube poeni. Analitičar Milan Simurdić zalaže se za posmatranje pitanja Sporazuma u okvirima regionalnog konteksta, ali i dodaje da ga je nemoguće izolovati od političkog uticaja:
„Vi znate da je energija danas praktično isto što i politika. Verujem da tu zapravo nema nekog velikog razloga za žurbu, pogotovu što je sa vrha ’Gasproma’ pre oko mesec dana rečeno da pre 2009. godine neće biti konkretnih poteza na realizaciji Gasovoda. Uz to, ukoliko sam dobro upoznat, Studija o izvodljivosti izrade Gasovoda još nije niti okončana niti prezentirana.“
Uglavnom van rasrpave ostaju ocene onih koji upozoravaju da nije poznato hoće li severni krak gaosovoda nazvanog Južni tok, prolaziti kroz Srbiju, kao i da li će u suprotnom Srbija zbog toga trpeti gubitke. Međutim, ternutno nije poznata ni kuda će ići južni krak gasovoda o čemu Grčka tek najavljuje potpisivanje dogovora sa Rusijom. Na Interent sajtu Gasproma trasa Južnog toka za sada je prikazana samo u dva pravca, isključivo sa obala Crnog mora u Bugarsku. Dalji pravac trase tek će biti utvrđen.
Kraener za RSE
O tome da li je Evropska unija svjesna činjenice da Rusija sve više osvaja balkansko tržište zahvaljujući i Sporazumu o energetskoj saradnji Moskve i Beograda za naš program govori Sascha Muller Kraener, analitičar u Centru za zaštitu okoliša, te osnivač Centra za međunarodnu i evropsku ekološku politiku u Berlinu."EU je sa zemljama Zapadnog Balkana potpisala takozvani energetski sporazum, što zapravo znači proširenje tržišta Unije na te zemlje. Osim toga Unija je proširila svoju energetsku mrežu na jugoistočnu Evropu. Sastavni dio tog projekta je i Nabucco plinovod, čija je realizacija usporena zbog silnih političkih prepucavanja. Negdje u tom kontekstu dotičemo se i Srbije, koja bi se morala zapitati gdje vidi svoju ekonomsku i političku budućnost. Ukoliko pogledate kartu jasno je , i to će potvrditi svaki ozbiljan analitičar, da budućnost Srbije jeste u EU. Postojeći ekonomski prostor EU, ugovori i sporazumi koji su sklopljeni, prostor koji se lagano proširuje ne mora biti ustanovljen protiv nekoga, primjera radi – protiv zemalja kakva je Rusija. To ne mora biti ozbiljna igra u kojoj morate birati izmedju politike EU i Kremlja. Ali trenutno, ruska poduzeća igraju igru koja djeluje ozbiljno. Kada bih ja bio dio vlasti u Srbiji i BiH ja bih se ozbiljno zapitao je li neophodno prodavati dijelove nacionalnog energetskog sustava ruskim poduzećima. Ili je pametnije graditi sopstvenu ekonomiju koja će sve više postajati dio one evropske."
Sabina Čabaravdić
