Dostupni linkovi

Jačanje ruskih veza sa separatistima u Gruziji


Moskva, Kremlj

SAD, EU i NATO kritikovali su odluku Rusije da uspostavi još bliskije veze sa separatističkim regijama u Gruzij: Abkhazijom i Južnom Osetijom. Vlasti u Tbilisiju ističu da je reč o mešanju u unutrašnja pitanja suverene države. Analitičari povezuju ovakav potez Moskve sa nedavnim zahtevom gruzijskog prozapadnog rukovodstva da se priključi NATO-u, ali i odlukom dela zapadnih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova.

Prema instrukcijama ruskog predsednika Vladimira Putina, ruska vlada bi trebalo da uspostavi bliskiju saradnju sa Južnom Osetijom i Abkhazijom, uključujući i organizovanje trgovačkih i ekonomskih veza, kao i započinjanje društvene i naučne saradnje.


Putin je takođe naložio vladi da može da prihvati neka identifikaciona dokumenta ta dva regiona, zatim da odobri poslove i organizacije registrovane po zakonima Južne Osetije i Abhazije, kao i da pruži konzularne usluge stanovnicima ta dva regiona. Moskva je pre nekoliko godina dala ruske pasoše većini građana ova dva regiona. U tom saopštenju ne pominje se da će Rusija i zvanično priznati nezavisnost Južne Osetije i Abkhazije, jer bi se time, kako ocenjuju ruske diplomate "samo izazvalo potpirivanje separatističkih tendencija unutar granica Rusije".

Gruzijski predsednik Mihail Šakašvili, zatražio je vanredno zasedanje Saveta bezbednosti UN. Šef diplomatije Gruzije David Bakdradze osudio je potez Rusije kao "legalizaciju procesa de fakto aneksije Abkhazije i Južne Osetije". Temur Iakobašvili, gruzijski ministar za reintegraciju u intervjuu za Radio Slobodna Evropa takođe je kritikovao potez Moskve.

"To je potpuno kršenje svih međunarodnih normi, kada se jedna država meša u poslove druge, a da je uopšte o tome ne pita. Ovaj potez se lako može definisati kao otvorena aneksija, a ne više prikrivena kao do sada. Nije potrebno slati trupe, jer inače Rusija je ovde već rasporedila vojsku. Suočavamo se sa očiglednim pokušajem Rusije da kršeći sve postojeće međunarodne sporazume, uzme deo teritorije susedne zemlje", kazao je Iakobašvili.

Evropska Unija i NATO izrazili su duboku zabrinutost. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jap de Hop Schefer zatražio je od Moskve da povuče ovu odluku, a portparol američkog Stejt departmenta Šon Mekormak okarakterisao je potez Rusije kao "politički smutljiv". Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Kaminjin u nastojanju da ublaži kritike, rekao je da Moskva želi samo da konsoliduje veze sa Abkhazijom i Južnom Osetijom a ne da izaziva tenzije.

"Naši potezi prema Abkhaziji i Južnoj Osetiji ne znače da se Rusija odlučila za kurs konfrontacije sa Gruzijom. Mi se zalažemo za ukidanje svih sankcija i restrikcija koje otežavaju društveni i ekonomski oporavak ovog regiona. Mi smo to pokazali obnavljajući vazdušne i pomorske transportne veze sa Gruzijom kao i drugim koracima, što je pozitivan pristup za razliku od kursa aktuelnog rukovodstva u Tbilisiju. Primena ovih mera pomoći će jačanju sigurnostii i stabilnosti kavkaskog regiona", kazao je Kaminjin.


Moskva je ranije upozoravala da će nakon što su neke članice EU priznale nezavisnost Kosova, odgovoriti time što će uspostaviti legalne odnose sa Abkhazijom i Južnom Osetijom, sa kojima već ima bliske neformalne odnose. Neki ruski zvaničnici povezuju ovakvu odluku Moskve i sa nedavnim zahtevom gruzijskog prozapadnog rukovodstva da se priključi NATO-u. Na nedavno završenom samitu u Bukureštu, NATO je najavio da Gruziju za sada neće primiti u članstvo, zbog snažnog protivljenja Rusije, ali da će se to "u nekom trenutku svakako desiti". Ministar spoljnih poslova Abkhazije Sergej Šamba rekao je da je ovakva Putinova odluka "korak do nezavisnosti tog regiona".

Abkhazija i Južna Osetija su nakon kratkih ratova početkom 1990-ih, u kojima su uz pomoć Rusije porazile gruzijske snage, de fakto nezavisne oblati, ali koje međunarodna zajednica ne priznaje. Ruske trupe, zajedno sa lokalnim i gruzijskim, čine mirovne snage na liniji razgraničenja.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG