Na devetu godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu su članovi porodice, prijatelji i predstavnici novinarskih udruženja položili vence na mestu zločina, u pasažu Svetogorske 35. Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila '99. u vreme NATO bombardovanja Srbije.
Jelena i Rade Ćuruvija, kćerka i sin Slavka Ćuruvije, rekli su za naš program da žele da veruju da će ubistvo njihovog oca konačno biti razrešeno:
"Moram priznati da trenutno nisam veliki optimista. Mislim da još uvek ne postoji suštinska namera da se nalogodavci i ubice izvedu pred lice pravde. Naravno, politička volja je najbitnija u ovom slučaju."
"Zbog svih nas bi bilo dobro da se to otkrije. Međutim, ni ja nisam veliki optimista, jako teško će to ići - biće jako teško stići do nalogodavaca. Bilo bi fantastično da se ovo reši u neko dogledno vreme, ali u to čisto sumnjam. Pred svake izbore je ista priča, ali.."
Danima pre likvidacije Slavka Ćuruviju 24 sata dnevno pratilo je 27 pripadnika Državne bezbednosti Srbije, a ubistvu je prethodio tekst u Ekspres politici pod naslovom "Ćuruvija čeka bombe", koji je u javnosti tumačen kao poziv na odstrel. Detalji iz istrage retko su dolazili do javnosti, ali se ranije spekulisalo da su na listi osumnjičenih pored Mirjane Marković, supruge bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, još najmanje četiri osobe: bivši šef DB-a Radomir Marković, nekadašnji šef beogradskog DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnici tajne službe Ratko Romić i Miroslav Miki Kurak.
Nikola Barović, jedan od pravnih zastupnika porodice Ćuruvija, izjavio je za naš program da je jasno da je režim Slobodana Miloševića odgovoran za ubistvo Slavka Ćuruvije, ali i to da sadašnja vlast nije puno učinila da ubice izvede pred lice pravde:
"Ovaj užas od devet godina torture nad njegovom porodicom traje još uvek i zločinački elementi u državnim institucijama, zločinačka mreža koja je vrlo jaka, se očigledno nadaju da će protokom vremena uspeti da otklone opasnost od odgovaranja za svoje zločine."
Tokom istražnih radnji, sprovedenih prošle godine na predlog specijalnog tužioca za organizovani kriminal, saslušano je oko 100 svedoka, ali nije podnet zahtev za sprovođenje istrage što znači da još nema osumnjičenih za ubistvo. Voja Brajović, ministar kulture u Vladi Srbije, izjavio je za naš radio da bi rasvetljavanje slučaja Ćuruvija trebalo da bude prioritet:
"Taj tragičan događaj ubistva čoveka samo zato što je pokušao da misli svojom glavom, da se bori za istinu, je u meni uvek stvarao utisak da živimo u nekoj državi u kojoj ne znamo ko je ko i gde je šta – obično se za to kaže da je to paralelna vlast. Kao građanin mislim da samo nova vlada, da tako kažem, evropske Srbije može dovesti do toga da se stvori atmosfera u kojoj će svi građani, bez obzira na tako odgovorne profesije, osećati slobodno i bezbedno."
RSE: Da li mislite da je postojala politička volja da se razreši ovo ubistvo?
"Ne mogu da shvatim da ta politička volja ne postoji, ali da li je postojala ne znam."
Po zvaničnim informacijama nema očevidaca zločina, ali su mediji u Srbiji pisali da svedok postoji i da je identifikovao izvesnog Luku Pejovića kao ubicu Slavka Ćuruvije, kao i da se pisana izjava o tome nalazi u policiji. Advokat Nikola Barović veruje da se zločinci nadaju da bi na predstojećim izborima mogle da pobede snage koje ih neće privesti pravdi:
"Podsetio bih ih da pre 11. maja dolazi 9. maj, dan pobede nad fašizmom i zločinima u Evropi. Slavko Ćuruvija će biti odbranjen makar mrtav i zločinci će odgovarati kao što su odgovarali i za ubistvo Ivana Stambolića."
Ni jedno ubistvo novinara u Srbiji nije razrešeno. U aprilu 2007. na stan novinara Vremena Dejana Anastasijevića bačena je bomba, novinarka Duge Dada Vujasinović ubijena je pre četrnaest godina, Slavko Ćuruvija pre devet, dopisnik Večernjih novosti Milan Pantić ubijen je u Jagodini 2001. Predsednik Srbije Boris Tadić apelovao je da se istraže i reše svi slučajevi ubistva novinara i poručio da bez slobodnih medija nema demokratije.
