"Imajući u vidu značaj RTB Bor za privredu Srbije i kompleksnost novonastale situacije, Agencija će insistirati da se u sredu, 9. aprila, organizuje sastanak Odbora za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restruktuiranje i privatizaciju RTB Bor, kao i da se o privatizaciji RTB Bor izjasni Vlada Srbije", navela je Agencija za privatizaciju u današnjem saopštenju. Inače, u novoj ponudi austrijska kompanija Atek predložila je da odmah uplati dodatnih 230 miliona dolara, što sa ranije uplaćenih 150 miliona dolara iznosi 380 miliona. Predloženo je i povećanje licitacione garancije za dodatnih pet miliona dolara, tako da bi ona iznosila 15 miliona dolara i bila bi naplaćena u slučaju da Atek ni u dodatnom roku ne isplati cenu.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je situacija oko privatizacije RTB Bor kompleksna i da je zato najbolje da o svemu odluče Odbor za restruktuiranje, odnosno Vlada Srbije:
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je situacija oko privatizacije RTB Bor kompleksna i da je zato najbolje da o svemu odluče Odbor za restruktuiranje, odnosno Vlada Srbije:
"S jedne strane ugovor može da se raskine i da se pređe na pregovore sa drugorangiranim, a s druge strane se može priihvatiti i ovakva ponuda, ali ovo prevazilazi nadležnost samo jednog ministarstva u Vladi – ovo je odluka za čije donošenje odgovornost mora preuzeti čitava Vlada i zato je odluka Agencije za privatizaciju i bila da inicira sastanak Odbora. Sastanak će biti održan u sredu, a u četvrtak će na Vladi biti ponuda koja će biti rezultat dogovora, odnosno odluke samog Odbora."
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ocenjuje daVlada Srbija treba Ateku da produži rok za isplatu cene za Rudarsko topioničarski basen Bor, ali uz dobre bankarske garancije koje će biti naplaćene ako ta kompanija ne ispuni obaveze. On napominje da se nijedan veliki projekat ne finasira isključivo sredstvima same kompanije već su neophodni i bankarski krediti i podvlači da je ovakvoj poziciji doprinela politička situacija u Srbiji:
"Svakako da na to veoma utiče povećani politički rizik i u finalu su verovatno mnogi zastali jer su banke otežale finansiranje poslova u Srbiji. To će trajati dok ne prođu izbori, a može se dogoditi i suprotno, da i dalje bude pojačan osećaj političkog rizika u Srbiji - ako bi na vlast došla određena politička struktura koja bi bila protiv daljeg kretanja ka EU."
Inače, RTB Bor prodat je austrisjkom Ateku za 466 miliona dolara uz obavezu kupca da investira 230 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje. Podsećamo takođe da je drugoplasirana na tenderu bila firma SMR koja posluje u sklopu kompanije Bejzik Element ruskog milijardera Olega Deripaske. Ministar Dinkić kaže da u slučaju privatizacije Bora treba postupati sa posebnom pažnjom:
"Basen Bor je od nacionalnog značaja i zbog toga odluka mora biti doneta vrlo pažljivo uz razmatranje svih činjenica, i za jednu i za drugu opciju. Prvorangirani ponuđač je sam sebe doveo u ovakvu situaciju jer nije na vreme i do kraja izvršio ugovorne obaveze. Samim tim verujem da će ministri u Vladi biti na visini zadatka i da će doneti odluku koja će biti u interesu Srbije. Nemam pravo na lični stav po ovom pitanju, kako bude odlučila većina ministarstvo će takvu odluku sprovesti."
Ovakva privatizacija nije dobra i neće dati rezultate, smatra sa druge strane Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata RTB Bor:
"Zašto nisam za takvo produženje roka? Iz jednog prostog razloga. Zašto Vlada nije donela odluku u pet sati kada su oni objavili da raskidaju ugovor? Zato što ATEK nije platio. Zašto tada Vlada nije donela takvu odluku nego Agencija, jer po Zakonu o privatizaciji odluke donosi Agencija a ne Vlada? Oni su rekli zbog opšteg interesa, ali ako smo preduzeće od opšteg interesa onda ne možemo ići u ovakvu privatizaciju. Ne može strani kapital biti zastupljen sa 100% u nacionalnom blagu, može biti zastupljen najviše sa 49%."
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević ističe da su se mogli započeti razgovori i sa drugoplasiranom kompanijom na tenderu, ali da bi bilo razumno ATEK-u dati još jedan rok za ispunjenje preuzetih obaveza. Kovačević, međutim, na posletku zaključuje da udela u svemu imaju i ovdašnje političke strukture i to ovako objašnjava:
"Međutim, nekome se očigledno isplatilo što u našem Zakonu o privatizaciji stoji da kada se ugovor raskine krivicom one druge strane da mu se ne mora ništa vratiti, iako je ta odredba Zakona o privatizaciji u suprotnosti sa odredbom u našem Zakonu o obligacionim odnosima i opštem pravilu raskidanja ugovora koji važe u čitavom svetu. U čitavom svetu kada se raskine ugovor svaka strana vrati ono što je primila od one druge strane, vrate se u situaciju kao da nije bilo ugovora, a onda se, ako je neki od učesnika pretrpeo štetu, namiruje šteta."
