Ekonomisti ukazuju na to da je ugovor obavijen tajnovitošću, da miriše na korupciju i predizborne poene, a da je poenta priče o teškoćama da strani investitori obezbede zapadne kredite za projekte u Srbiji - povećan politički rizik za ulaganja u Srbiju.
I dok ministar za infrastrukturu Velimir Ilić proliva žuč na predsednika Srbije Tadića, preteći mu da će čak biti kriv za svaku novu žrtvu na Ibarskoj magistrali, i pozivajući ga na odgovornost što, kako se izrazio, "podleže ucenama separatista iz Vojvodine" i "sprečava realizaciju najvećeg projekta u novijoj istoriji Srbije", to jest, auto-puta Horgoš-Požega, demokratski i ministri iz G17 plus pozivaju Ilićevog partnera – odlazećeg premijera Koštunicu da zakaže sednicu vlade na kojoj bi se koncesionaru produžio rok za pružanje finansijske garancije. Potredsednik odlazeće vlade Božidar Đelić:
I dok ministar za infrastrukturu Velimir Ilić proliva žuč na predsednika Srbije Tadića, preteći mu da će čak biti kriv za svaku novu žrtvu na Ibarskoj magistrali, i pozivajući ga na odgovornost što, kako se izrazio, "podleže ucenama separatista iz Vojvodine" i "sprečava realizaciju najvećeg projekta u novijoj istoriji Srbije", to jest, auto-puta Horgoš-Požega, demokratski i ministri iz G17 plus pozivaju Ilićevog partnera – odlazećeg premijera Koštunicu da zakaže sednicu vlade na kojoj bi se koncesionaru produžio rok za pružanje finansijske garancije. Potredsednik odlazeće vlade Božidar Đelić:
"Nema nikakvog razloga da uvodimo politiku u koncesiju."
A, predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, od strane Velimira Ilića prepoznat kao vojvođanski separatista, kaže da ga ohrabruje odluka Vlade da odbaci predlog Ministrastva za infrastrukturu.
Suštinu problema izgradnje ove saobraćajnice ekonomista Vladimir Gligorov vidi negde drugde – naime, u činjenici da austrijski koncesionar "Alpina-Por" za godinu dana od potpisivanja ugovora nije uspeo od zapadnih banaka – u ovom slučaju Deutsche bank – da dobije kredit za tu investiciju u Srbiji. To je, kako procenjuje, verovatno zato što je za godinu dana porastao politički rizik poslovanja u Srbiji:
"Moguće je da je u međuvremenu porastao rizik poslovanja, a to traje praktično još od formiranja ove nove vlade, pogotovo pred predsedničke izbore, ali i pred ove parlamentarne. Dakle, sasvim je moguće, ne samo u njihovom slučaju nego i u slučaju drugih ljudi koji žele da rade nešto u Srbiji, da više ne mogu doći do kredita do kojih su ranije mogli doći."
Politički rizik sada je svakako veći nego pre godinu dana kada je konzorcijum "Alpina-Por" zaključio ugovor o koncesiji, kaže i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević:
"Možda su u početku bili lenji pa nisu odmah krenuli u dobijanje garancije. Slažem se da je politički rizik veći nego što je bio na početku ovih godinu dana koliko je prošlo od zaključenja ugovora."
Kovačević ukazuje i na to da je srpska vlada traljavo – a pitanje je da li sa ili bez predumišljaja – odradila čitav posao. Na početku su koncesionari bile kompanije "Alpina" i "FCC" koje su za ovaj posao u Srbiji osnovale firmu sa ograničenom odgovornošću, sa osnivačkim kapitalom od dva miliona evra. Kasnije je vlada pripustila u priču drugoplasiranog na tenderu, kompaniju "Por", ali u registru privrednih društava još uvek se kao vlasnici srpske firme vode "Alpina" i "FCC". Drugim rečima, "Por" još nije preuzeo svojinu nad srpskom firmom:
"To može biti problem sa finansijskim položajem u očima kreditora ovog preduzeća koje su osnovali u Srbiji, koje je društvo sa ograničenom odgovornošću, a njegova odgovornost je ograničena na dva miliona eura. U tome je cela stvar, što smo od samog početka menjali uslove koncesije. Koncesionari su bili "FCC" i "Alpina", a u ugovoru je napisano da će sve obaveze i prava iz tog ugovora biti na tom malom preduzeću koje su oni u međuvremenu osnovali. I u Francuskoj da neko iz druge države osnuje preduzeće sa dva miliona ne bi mogao dobiti finansiranje od preko milijardu eura."
Sagovornik Radija Slobodna Evropa kaže da cela priča o autoputu služi u svrhe prljave predizborne kampanje:
"Velja Ilić i Koštunica trebaju da kažu da ovi drugi ometaju razvoj zemlje, da ometaju jedan veliki projekat, jer im više odgovaraju priče da su ovi drugi destruktivni."
Vladimir Gligorov ocenjuje logičnom odluku da se početak izgradnje puta odloži jer Srbija nema razloga da preuzima rizik da austrijska firma počne posao, a da ne može da finansijski garantuje njegov završetak. Troškovi takvog rizika pali bi na srpskog poreskog obveznika. Sadašnju poziciju stranih investitora i kreditora kad su u pitanju ulaganja u projekte u Srbiji ovako vidi:
"Ako, na primer, pobede Radikali teško je očekivati da će Deutsche bank, ili bilo koja druga, hteti da finansira bilo kakav posao u Srbiji – to je suština problema. Trenutno se ne može dobiti nikakav strani novac za poslove u Srbiji, svi čekaju i odlažu – to je to. Onda, javlja se problem troškova koji bi pali na teret srpskom poreskom obvezniku i u tom smislu je logična odluka da se to odloži. Pretpostavljam da ima i političke konotacije, u smislu da to na neki način utiče negativno na one koji su bili najzainteresovaniji za taj posao, a to su Nova Srbija i njihov partner DSS."
Milan Kovačević naglašava da je ceo ugovor o autoputu Horgoš-Požega obavijen tajnovitošću i da ni danas ne znamo šta je tačno u njemu. Nikada, recimo nije otkriven aneks ugovora koji reguliše način povećanja cene za putarinu. Svi finansijeri znaju da to određuje vlada, a u ugovoru piše da se to to definiše ugovorom, što sve stvara podozrivost kod finansijera.
Drugo, odluka vlade o toj koncesiji predviđala je tri garancije: prvu od 10 odsto za obezbeđenje finansiranja, drugu od dodatnih 10 odsto za obavljanje posla i treću, od pet procenata za otklanjanje nedostataka – dakle, ukupno 25 odsto od vrednosti projekta koji vredi više od milijardu evra, odnosno, najmanje 250 miliona evra.
U zaključenom ugovoru, međutim, te garancije radikalno smanjene. Prva je svedena na samo 10 miliona evra, druga je određena ne više u odnosu na ukupnu vrednost projekta nego u odnosu na pojedinačne radove, a davanje treće garancije je odloženo na trenutak kad se dobije upotrebna dozvola za autoput.
Sledeća radikalna promena, podseća Kovačević, bila je da se drugi koncesionar – "Por" – koji je odbačen na tenderu, prihvati kao vlasnik preduzeća u Srbiji umesto "FCC"-a, ali nije sprovedeno u delo. Zatim smo se suočili sa situacijom da "Alpina-Por" po svoj prilici ne može dati nikakvu garanciju. Umesto o tome, javnost se manipuliše pričom da neki ometaju početak gradnje autoputa. Nije, razume se, na delu to nego namera da se izmeni ugovor i ukinu garancije, upozorava Kovačević:
"Ovo ostavlja utisak da je postojala mogućnost velike korupcije. Jer, ako postoji odluka vlade, a dajete povoljnije od onoga kako je to vlada odlučila, ako imate promenu u ugovoru koja dozvoljava ustupanje koncesije drugom, koji je odbačen kao koncesionar, i ako dođe i do toga da se izmeni ugovor i da garancije više nisu potrebne, onda sve to miriše na korupciju. Zašto bi neko toliko popuštao i radio sve to ako ne postoji još nešto."
