Svojevrsna referendumska atmosfera iz nedavnih predsedničkih izbora, na kojima su se građani opredeljivali da li su ili ne za Evropsku uniju, po svemu sudeći preneće se i na vanredne parlamentarne izbore. EU ili Kosovo po svaku cenu ili Evropska unija i Kosovo nemaju cenu, biće ključne teme za pridobijanje glasača. Blok koji predvodi Demokratska stranka označava se kao proevropski nasuprot radikalima, ali i dojučerašnjem koalicionom partneru, Koštuničinoj Demokratskoj stranci Srbije. Tako vicepremijer i Demokrata Božidar Đelić poručuje:
"Jasno je da je premijer Koštunica odlučio da obori ovu Vladu zato što više ne želi da vodi Srbiju u EU. To je nova politika i svi ćemo morati da se odredimo prema tome."
Iako su evropske integracije politika Demokratske stranke Srbije i dalje, upravo ih je lider DSS-a i premijer Vojislav Koštunica zaustavio svojim insistiranjem da Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju bez Kosova, što je na kraju dovelo i do pada Vlade. Ipak, Đelićeve tvrdnje su za DSS marketing i najgora propaganda. Branislav Ristivojević, premijerov savetnik:
"Božidar Đelić dobro zna da je politika Vojislava Koštunice da Srbija sa KiM treba da nastavi evropske integracije. Potvrdom građana na izborima, ove politike, otvoriće se razgovori između nove vlade Republike Srbije i EU, o nastavku evrointegracija sa Kosovom kao sastavnim delom Srbije."
Međutim, za mnoge je insistiranje na ulasku u Evropsku uniju samo sa Kosovom kao sastavnim delom Srbije uvođenje u samoizolaciju Srbije, već doživljenu 90-ih u vreme Miloševića. Upravo na to podsećaju u G 17 plus, stranci koja je već započela načelne razgovore sa Demokratskom strankom o predizbornoj koaliciji. Potpredsednica Političkog saveta G17 plus Snežana Samardžić - Marković:
"To je značilo inflaciju, nestašicu, neizvesnost, nestabilnost. Od toga se svi mi opravdano plašimo jer smo to već doživeli. Svi znamo kakav je standard građana EU, to još nismo doživeli ali želimo, i mislim da je opravdano da se za to borimo."
Nasuprot Evropskoj uniji na parlamentrnim izborima naći će se Kosovo, po čijem pitanju su stavovi još uvek aktuelnog premijera Vojislava Koštunice mnogo bliži Srpskoj radikalnoj stranci nego dojučerašnjim koalicionim partnerima DS-u i G 17. Ipak, za sada Demokratska stranka Srbije će jedino sa Novom Srbijom nastupiti zajedno na izborima. Tako da i DSS i Radikali demantuju medijske navode da su lideri ovih stranaka Koštunica i Nikolić dogovorili postizbornu koaliciju za formiranje Vlade i da je Koštunica tek nakon toga odlučio da objavi pad Vlade. Portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže da su takvi navodi obmanjivanje javnosti:
"O postizbornim koalicijama ćemo pričati posle izbora, ali postoji obmanjivanje dela javnosti, posebno od strane dela medija, da se na taj način jedna druga tema stavi za suštinsku i glavnu temu, a to je na koji način naša država ima nameru da uđe u EU, sa ili bez Kosova i Metohije."
I lider Radikala Tomislav Nikolić negira dogovor sa Koštunicom:
"Niti sam se čuo niti sam se video sa njim. Postojao je jedino kratki razgovor od pola sata ili sat, ne sećam se, u subotu pre konferencije za štampu u kojem je rekao šta namerava da uradi na konferenciji, ništa više od toga. I zašto bismo kada znamo da ćemo pobediti i sami? Sve dok se ne završe izbori nema razloga da razmišljamo o koaliciji."
Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da su građani mnogo više zainteresovani za Evropsku uniju nego bilo koju drugu varijantu, kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, procenjujući da će pobeda proevropskog bloka biti veoma tanka:
"U tom slučaju neće doći ni do postizborne koalicije tako da nikada nećemo ni znati da li bi Koštunica išao sa Radikalima. Mislim da bi, ako bi pobedio ovaj drugi blok, da ga uslovno nazovemo antievropski blok, došlo do koalicije u gde bi Koštunica, Radikali, SPS i NS napravili novu Vladu. Koštunica bi koristio okolnost da radikali baš nemaju spremne kadrove za ministarske pozicije."
