Potvrda tome je i poslednja poseta Skoplju Danijela Frida, pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. Posle razgovora sa državnim rukovodstvom u petak oko ponoći, on je izjavio da je Amerika prijatelj Makedonije i želi da je vidi u zajedničkom sistemu vrednosti. U NATO paktu postoji velika otvorenost prema Makedoniji, ali nam je potrebno rešenje o imenu, pokušajmo da nađemo to rešenje, istakao je Frid. On smatra da, ukoliko u Makedoniji postoji politička volja, lako i brzo se može doći do solucije.
Diplomatski izvori u Skoplju kažu da bi od danas trebalo da stvari počinju postajati sve jasnije. Nezvanične informacije govore da Stejt department već ima precizan plan o tome šta će se događati u narednih 20-ak dana, do samita Alijanse u Bukureštu, gde će se konačno znati dali će zemlje kandidatkinje Makedonija, Hrvatska i Albanija dobiti poziv za članstvo. Prema tom planu, ovih dana američki diplomati će obaviti seriju intenzivnih razgovora sa vladama u Skoplju i Atini, da bi se povećao pritisak na obe strane ka eventualnom kompromisu.
U međuvremenu, ni u Makedoniji ni u Grčkoj nema nikakvih nagoveštaja da bi jedna od strana mogla da se približi stavu druge zemlje. Iako je posle zadnjeg predloga medijatora u sporu Metjua Nimica, od 19. februara, u Skoplju bilo određenih signala da se može razgovarati o dva od pet predloženih naziva, i to Demokratska ili Nezavisna Republika Makedonija, na sledećem sastanku u Njujorku Makedonija je ipak izašla sa poznatim stavom o dvojnoj formuli. Odnosno, ustavno ime države da bude u upotrebi u celom svetu, a da u bilateralnim odnosima Grčka može oslovljavati Makedoniju imenom koje će dogovoriti dve strane.
Stav Atine je opet, da oni podržavaju sve predloge u kojima figurira geografska odrednica, kao Gornja ili Severna Makedonija.
Nedonošenje odluke o pozivima za članstvo na prošlonedeljnom sastanku Alijanse u Briselu, u Makedoniji je ocenjeno kao očekivano. Upućeni kažu da ukoliko do samita u Bukureštu, koji će se održati početkom aprila, problem ne bude rešen, tada Sjedinjene Države ne bi imale argumente da spreče Grčku u nameri da vetom blokira ulaz Makedonije u NATO. To bi, prema diplomatskim izvorima, moglo da dovede do situacije da Makedonija ne bude na agendi samita, jer ovakva organizacija ne bi mogla dozvoliti da se neka odluka ne donese zbog veta.
