Uoči predsedničkih izbora u Rusiji

U obraćanju javnosti preko televizije odlazeći ruski predsednik Vladimir Putin je pozvao građane da masovno izađu na birališta u nedelju.

"Dragi prijatelji. Svima je jasno koliko je velika uloga i odgovornost šefa države i zato je važno da uživa poverenje građana u naporima da osigura stabilnost zemlje. Zbog toga je glas svakoga od vas veoma važan i pozivam vas da izađete na birališta u nedelju i glasate za budućnost Rusije", istakao je Putin.

Očekuje se da Medvedev, koji reprezentuje sadašnji ruski politički kurs, osvoji između 70 i 80 odsto glasova. Ovaj 42-odišnji pravnik radio je dugo neposredno u Putinovom okruženju. Kao i njegov patron, rođen je u Sankt Petersburgu. Njegov slogan je: "Napred, Rusijo". On skoro da nije učestvovao u kampanji, jer, kako kaže, ima dosta obaveza kao prvi potpredsednik Vlade Rusije. Međutim, iza njega stoji moćna državna mašinerija koja je u poslednjih nekoliko sedmica intezivno promovisala njegovu kandidaturu.

U jednom od retkih susreta sa biračima u Nižnem Novgorodu, Medvedev je poručio:

"Ja se nadam da me podržavate tako da možemo nastaviti da zajedno radimo i rešavamo pitanja ključna za društvo i svakog pojedinca. Mi znamo kako da vodimo uspešno zemlju i ja sam uveren da će se to desiti", kazao je Medvedev.

Od ostalih kandidata, lider komunista i veteran predsedničkih izbora Genadij Zjuganov uživa podršku 15 procenata građana. Svaka stvarna opozicija je suštinski iskorenjena na prethodnim parlamentarnim izborima jer liberalni Jabloko i Unija desnih snaga nisu prešle cenzus od 7 odsto što je bio uslov za kandidaturu za predstojeće predsedničke izbore. Dve značajne ličnosti, bivši premijer Mihail Kasjanov i nekadašnji svetski prvak u šahu Gari Kasparov, nisu uspeli da se registruju kao nezavisni kandidati. I dok nema dilema oko ishoda predsedničkih izbora, ostaje nejasno pitanje kakvu će moć imati Medvedev kao šef države s obzirom da je Putin najavio da će ostati u politici. Aleksej Mukhin, direktor moskvoskog Centra za političke informacije predviđa sukobe ukoliko Putin postane premijer.

"To ne bi bilo ugodno po Medvedeva, jer će onda postojati dva centra moći. Onda se postavlja pitanje kakve će nadležnosti imati predsednik. Nedavno je Medvedev rekao da treba da postoji samo jedan predsednik u Rusiji koji će imati ključne poluge vlasti. Postoji izvesna nelogičnost u sadašnjoj situaciji", smatra Mukhin.

Osim rasporeda snaga na unutrašnoj političkoj sceni, veliko je interesovanje u svetu kakvu će spoljnu politiku voditi Medvedev s ozbirom na dosadašnje sve zategnutije odnose Kremlja sa Zapadom. Fjodor Lukjanov, urednik moskovskog časopisa "Rusija i globalna pitanja".

"Medved je advokat. Stoga on razume vrednost reči. One za njega imaju značenje. Zato on neće koristiti tvrdu retoriku kao Putin i promeniće stil", smatra Lukjanov.

Međutim, uprkos tome, mnogi analitičari ocenju da će iza te fasade mekše retorike ostati ista suština odnosno nastavak oponiranja Rusije Zapadu oko pitanja kao što su Kosovo, raketni štit SAD u Evropi. Nastaviće da koristi bogate izvore nafte i gasa kao političku polugu pre svega na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Takođe, malo je verovatno da će Kremlj odustati od podrške separatističkim oblastima u Abkhaziji, Južnoj Osetiji i Pridnjestrovlju.

Urednik britanskog "Ekonomista" Edvard Lukas ističe da uloga Dmitrija Medvedeva kao predsedavajućeg ruskog Gasproma najbolje nagoveštava njegovu politiku kao šefa države.

"Ako Medvedev bude vodio istu politiku kao tokom predsedavanja Gaspromom, onda ne treba očekivati suštinske promene. Gasprom je ostao veoma politizovana kompanija koja je u političke svrhe podizala cene zemljama kao neku vrstu kazne Kremlja zbog neposlušnosti. To je svakako loše za bezbednost Zapada i dobro za rusku spoljnu politiku. Gasprom je takođe ostao veoma netransparentan pod vođstvom Medvedeva", zaključuje Lukas.