U skučenom smeštaju za rumunske i bugarske radnike u klaonici na zapadu Nemačke došlo je do značajnog širenja COVID-19, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Masovno širenje infekcije u klanici koja zapošljava najmanje 6.500 radnika u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija – od kojih su mnogi Rumuni ili Bugari – u drugoj polovini juna doprinela je naglom povećanju stope reprodukcije korona virusa u Nemačkoj.
Zbog toga je Institut Robert Koh (RKI) za javno zdravlje podigao pandemijsku uzbunu i 21. juna upozorio da je ukupna stopa reprodukcije korona virusa u Nemačkoj za 24 sata skočila sa 1,79 na 2,88.
Upozorenje sugeriše da će na svakih 100 ljudi koji se zaraze virusom u Nemačkoj, još 288 ljudi biti zaraženo.
Da bi pandemija dugoročno bila pod kontrolom, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da stopa reprodukcije treba da bude ispod 1,0. SZO je 21. juna upozorila na nova žarišta širom sveta zbog čega će možda morati da se vraćaju mere zatvaranja ili druga stroga ograničenja – uključujući i u Nemačkoj.
Nemačka vlada se zasad drži svoje politike postepenog otvaranja cele zemlje dok nastoji da ugasi lokalna žarišta bolesti.
Međutim, klanica Tonis (Toennies) u gradu Reda-Videnbrik povećava mogućnost vraćanja restrikcija širom Nemačke, za koju se smatra da je uspešno ograničila širenja bolesti i održavala relativno nizak broj smrtnih slučajeva.
Do 22. juna Nemačka je prijavila više od 191.600 laboratorijski potvrđenih zaraza korona virusom, uključujući oko 8.900 smrtnih slučajeva, što je relativno mali broj za zemlju s oko 83 miliona stanovnika.
Budući da druge zemlje prate Nemačku u lekcijama kako da usmeravaju svoje mere javnog zdravlja, reakcija nemačkih vlasti u narednim mesecima mogla bi uticati na odluke u drugim državama o propisima za borbu protiv COVID-19.
Nemačka je poslednjih nedelja postepeno ublažila svoja ograničenja u vezi s javnim zdravljem.
Kancelarka Angela Merkel tvrdila je da mere ograničenja treba duže zadržati, ali je bila pod pritiskom regionalnih političara koji su govorili da zemlja treba da otvori svoju privredu.
"Lokalne" mere ograničenja
Nemačka vojska je pozvana u klanicu Tonis tokom vikenda da testira celokupno osoblje. Više od 1.300 radnika je testirano pozitivno na COVID-19 od prošle nedelje.
Lokalne vlasti su 7.000 radnika i članova njihovih porodica primorale u karantin u skučenom smeštaju koje je za njihovo stanovanje obezbedila kompanija.
Policija i drugi bezbednosni zvaničnici angažovani su da sprovedu karantin, dok su lokalne vlasti zatvorile obližnje škole.
Guverner Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet (Laschet) pozvao je konzularne zvaničnike iz Rumunije, Bugarske i Poljske da organizuju prevodioce kako bi se radnicima iz tih zemalja objasnile ciljane mere uvedene za Tonis.
"Postoji 1.300 objekata u kojima žive zaposleni i njihove porodice i u kojima moramo poštovati pravila karantina", rekao je 21. juna Lašet.
Severna Rajna-Vestfalija ima najviše stanovnika od 16 nemačkih pokrajina. U njoj se nalaze gradovi Keln, Diseldorf, Dortmund, Esen, Duizburg, Bohum i Bon.
Zaraza u Tonisu nije jednina koje nemačke vlasti pokušavaju da suzbiju "lokalnim" merama ograničenja. Dalje na jugu u gradu Getingenu, u pokrajini Donja Saksonija, nedavno je zabeleženo širenje virusa među 700 stanovnika stambenog bloka.
Zdravstvene vlasti tražile su policijsko pojačanje da bi se održao red i mere ograničenja u prepunoj stambenoj zgradi pošto su neredi izbili 20. juna.
"Oko 200 ljudi je pokušalo da izađe, ali je 500 ljudi poštovalo pravila karantina", rekao je šef policije Getingena Uve Lirig (Luehrig).
Rumunski i bugarski radnici
Izbijanje zaraze u klanici nije prvo koje je pogodilo Rumune i Bugare koji odlaze u zemlje poput Nemačke, Holandije i Francuske zbog posla u mesno-prerađivačkim postrojenima ili kao privremeni sezonski radnici na poljoprivrednim dobrima.
U martu i aprilu – kada je pandemija zatvorila nemačke granice – vlasti u Berlinu su proglasile da je proizvodnja hrane od suštinskog značaja za zemlju.
Ta objava je omogućila specijalne letove za prevoz desetina hiljada privremenih radnika u Nemačku iz Rumunije, Bugarske i Poljske, uprkos merama ograničenja, zatvaranju granice i zabranama letova širom Evrope.
Dopisnici RSE-a su potvrdili da su izvedene desetine takvih letova bez odgovarajućih zdravstvenih mera predostrožnosti, poput obaveznih maski i mera fizičkog distanciranja.
Pojava korona virusa krajem aprila među zaposlenima u klanici u Birkenfeldu na jugoistoku Nemačke ukazala je na neprilike radnika iz Rumunije i Bugarske koji žive u spavaonicama koje obezbeđuju kompanije.
RSE je potvrdio da se tamo zarazilo najmanje 200 Rumuna, uključujući jednog pacijenta koji je umro od COVID-19.
Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije potvrdilo je 11. maja da se korona virus pojavio među rumunskim radnicima u drugom postrojenju za preradu mesa u gradu Koesfeldu, takođe u Severnoj Rajni-Vestfaliji.
Ministar zdravlja Severne Rajne-Vestfalije Karl-Jozef Lauman (Karl-Josef Laumann) rekao je za Dojče vele (Deutsche Velle) da je zajednički smeštaj radnika u skučenim prostorijama verovatno doprineo širenju zaraze.
"Stotine su se razbolele u klanicama", rekao je za RSE 21. maja rumunski ambasador u Nemačkoj Emil Hurezeanu.
Hurezeanu je naveo, kako je opisao, "cev lanac" podugovarača koji su pregovarali o platama i smeštaju radnika.
"Poslodavci nisu proverili uslove življenja", rekao je on za RSE. "Samo su platili po satu".
Ipak, uprkos poslednjem izbijanju zaraze korona virusa u klanici među stranim radnicima u Nemačkoj, zvaničnici na državnom nivou izgleda oklevaju da vrate šire mere ograničenja u zemlji.
Guverner Severne Rajne-Vestfalije rekao je 21. juna da nema razloga za zatvaranja oblasti oko klanice Tonis, jer nije došlo do "značajnog skoka" zaraza virusom među stanovništvom, osim kod zaposlenih u toj kompaniji.
Nemački ministar rada Hubertus Hajl (Heil) rekao je 22. juna za televiziju ARD da očekuje da kompanija učini sve što je u njenoj moći da ograniči štetu.
Hajl je pozvao da se ispita da li to preduzeće može finansijski odgovarati za širenje bolesti. On je rekao da će nemačke vlasti takođe "ispitati s kakvim se građansko-pravnim mogućnostima" može suočiti kompanija.