Dostupni linkovi

Šef Delegacije EU kaže da ceni podršku Srbije u osudi invazije Rusije


Šef Delegacije EU Emanuel Žofre
Šef Delegacije EU Emanuel Žofre

Šef Delegacije Evropske unije Emanuel Žiofre (Emanuele Giaufret) rekao je 10. marta za RTS da je jasno da se Srbija našla u specifičnim okolnostima zbog rata u Ukrajini i da EU ceni činjenicu da je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN.

"Cenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav. Cenimo i to što je Srbija jasno stavila do znanja da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, to je veoma jasan stav. Takođe, cenimo i to što se Srbija priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini, usvojila isti paket mera kao EU", rekao je Žiofre.

Srbija se 2. marta na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.

Vučić je tada rekao da je Srbija od 13 akata o agresiji na Ukrajinu glasala za četiri, a da devet nije mogla da podrži jer uvode sankcije Rusiji. Srbija se nije pridružila sankcijama koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

Žiofre takođe navodi da je Srbija odlučila da je članstvo u EU njen strateški cilj, te da se, kao od svake zemlje kandidata, od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

"Nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU", rekao je Žiofre.

Žiofre je govoreći o sankcijama uvedenim Rusiji naveo da je to najveći paket sankcija u istoriji Evropske unije. U EU su, prema njegovim rečima, usvojene i određene sankcije u energetskom sistemu, odnosno da je zabranjen transfer određenih tehnologija u ruske rafinerije, ali da je problem zavisnost Evrope od ruskog gasa.

"U EU dolazi 40 procenata gasa iz Rusije", rekao je on i dodao da u EU postoji jedinstvo da se ta zavisnost okonča.

Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija iz domaće proizvodnje podmiruje oko 13 odsto potreba za prirodnim gasom, dok ostatak uvozi iz Rusije.

Gasni interkonektor Srbija – Bugarska, čija je izgradnja počela 1. februara, jedna je od alternativa Srbije za ruski gas, a prema ranijim istraživanjima Radija Slobodna Evropa, kroz gasovod će teći prirodni tečni gas (LNG) iz Grčke, od više dobavljača.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG