Dostupni linkovi

Četiri ključna pitanja o političkim promenama u Kirgistanu


Protest zbog rezultata parlamentarnih izbora, Biškek, 5. oktobar

Za manje od 48 sati, Kirgistan je prošao kroz velike političke događaje – od održavanja parlamentarnih izbora 4. oktobra do potpune revolucije pošto su izbili gnevni protesti zbog spornih izbornih rezultata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Predsednik Soronbaj Ženbekov kaže da i dalje drži vlast, mada nije jasno gde se nalazi, dok su njegovu kancelariju zauzeli demonstranti. Naglo uspostavljeni Koordinacioni savet – sastavljen od šefova više opozicionih partija – najavio je korake za smenu vlade i naložio sazivanje parlamenta.

Budući da je situacija još uvek nestabilna, pogledajmo četiri ključna pitanja o događajima koji se brzo odvijaju u ovoj centralnoazijskoj zemlji.

Ko drži vlast u Kirgistanu?

Čini se da se Kirgistan nalazi u de fakto vakuumu vlasti otkako su antivladini demonstranti – gnevni zbog spornih rezultata parlamentarnih izbora – zauzeli sedište predsednika i parlamenta, Državni komitet za nacionalnu bezbednost (UKMK) i javni televizijski i radio servis KTRK.

Kirgistanska vlada saopštila je rano ujutro 6. oktobra da radi pod specijalnim aranžmanom, ne navodeći detalje, ali je nekoliko ministara ponudilo ostavke.

Centralna izborna komisija saopštila je da su rezultati kontroverznih izbora poništeni i da bi trebalo da budu raspisani novi.

Usred previranja takođe su podneli ostavke gradonačelnik Biškeka Aziz Surakmatov i guverneri nekoliko regiona i okruga.

Potom je 6. oktobra održana vanredna sednica parlamenta – u hotelu u Biškeku, jer su parlamentarne prostorije zauzeli i oštetili demonstranti – nakon što je prvo rečeno da ne može da nađe kvorum.

U međuvremenu, opoziciona stranka Mekenčil objavila je da je nominovala oslobođenog nacionalističkog političara Sadira Žaparova za funkciju premijera. Neke od pristalica Žaparova tražile su da on bude predsednik.

Kirgistanski servis RSE-a javio je da je Omurbek Suvanalijev, vodeći član opozicione stranke Butun Kirgistan (Ujedinjeni Kirgistan), imenovan za privremenog šefa UKMK-a umesto Orozbeka Opumbajeva za kojeg se ne zna gde se nalazi.

Ministarstvo finansija saopštilo je da obustavlja sve finansijske transakcije "dok ne dobije obaveštenje od legitimnih vlasti", dodajući da "priznaje vlast naroda".

Ministarstvo je u saopštenju navelo da je njegovo osoblje jednoglasno glasalo da imenuje Kialbeka Mukaševa za vršioca dužnosti ministra finansija.

Šta je Koordinacioni savet?

U očiglednom pokušaju da popune vakuum u vlasti, glavne opozicione stranke najavile su osnivanje takozvanog Koordinacionog saveta 6. oktobra i imenovale Adahana Madumarova, lidera stranke Butun Kirgistan, za predsedavajućeg brzo uspostavljenog tela.

Adahan Madumarov (arhivska fotografija)
Adahan Madumarov (arhivska fotografija)

Savet trenutno čini osam partija: Ata-Meken (Otadžbina), Butun Kirgistan, Zamandaš (Savremeni), Socijaldemokrate, Bir Bol (Ostanite ujedinjeni), Ordo (Horda), Republika i Reforma. I drugi su pozvani da se pridruže.

Savet je saopštio da je pozvao odlazeći parlament da sazove hitnu sednicu i imenuje novog predsedavajućeg, što je naizgled i učinjeno kasno 6. oktobra, izborom Miktibeka Abdildajeva umesto Dastana Džumabekova koji je podneo ostavku.

Ta najava je važna jer je predsedavajući parlamenta prvi na redu za preuzimanje vlasti ako predsednik podnese ostavku ili iz nekog drugog razloga ne može da obavlja funkciju.

Međutim, nekoliko poslanika reklo je na skupu u Biškeku da nisu znali za sednicu parlamenta u hotelu, na kojoj je navodno prisustvovalo 20 od 120 poslanika. U hotelu je objavljeno da je 67 poslanika takođe učestvovalo na sednici davanjem punomoćja nekome ili učešćem preko videa.

Oprečne tvrdnje o navodnoj sednici parlamenta dovode u pitanje rezultate glasanja za novog predsedavajućeg.

Kako najnoviji događaji utiču na status predsednika Ženbekova?

Kabinet Ženbekova insistira da predsednik "kontroliše situaciju", navodeći u saopštenju da "čini sve da uspostavi red i zakon" u zemlji. Ženbekov je legalno i dalje na vlasti.

Međutim, trenutno se ne zna gde se on nalazi, a spekuliše da je pobegao u rodnu provinciju Oš na jugu zemlje.

Portparol je ipak rekao da je predsednik ostao u Biškeku.

Predsednik Kirgistana Soronbaj Ženbekov pozvao je političare 6. oktobra da smire svoje pristalice.
Predsednik Kirgistana Soronbaj Ženbekov pozvao je političare 6. oktobra da smire svoje pristalice.

U intervjuu za BBC, on je rekao da "kao legitimni predsednik" ima "veliku ulogu" u pokušaju da ujedini sve strane i da je spreman da razgovora s liderima različitih partija kako bi se rešila situacija.

"Moram da ih ujedinim i moram biti spreman da pregovaram sa svakim od njih. To je moja dužnost i spreman sam", rekao je u odgovoru na pitanje da li je spreman za pregovore.

U video snimku objavljenom rano 6. oktobra, Ženbekov je proteste opisao kao pokušaj nekih političkih snaga da ilegalno preuzmu vlast. On je, međutim, izrazio spremnost da se ponište sporni izborni rezultati, što se dogodilo ubrzo posle toga.

Predstavnici opozicije kažu da nisu uspeli da kontaktiraju predsednika kako bi održali sastanak.

U međuvremenu, video snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazuju kako su demonstranti ušli u predsedničke kancelarije u Beloj kući u Biškeku, oštećujući nameštaj i uništavajući portrete predsednika. Policija ili zvanično obezbeđenje nisu se mogli videti, a demonstranti su čuvali ulaze u zgradu.

Na nekim spratovima Bele kuće rano ujutro 6. oktobra izbio je i požar, zbog čega su došlo vatrogasci koji su ugasili vatru.

Šta će biti sledeće?

Čini se da Koordinacioni savet preduzima korake u pokušaju da zemlju pomeri napred, navodeći da je "sada vreme da se okonča ulična demokratija" i da se državni poslovi rešavaju političkim sredstvima.

Žanar Akajev, lider Ata-Mekena (i bivši novinar RSE-a), rekao je da će parlament održati još jedno zasedanje kako bi formalizovao sledeće korake koje je odredio Koordinacioni savet. "Izabraćemo... vladu koju podržavaju ljudi", rekao je Akajev 6. oktobra.

Postoji rašireno očekivanje da bi izborom novog predsedavajućeg parlamenta, Savet mogao pokušati da primora Ženbekova da podnese ostavku. U tom scenariju, predsedavajući parlamenta bi bio vršilac dužnosti predsednika u skladu s Ustavom.

Međutim, u Kirgistanu – koji prolazi kroz treću revoluciju u poslednjih 15 godina – političke događaje je često vrlo teško predvideti.

XS
SM
MD
LG