Kosovo je danas slobodno i nezavisno, što se ne bi moglo reći za kosovske medije. Oni su pod pritiskom politike. Iako političari nisu direktno uključeni u vlasništvo medija, dovoljno je samo pogledati ko je vlasnik i shvatiti političku vezu između njih i političara.
Publicista Halil Matoshi navodi da se medijska situacija danas i pre rata ne može porediti, ali naglašava da kosovski mediji i danas trpe veliki pritisak od strane politike.
„To su dve situacije koje se ne mogu porediti. Devedesetih godina, novinarstvo je bilo orjentisano ka zaštiti ljudskih prava, sloboda i dostojanstva, ali i zaštiti sloboda Albanaca na Kosovu. To znači da novinarstvo nije bilo veoma profesionalno, već je služilo određenom cilju - Albancima na Kosovu pod srpskom okupacijom. Danas imamo drugu situaciju. Kosovo je slobodno i nezavisno, ali je pritisak nad medijima veoma velik, zato što vlast želi da kontrolom medija kontroliše i razmišljanja kosovskog društva, svakog građana koji ima pravo glasa“, kaže Matoshi.
I Imer Mushkolaj, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih novinara na Kosovu, smatra da su napori za stvaranjem određenog javnog mnjenja veoma veliki kod vlasnika svih medija na Kosovu. Kako kaže, građani Kosova su zasićeni od toga da im se imponira neka politička opcija putem medija.
Iako nadležni iz Nezavisne komisije za medije kažu da na Kosovu, barem legalno, ni jedna dozvola za elektronski medij nije izdata nekom ko pripada političkom subjektu, drugi ipak smatraju da gotovo iza svakog medija stoji neka partija:
„Bez obzira što oni javno ne kažu da pripadaju nekom političkom subjektom, to se može lako videti ako pažljivo pratimo televizijske programe ili čitamo novine. U tim novinama i na televiziji neretko ćemo videti politički sadržaj koji diriguje ili predlaže vlasnik određenog medijuma. Tako da na Kosovu ne možemo da kažemo da urednici i novinari nezavisno obavljaju svoj posao, bez mešanja sa strane”, tvrdi Mushkolaj.
Politička veza
Za ovako nastalu medijsku situaciju na Kosovu, publicista Matoshi, okrivljuje kosovsku vlast za nedovoljno poznavanje važnosti medija:
„Posleratne Vlade na Kosovu nisu dovoljno poznavale oblast medija i koncept slobodne reči. Ni jedna vlada nije svesna težine i važnosti slobodnih medija u izgradnji ustavne demokratije”, kaže Mushkolaj.
Iako je jasno da političari nisu zvanično vlasnici medija, politička veza između medija i političara može se uočiti samo ako pogledamo ko je vlasnik medija:
„Stanje medija na Kosovu nije dobro. Politika drži kao taoce medijski razvoj na Kosovu. Ovde možemo pomenuti i Vladino isplaćivanje novca pojedinim novinama za marketing, i to uglavnom novinama koji zavise od marketinških prihoda.“
Izveštaji o stanju medija međunarodnih organizacija su uglavnom negativni, dok Matoshi kaže da takvi izveštaji ne mogu značajno promeniti situaciju na terenu.
„Samo kosovsko društvo treba da podigne glas i da brani slobodu štampe, jer time brani i svoju slobodu. Kosovsko društvo sa jednom evro-atlantskom agendom obavezno mora da kreira standarde slobodne štampe jer su to primarni principi da postanemo deo EU”, zaključuje Matoshi.
Publicista Halil Matoshi navodi da se medijska situacija danas i pre rata ne može porediti, ali naglašava da kosovski mediji i danas trpe veliki pritisak od strane politike.
„To su dve situacije koje se ne mogu porediti. Devedesetih godina, novinarstvo je bilo orjentisano ka zaštiti ljudskih prava, sloboda i dostojanstva, ali i zaštiti sloboda Albanaca na Kosovu. To znači da novinarstvo nije bilo veoma profesionalno, već je služilo određenom cilju - Albancima na Kosovu pod srpskom okupacijom. Danas imamo drugu situaciju. Kosovo je slobodno i nezavisno, ali je pritisak nad medijima veoma velik, zato što vlast želi da kontrolom medija kontroliše i razmišljanja kosovskog društva, svakog građana koji ima pravo glasa“, kaže Matoshi.
I Imer Mushkolaj, izvršni direktor Asocijacije nezavisnih novinara na Kosovu, smatra da su napori za stvaranjem određenog javnog mnjenja veoma veliki kod vlasnika svih medija na Kosovu. Kako kaže, građani Kosova su zasićeni od toga da im se imponira neka politička opcija putem medija.
Iako nadležni iz Nezavisne komisije za medije kažu da na Kosovu, barem legalno, ni jedna dozvola za elektronski medij nije izdata nekom ko pripada političkom subjektu, drugi ipak smatraju da gotovo iza svakog medija stoji neka partija:
„Bez obzira što oni javno ne kažu da pripadaju nekom političkom subjektom, to se može lako videti ako pažljivo pratimo televizijske programe ili čitamo novine. U tim novinama i na televiziji neretko ćemo videti politički sadržaj koji diriguje ili predlaže vlasnik određenog medijuma. Tako da na Kosovu ne možemo da kažemo da urednici i novinari nezavisno obavljaju svoj posao, bez mešanja sa strane”, tvrdi Mushkolaj.
Politička veza
Za ovako nastalu medijsku situaciju na Kosovu, publicista Matoshi, okrivljuje kosovsku vlast za nedovoljno poznavanje važnosti medija:
„Posleratne Vlade na Kosovu nisu dovoljno poznavale oblast medija i koncept slobodne reči. Ni jedna vlada nije svesna težine i važnosti slobodnih medija u izgradnji ustavne demokratije”, kaže Mushkolaj.
Iako je jasno da političari nisu zvanično vlasnici medija, politička veza između medija i političara može se uočiti samo ako pogledamo ko je vlasnik medija:
„Stanje medija na Kosovu nije dobro. Politika drži kao taoce medijski razvoj na Kosovu. Ovde možemo pomenuti i Vladino isplaćivanje novca pojedinim novinama za marketing, i to uglavnom novinama koji zavise od marketinških prihoda.“
Izveštaji o stanju medija međunarodnih organizacija su uglavnom negativni, dok Matoshi kaže da takvi izveštaji ne mogu značajno promeniti situaciju na terenu.
„Samo kosovsko društvo treba da podigne glas i da brani slobodu štampe, jer time brani i svoju slobodu. Kosovsko društvo sa jednom evro-atlantskom agendom obavezno mora da kreira standarde slobodne štampe jer su to primarni principi da postanemo deo EU”, zaključuje Matoshi.