“Žaliću se na odluku Prvog osnovnog suda u Beogradu”, kaže za RSE nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, nakon što joj je taj sud naložio da načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši Dikoviću isplate 550.000 dinara odštete zbog, kako se navodi, objavljivanja neistinitih optužbi u publikaciji "Dosije Ljubiša Diković".
“Fond za humanitarno pravo će da se žali. Ako se dogodi i da u žalbenom postupku bude potvrđena ova presuda, onda postoji prostor za Evropski sud za ljudska prava gde će sud sigurno slediti već dostignutu sudsku praksu. Nevladinim organizacijama, civilnom društvu je cilj da se poveća dostignuti prag slobode izražavanja”, navodi Kandić i podvlači da ostaje pri svemu što je iznosila o “slučaju Diković”.
Inače, Sud je priznao Dikoviću naknadu štete “zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznošenjem u javnost netačnih činjeničnih optužbi i vrednosnih sudova koji imaju uvredljivu konotaciju i povređuju ljudsko dostojanstvo”.
"Sud je pokazao nezabeleženu pažnju prema pojedincu koji predstavlja određenu državnu instituciju", navodi Kandić. Ona je uverena je da je nadležna pravosudna instanca u ovom slučaju postupala po političkim merilima. Tako je precizno utvrđivano šta je Kandićeva iznosila u svojim medijskim pojavljivanjima, te zaključeno da se izneseni sudovi moraju zasnivati na činjenicama:
“Stoga je Sud zaključio da je moj cilj i cilj objavljivanja ‘dosijea Ljubiša Diković’ bio diskvalifikacija. Dakle, da uznemirimo javnost, da ga upozorimo i da on ne bude postavljen na tu poziciju. Ja mislim da je to aspolutno tačno, ali šta Sud dalje radi? On poteže vrednosne sudove kojima sam izražavala stav, odnosno sadržinu dosijea kojima smo izražavali naš odnos prema tome da u Srbiji jednu instituciju vodi pojedinac koji je nekada bio komandant 37. motorizovane brigade u čijoj nadležnosti su počinjeni zločini, te da još uvek jedan broj porodica traga za posmrtnim ostacima. To ukazuje da postoji još masovnih grobnica. Međutim, taj pokušaj da druge državne institucije budu na istoj strani, da traže da se razjasni gde se možda nalazi druga grobnica -ne. Sud je u ovom slučaju rekao da je to ‘destruktivan napad na instituciju’”, podvlači Kandić.
Podsećamo, Diković je tužio Kandićevu zbog povrede časti i ugleda navodima u dokumentu pod nazivom "Dosije Ljubiše Dikovića", koji je objavljen na sajtu Fonda za humanitarno pravo, a u kojem je povezan sa ratnim zločinima u BiH i na Kosovu. Niko iz Generalštaba Vojske Srbije se povodom izricanja prvostepene presude nije oglašavao.
Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je 30. januara da je još u januaru 2012. godine, proverom navoda Fonda, utvrdilo da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je Diković bio odgovoran za ratne zločine navedene u krivičnoj prijavi Fonda iz 2009. godine.
Nedavno je Fond izneo nove optužbe na račun generala Dikovića prilikom predstavljanja knjige "Dosije Rudnica", a tužilaštvo je zatražilo da mu dostavi kompletnu dokumentaciju koju poseduje o tom slučaju kako bi se proverili navodi.
Sredinom novembra 2015. godine tužilaštvo je saopštilo da vodi pretkrivični postupak protiv NN lica povodom masovne grobnice otkrivene na lokaciji Rudnica, kod Raške.
U komentaru za naš program novinar Dejan Anastasijević sugeriše da se treba strpeti do odluke suda u drugom stepenu, ali samo oslanjanje generala Dikovića na pravosuđe, za našeg sagovornika, pitanje je principa:
“Smatram da ljudi koji su na visokim javnim funkcijama, što važi i za generala Dikovića, ne bi trebalo da imaju mogućnost da tuže građane ili predstavnike civilnog društva zbog kritika. Čak i kada su te kritike zlonamerne. Zato što oni koji su na pozicijama moći imaju mnogo više mogućnosti da se brane od kleveta nego obični ljudi. Zakon o kleveti u Srbiji nije pravljen da bi ga političari zloupotrebljavali, nego da zaštiti obične građane, a general Diković definitivno nije običan građanin”, rekao nam je Anastasijević.
