Dobri odnosi između Hrvatske i Srbije moraju se čuvati, a svi problemi moraju biti rešeni kroz dijalog, poručio je predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković dan nakon što je šef diplomatije Vuk Jeremić izjavio kako je Beograd „duboko razočaran“ stavovima koje hrvatski zastupnik izneo pred Međunarodnim sudom pravde.
Rasprava o nezavisnosti Kosova, uveren je Jeremić, iskorišćena je i za postavljanje pitanja Vojvodine.
Kao posledica toga, u Beogradu se čuju komentari i kako bi srpska diplomatija trebalo da obrati pažnju na dugoročne ciljeve Hrvatske.
Cvetkovića je četvrtak u Skupštini grada Beograda prisustvovao dodeljivanju priznanja najuspešnijim domaćim izvoznicima, koji su svoje proizvode plasirali uglavnom na tržišta Zapadne Evrope, niko u susednu Hrvatsku.
Premijerovi saradnici dopustili su samo dva pitanja. Jedno se odnosilo na „duboko razočaranje“ Beograda, kako je šef diplomatije opisao stav zvaničnika u Srbiji , nakon što je Hrvatska, kako se izrazio,„na prilično eksplicitan način“ u Hagu otvorila i pitanje Vojvodine.
„Mi moramo da vodimo politiku dobrosusedskih odnosa, pošto je to i u samoj bazi integracije u Evropsku uniju. Mi ćemo u tom smislu nastaviti da se ponašamo. Naravno, ukoliko nekih istupa smatram da su to stvari koje se mogu u zajedničkom dijalogu razrešiti“, rekao je Cvetković:
Ukoliko se, kako zagovara premijer, dve strane odluče za dijalog, početne pozicije Srbije biće duboko ukopane.
Naime, Jeremić je nakon hrvatskog izlaganja u Hagu, ne krije koliko je teško ozbiljno doživljeno ono što je tu izgovoreno:
„To što je učinila Hrvatska za nas je jedno duboko razočaranje. To nikako ne doprinosi uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.“
ENKLAVE
Hrvatska zastupnica pred Međunarodnim sudom pravde Andreja Metelko Zgombić istakla je u ponedeljak kako kosovskom deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo.
Ona je najpre podsetila da je Kosovo prema Ustavu iz 1974. godine bilo direktno zastupljeno u jugoslovenskoj federaciji uživajući visoku autonomiju i elemente državnosti. Stoga prema Ustavu nije bila moguća promena njihovog statusta bez njihove saglasnosti, uključujući i granice.
Zgombić ni jednog trenutka nije izgovorila reč Vojvodina.
Ipak, kako prenosi dnevnik „Blic“ pozivajuće se na izvor iz Jeremićevog Ministarstva, tu veruju da spominjanje autonomne pokrajine nije slučajno, jer, kako je rekao anoninmni sagovornik ovog lista „Hrvativrlo dobro znaju da su u toku političke netrpeljivosti oko usvajanja Statuta Vojvodine“.
Hrvatska delegacija u Hagu„Stavovi koje pojedine države izlažu u Hagu povodom kosovske nezavisnosti pre svega bi trebalo da izraze neki od njihovih dalekosežnih interesa“, ocenio je predsednik Centra za spoljnopolitičke analize i član spoljnopolitičkog odbora Ministarstva inostranih poslova Srbije Vatroslav Vekarić. On navodi da bi se u tom kontekstu moglo analizirati i ono što su izneli hrvatski zastupnici:
„Nikome nije čudno što recimo Španija, Slovačka, imaju stavove kakve imaju jer ih projektuju na vlastite probleme. E sada, ostaje pitanje da li je Hrvatska takvim svojim stavom koji je iznela u Hagu na najbolji način predstavila i neke svoje dugoročne interese.“
Na pitanje da pojasni dugoročne interese Vekarić odgovara:
„Samo se vratite deset, dvanaest godina u nazad. Jesu li enklave u Hrvatskoj težile secesiju od Hrvatske? Takođe, imala je hrvatska vlast problem sa Istrom, je li tako? Ja zaista ne mislim da po ovom pitanju ne treba razmišljati na jedan pravnički način. Problem nije jednostavna. Ali na naki način treba projektovati i vlastite dugoročne interese.“
IGRA
Hrvatska je priznala Kosovo mesec dana nakon što je nezavisnost proglašena. Bio je to ozbiljan udarac i onako osetljivim odnosima dve države koji je vremenom ipak prevaziđen.
Srbija u međuvremenu nije odustala od odbijanja bilo kakve ideje o samostalnoj kosovskoj državi, a ni Hrvatska nije učinila ništa što bi ličilo na preispitivanje.
Da čvrsto veruje u ispravnost odluke iz marta 2008. biće jasno i 7. januara 2010. godine, na pravoslavni Božić, kada u Prištinu stiže hrvatski predsednik Stjepan Mesić.
Zvaničnici u Beogradu o ovome se još nisu izjasnili, a gradonačelnik Gračanice, iz Samostalne liberalne stranke koja je učestvovala na kosovskim izborima uprkos pozivu Beograda na bojkot, Bojan Stojanović, navodi kako veruje da za tu posetu kod srpske manjine ne vlada poseban interes:
„Ne očekujem da ćemo se sastati sa njim. Do sada to niko još nije tražio. Mislim da je cilj posete nešto sasvim drugo. Ne znam koliko je to direktno vezano za Srbe na Kosovu.“
Na sugestiju da datum parvoslavnog Božića nije slučajno izabran, Stojanović odgovara:
„Verovatno tako nije slučajno odlučeno, ali i mi imamo preča posla nego da se bavimo tom pričom.“
Srpsko – hrvatski odnosi ostaju tako prevashodno pitanje diplomatije koja u desetodnevnoj raspravi u Hagu pokušava da sudijama koji će naredne godine izneti svoj zaključak ponuditi odlučujući argument. Sudske odluke neće obavezivati nikog od država koje su zainteresovane za konačni ishod, ali se može odraziti na njihove međusobne relacije.
„Tu igru vode najveće svetske sile. U svakom slučaju to ostavlja određene tragove na odnose. Po mom ličnom uverenju terbalo bi u odnosima između dve najvažnije države Zapadnog Balkana izbegavati ono što je suviše osetljivo, što suviše dira u odnose drugih,“ kaže Vekarić.
Rasprava o nezavisnosti Kosova, uveren je Jeremić, iskorišćena je i za postavljanje pitanja Vojvodine.
Kao posledica toga, u Beogradu se čuju komentari i kako bi srpska diplomatija trebalo da obrati pažnju na dugoročne ciljeve Hrvatske.
Cvetkovića je četvrtak u Skupštini grada Beograda prisustvovao dodeljivanju priznanja najuspešnijim domaćim izvoznicima, koji su svoje proizvode plasirali uglavnom na tržišta Zapadne Evrope, niko u susednu Hrvatsku.
Premijerovi saradnici dopustili su samo dva pitanja. Jedno se odnosilo na „duboko razočaranje“ Beograda, kako je šef diplomatije opisao stav zvaničnika u Srbiji , nakon što je Hrvatska, kako se izrazio,
To što je učinila Hrvatska za nas je jedno duboko razočaranje
„Mi moramo da vodimo politiku dobrosusedskih odnosa, pošto je to i u samoj bazi integracije u Evropsku uniju. Mi ćemo u tom smislu nastaviti da se ponašamo. Naravno, ukoliko nekih istupa smatram da su to stvari koje se mogu u zajedničkom dijalogu razrešiti“, rekao je Cvetković:
Ukoliko se, kako zagovara premijer, dve strane odluče za dijalog, početne pozicije Srbije biće duboko ukopane.
Naime, Jeremić je nakon hrvatskog izlaganja u Hagu, ne krije koliko je teško ozbiljno doživljeno ono što je tu izgovoreno:
„To što je učinila Hrvatska za nas je jedno duboko razočaranje. To nikako ne doprinosi uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.“
ENKLAVE
Hrvatska zastupnica pred Međunarodnim sudom pravde Andreja Metelko Zgombić istakla je u ponedeljak kako kosovskom deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo.
Ona je najpre podsetila da je Kosovo prema Ustavu iz 1974. godine bilo direktno zastupljeno u jugoslovenskoj federaciji uživajući visoku autonomiju i elemente državnosti. Stoga prema Ustavu nije bila moguća promena njihovog statusta bez njihove saglasnosti, uključujući i granice.
Zgombić ni jednog trenutka nije izgovorila reč Vojvodina.
Ipak, kako prenosi dnevnik „Blic“ pozivajuće se na izvor iz Jeremićevog Ministarstva, tu veruju da spominjanje autonomne pokrajine nije slučajno, jer, kako je rekao anoninmni sagovornik ovog lista „Hrvati
„Nikome nije čudno što recimo Španija, Slovačka, imaju stavove kakve imaju jer ih projektuju na vlastite probleme. E sada, ostaje pitanje da li je Hrvatska takvim svojim stavom koji je iznela u Hagu na najbolji način predstavila i neke svoje dugoročne interese.“
Na pitanje da pojasni dugoročne interese Vekarić odgovara:
„Samo se vratite deset, dvanaest godina u nazad. Jesu li enklave u Hrvatskoj težile secesiju od Hrvatske? Takođe, imala je hrvatska vlast problem sa Istrom, je li tako? Ja zaista ne mislim da po ovom pitanju ne treba razmišljati na jedan pravnički način. Problem nije jednostavna. Ali na naki način treba projektovati i vlastite dugoročne interese.“
IGRA
Hrvatska je priznala Kosovo mesec dana nakon što je nezavisnost proglašena. Bio je to ozbiljan udarac i onako osetljivim odnosima dve države koji je vremenom ipak prevaziđen.
Srbija u međuvremenu nije odustala od odbijanja bilo kakve ideje o samostalnoj kosovskoj državi, a ni Hrvatska nije učinila ništa što bi ličilo na preispitivanje.
Da čvrsto veruje u ispravnost odluke iz marta 2008. biće jasno i 7. januara 2010. godine, na pravoslavni Božić, kada u Prištinu stiže hrvatski predsednik Stjepan Mesić.
Zvaničnici u Beogradu o ovome se još nisu izjasnili, a gradonačelnik Gračanice, iz Samostalne liberalne stranke koja je učestvovala na kosovskim izborima uprkos pozivu Beograda na bojkot, Bojan Stojanović, navodi kako veruje da za tu posetu kod srpske manjine ne vlada poseban interes:
Na sugestiju da datum parvoslavnog Božića nije slučajno izabran, Stojanović odgovara:
„Verovatno tako nije slučajno odlučeno, ali i mi imamo preča posla nego da se bavimo tom pričom.“
Srpsko – hrvatski odnosi ostaju tako prevashodno pitanje diplomatije koja u desetodnevnoj raspravi u Hagu pokušava da sudijama koji će naredne godine izneti svoj zaključak ponuditi odlučujući argument. Sudske odluke neće obavezivati nikog od država koje su zainteresovane za konačni ishod, ali se može odraziti na njihove međusobne relacije.
„Tu igru vode najveće svetske sile. U svakom slučaju to ostavlja određene tragove na odnose. Po mom ličnom uverenju terbalo bi u odnosima između dve najvažnije države Zapadnog Balkana izbegavati ono što je suviše osetljivo, što suviše dira u odnose drugih,“ kaže Vekarić.
