Dostupni linkovi

logo-print

Drže li radikali Vučića u šaci?


Političke konsultacije: Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i tadašnji mandatar Aleksandar Vučić

Političke konsultacije: Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i tadašnji mandatar Aleksandar Vučić

Nepotpuna saradnja sa Haškim tribunalom - ta bi se konstatacija, prema nezvaničnim informacijama, mogla naći u novom izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija zbog odbijanja Beograda da Hagu izruči troje članova Srpske radikalne stranke (SRS), optužene za nepoštovanje suda. Istovremeno, predsednik Haškog suda Karmel Ađijus priprema izveštaje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (početkom novembra) i Savetu bezbednosti (početkom decembra).

Predsednik Haškog tribunala će u dogledno vreme odlučiti koje će korake preduzeti u sklopu priprema za predstojeće podnošenje izveštaja. Kada su u pitanju pregovori Srbije sa Evropskom unijom, na Međunarodnom sudu u Hagu nije da komentariše pitanja vezana za same pregovore. Svakako, ono na šta ukazujemo jeste da se u Poglavlju 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, u pregovorima o pristupanju konkretno navodi da Srbija mora u potpunosti sarađivati sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a to uključuje i potpuno prihvatanje i sprovođenje njegovih naloga i odluka“, rekao je za RSE portparol Tribunala Nenad Golčevski.

Raspravno veće Haškog tribunala prijavilo je 14. septembra predsedniku suda da vlasti u Srbiji nastavljaju da odbijaju da sarađuju u postupku protiv troje članova SRS, te da su se oglušili o obavezu da na svake dve sedmice pošalju izveštaj o naporima koje ulažu da se oni nađu u Hagu. Poslednji izveštaj, Vlada Srbije poslala je još 18. maja, kada je Viši sud u Beogradu odlučio da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje troje predstavnika SRS.

U Beogradu ostaju pri odluci da Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića neće slati u Hag, a predsednik Saveta za saradnju sa tribunalom Rasim Ljajić kaže da Srbija, osim kada je reč o ovom slučaju, ostvaruje punu saradnju sa Hagom.

Ali ni tu nije reč o političkom, već pravnom i tehničkom pitanju. Dakle, nema govora o izostanku političke volje da Srbija sarađuje sa Tribunalom", rekao je Ljajić za list „Danas“.

Stručnjak za međunarodno pravo Ivan Jovanović pak smatra da je razlog neizručenja Radete, Jojića i Ostojića upravo u nedostatku političke volje. Ljajić se, kao i drugi zvaničnici Srbije, poziva na obrazloženje Višeg suda u Beogradu, da Srbija prema Zakonu o saradnji sa Hagom ima obavezu da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, a da to kod pomenutih radikala nije slučaj.

Moguća igra vlasti za biračko telo: Ivan Jovanović

Moguća igra vlasti za biračko telo: Ivan Jovanović

To što ne postoji osnov u trenutnoj verziji Zakona o saradnji sa Tribunalom se da lako otkloniti time što Skupština usvoji izmene i dopune Zakona, kao što se to inače radi. Taj pravni problem je lako rešiv, ne postoji ni tehnički problem. Dakle, stvar je političke volje da li će se te izmene i dopune usvojiti. Ovde možemo spekulisati da li se čini neki ustupak opozicionoj stranci koja je omiljena današnjoj vladajućoj stranci, ili se prosto radi o tome da se ostavi utisak u javnosti, odnosno u biračkom telu kako se više ne želi sarađivati sa Tribunalom na taj način“, navodi Ivan Jovanović.

Podsećamo, Tribunal je vlastima u Beogradu nalog za izručenje troje članova SRS-a poslao još u januaru 2015. godine, a tereti ih da su vršili pritisak na dvojicu svedoka da svedoče u odbranu njihovog lidera Vojislava Šešelja, primoravali ih da potpišu lažne izjave, davali im novac i nudili zaposlenje u SRS-u. Podsećajući da je sadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić bio u pravnom timu za odbranu Šešelja, novinar Dejan Anastasijević u tome čita razloge zbog kojih Beograd do danas ignoriše pozive iz Haga.

Ako bi njima krenulo da se sudi, mogli bi da kažu nešto i o Vučićevoj ulozi u toj priči i, uopšte, mogli bi neprijatno da podsete javnost na to šta je Vučić radio pre nego što je postao proevropski političar. Činjenica je da se on u optužnici protiv troje radikala pominje samo uzgredno, u delu u kom se kaže da je jednom svedoku rečeno da će mu ako odustane od svedočenja, obezbediti, između ostalog, pare, posao za suprugu i susret u četiri oka sa Aleksandrom Vučićem. Tu se u optužnici direktno pominje. On nije optužen, ali sa političke tačke gledišta, mislim da je Vučiću jako nezgodno da se ta priča provlači kroz sudove“, kaže Anastasijević.

Vojislav Šešelj pali zastavu EU u Beogradu

Vojislav Šešelj pali zastavu EU u Beogradu

Beograd je u nameri da kod kuće zadrži troje radikala spreman na ozbiljnu konfrontaciju sa Haškim tribunalom. Ipak, na kraju će, prema oceni Ivana Jovanovića, ovu obavezu morati da ispuni.

Kanal koji će Tribunal sigurno koristiti je da preko Evropske unije vrši pritisak, odnosno da EU to potencira kao jedno od bitnih pitanja u Poglavlju 23. I tu opet kratkoročno neće biti nikakvih posledica, ali će Srbija sigurno trpeti diplomatske packe i u izveštaju o pristupanju, taj deo o saradnji biće ocenjen kao negativan. Tek negde za koju godinu kada se bude govorilo o daljim koracima u pregovaranju oko ovog poglavlja, koje se inače poslednje zatvara, Srbija može da bude suočena sa nekom blokadom. Ne bih isključivao ni da Evropska unija, odnosno države članice, uslove otvaranje nekih drugih poglavlja punom saradnjom Srbije sa Tribunalom. Tako da će Srbija kad tad morati da odgovori na ovu obavezu saradnje, samo je stvar kupovine vremena“, zaključuje Jovanović.

Deo izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije koji se tiče saradnje sa Haškim tribunalom biće sastavljen na osnovu izveštaja Ujedinjenih nacija. U odgovoru na stav Beograda, portparol Tribunala Nenad Golčevski podseća na odluku sudskog veća u kojoj je naglašeno da Srbija mora da preduzme sve neophodne korake kako bi obezbedila punu saradnju sa Tribunalom. Isto, kako su više oputa ranije poručili, od Beograda očekuju i u Evropskoj komisiji.

(Ovom temom bavili smo se i rubrici „Zašto?“ na našoj Facebook stranici)

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG