U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos između Šešelja i vlasti u Srbiji. Sagovornici su bili istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević i književnik Saša Ilić. Bilo je reči o tome zašto je vlast u Srbiji puštanje Šešelja iz haškog zatvora protumačila kao pokušaj Zapada da destabilizuje Srbiju, zašto Šešelj mnogo više napada Nikolića nego Vučića, zašto se Vučić i Nikolić prave da ne primećuju Šešelja, pa ne komentarišu njegove ispade, u kojoj meri Šešelj podseća sadašnje lidere Srbije na njihovu radikalsku prošlost, kao i o tome da li Šešelj može ugroziti Vučića i Nikolića iznošenjem neprijatnih detalja iz njihove zajedničke prošlosti.
Omer Karabeg: Da li se vlast u Srbiji oseća ugroženom otkako je pre osam meseci Šešelj pušten iz haškog zatvora?
Saša Ilić: Ne bih rekao da se oseća ugroženom. Čini mi se da vešto manipuliše - kako Šešeljevim dolaskom iz Haga, tako i njegovim potencijalnim vraćanjem u haški zatvor. Oni uspevaju da sve te stvari okrenu sebi u korist. Oba slučaja - i puštanje Šešelja i zahtev za njegovo vraćanje u Hag - proglašeni su za udar na vladu Srbije, a odluke Haškog tribunala su okarakterisane kao nemoralne. Mislim da premijer Aleksandar Vučić podiže tenzije kod svojih glasača predstavljajući te odluke, ne samo kao udar na Srbiju, nego i na njega lično.
Šešelj služi kao neka vrsta babaroge, kao neka vrsta pretnje šta sve može da se desi ukoliko bi se odbacila politika Aleksandra Vučića.
Branislav Dimitrijević: Mislim da ono što se dešava sa slučajem Vojislava Šešelja nije ništa novo niti na političkoj sceni Srbije, niti Evrope. On služi kao neka vrsta babaroge, kao neka vrsta pretnje šta sve može da se desi ukoliko bi se odbacila politika Aleksandra Vučića. I Milošević je na sličan način koristio Šešelja. On je bio njegov omiljeni opozicionar koji mu je služio da marginalizuje svaku drugu opoziciju. Ne treba zaboraviti da “Šešelja“ ima i po Evropi jako mnogo, samo što za razliku od njega oni na uljuđeniji način iskazuju svoj šešeljizam.
Omer Karabeg: Pomenuli ste udar na Srbiju. Zaista, čim je Šešelj pušten iz haškog zatvora, krenule su priče u medijima da Zapad tim potezom želi da destabilizuje Srbiji. Vučić je rekao da Haški tribunal želi da mu napakosti, a Tomislav Nikolić je govorio o pritisku na Srbiju.
Saša Ilić: Da se našalim - ja bih dodao još i da je to udar na uspešne ekonomske reforme u Srbiji. Ali šalu na stranu, sve te stvari koje dolaze sa strane prelamaju se kroz prizmu vlade i kroz diskurs Aleksandra Vučića. One se, zaprvo, predstavljaju kao udar na Srbiju i uspešnu politiku Srpke napredne stranke. Slažem se da je Šešelj bio omiljena opoziciona figura u Miloševićevom režimu, ali mislim da je sada Šešelj omiljeni disident i u Vučićevom režimu, kao što je nekada Dobrica Ćosić bio u jugoslovenskom. Svi su oni dobro zbrinuti.
Branislav Dimitrijević: Naravno da se kredibilitet Haškog tribunala može dovesti u pitanje. Međutim, ovde je u pitanju lokalna srpska priča koja se trenutno sastoji u tome da Aleksandar Vučić treba da donese teške odluke. On ovih dana zahteva neku vrstu jedinstva i sabornosti zbog teških odluka koje će morati da donese, a koje se tiču rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici i prijema Kosova u Ujedinjene nacije. Tu je i situacija sa Šešeljem koja mu nije trebala, ali koju on pokušava da, kao što je kolega Ilić rekao, okrene sebi u korist.
Omer Karabeg: Kakav je odnos Šešelja prema Vućiću?
Mislim da je Šešeljev odnos prema Vučiću doživeo transformaciju.
Saša Ilić: Mislim da je Šešeljev odnos prema Vučiću doživeo transformaciju. U početku je on govorio da dolazi u Srbiju da se obračuna sa izdajnicima - misleći na Nikolića i Vučića. Ubrzo nakon dolaska i velikog mitinga Srpske radikalne stranke u Beogradu iz njegovog kritičkog nazovi diskursa nestaje ime Aleksandra Vučića. On ga tek usput pominje u nekom intervjuu i to povodom nekih trivijalnih stvari, a glavna njegova meta postaje Nikolić, koji je i inače izložen kritici, pa ne podleže onim tabuima koji važe za Vučića.
Omer Karabeg: Kako tumačite činjenicu da je Šešelj, koji je iz Haga poručivao da će se osvetiti ne samo Nikoliću i Vučiću, nego i njihovoj deci, promenio retoriku prema Vučiću?
Branislav Dimitrijević: Čim se vratio u Srbiju Šešelj je rekao nešto što retko čujemo i od opozicionog političara, a to je - da je njegov cilj da sruši vladu Aleksandra Vučića. Međutim, napadi na Vučića i vladu su odjednom utihnuli, a Nikolić se našao na njegovoj meti. Uostalom, Nikolić služi kao neka marioneta koju svako može da napadne. Nije nikakva hrabrost napasti ga i kritikovati neke njegove osobine koje ga zaista ne preporučuju za predsednika države.
Omer Karabeg: Izgleda da Šešelj sav svoj bes iskaljuje na Nikoliću. On ga naziva izdajicom. Napisao je i onu odvratnu poruku na twiteru u kojoj kaže: “Tomislav Nikolić je počeo da šepa, a ako ga neko od vas vidi ovih dana, recite mu da su i Tito i Đinđić pred smrt imali problema s nogom”.
Saša Ilić: To je duboko nemoralna stvar, ali zanimljivo je da je Šešelj otišao iz Srbije neposredno pre atentata na Zorana Đinđića. To isto je učinila i Mirjana Marković. A tu rečenicu, koju je parafrazirao Šešelj, izgovorio je februara 2003. Tomislav Nikolić na oproštajnom mitingu, kada je Šešelj odlazio u Hag, najavljujući krvavo proleće. On je tada rekao: “Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu i da je Tito pred smrt imao problema s nogom“. Radi se o ljudima koji su bili duboko involvirani u neke tokove službi bezbednosti koje su operisale u Srbiji. To čine i dan danas. Naš premijer je koordinator svih službi bezbednosti i to je potpuno nenormalna stvar. Šešelj govori jezikom devedesetih koji Vučić pokušava da ublaži, dok se Nikolić ne snalazi i to se u potpunosti pretvorilo u grotesku.
Mržnja uobičajena retorika
Omer Karabeg: Šešelj je najavio da će pokušati da skupi 30.000 potpisa za smenu Nikolića. On kaže da je Nikolić prekršio Ustav zato što je nelegalno stekao diplomu i dozvolio da njegova supruga koristi kancelariju Predsedništva za svoju privatnu fondaciju. On je, terajući sprdnju sa Nikolićem, došao sa svojim pristalicama pred zgradu Predsedništva i doneo Nikoliću deset diploma. Nazvao ih je diplomama izdajničkog fakulteta, pa poltronskog, podaničkog, prevarantskog... i tako dalje. Čini se da Šešelj zaista mrzi Nikolića.
U slučaju Vojislava Šešelja zaista ne mogu da razlučim koga on zaista mrzi, pošto je govor mržnje deo njegove uobičajene retorike.
Branislav Dimitrijević: U slučaju Vojislava Šešelja zaista ne mogu da razlučim koga on zaista mrzi, pošto je govor mržnje deo njegove uobičajene retorike. Cela Šešeljeva retorika, otkako znam za njega, bila je sačinjena od govora mržnje, tako da to što govori o Nikoliću spada u ono što smo navikli da od njega čujemo. Treba, međutim, imati u vidu da je Šešelj jako bolestan čovek i da više ne može da igra neku značajniju političku ulogu. Mene više zanima šta će se desiti sa njegovim nasleđem, jer njegove ideje imaju pristalica u Srbiji.
Omer Karabeg: I Vučić i Nikolić se prave kao da ne primećuju Šešelja. Oni mu se uopšte ne obraćaju. Vrlo retko pominju njegovo ime. Recimo, Nikolić se samo jednom oglasio i rekao: “Ja nikada nisam komentarisao Vojislava Šešelja, jer sam iz Šumadije gde se poštuje kumstvo”. Kako tumačite ovu uzdržanost?
Očigledno je da Šešelj dodatno slabi poziciju Tomislava Nikolića. Mislim da se radi o igri u trouglu starih aktera Srpske radikalne stranke.
Saša Ilić: Mislim da je to dogovorena taktika u Srpskoj naprednoj stranci iza koje stoji neka vrsta prećutne nagodbe između premijera Vučića i Šešelja. Meni je bilo zanimljivo ono što je Vučić rekao hrvatskom komičaru Davoru Jurkotiću, koji ga je nazvao telefonom predstavljajući se kao sekretar hrvatskog premijera Milanovića. Oni su časkali, čekajući da se u razgovor navodno uključi Milanović, pa je Jurkotić, između ostalog, upitao Vučića: “Gde vam je Šešelj“. Vučić se tada malo brecnuo i rekao: “Otkud znam, ima neki svoj posao koji radi“. Pitanje je koji to posao radi Šešelj i za koga. Očigledno je da Šešelj dodatno slabi poziciju Tomislava Nikolića. Ne bih uzimao zdravo za gotovo da Šešelj nekoga mrzi. Mislim da se radi o igri u trouglu starih aktera Srpske radikalne stranke.
Branislav Dimitrijević: Tačno je da se Nikolić i Vučić ponašaju kao da ne primećuju šta Šešelj radi. To je razumna taktika, jer bi ih svaki ulazak u dijalog sa Šešeljem vraćao na ono na šta oni ne žele da se vrate, na ono od čega oni pokušavaju politički da se operu. Mi ne znamo ni šta se dešava unutar Srpske napredne stranke. Da li je tačna priča o raskolu između Vučića i Nikolića i Vučićevih i Nikolićevih ljudi? U takvoj situaciji nijednom od njih ne treba podsećanje na Šešelja.
Omer Karabeg: Vučić je ipak jednom reagovao - i to kada je Šešelj zapalio hrvatsku zastavu. Rekao je da je to loša slika koja se šalje iz Beograda. Potom je i Tužilaštvo pokrenulo krivični postupak protiv Šešelja. To je usledilo nakon mnogobrojnih optužbi hrvatske vlasti da Srbija uopšte ne reaguje na Šešeljevo vređanje suseda.
Saša Ilić: Vučić je morao to da uradi, jer je taj Šešeljev čin zaista bio kriminalan. Šešelj je to učinio ispred Palate pravde gde se održavalo suđenje Nemanji Šaroviću, visokom funkcioneru Srpske radikalne stranke, zbog toga što je zapalio zastave Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, Kosova i NATO pakta. Mislim da je taj politički gest Aleksandra Vučića bio okrenut prema spolja.
Omer Karabeg: Čini se da se i Vučić i Nikolić ponašaju u stilu - to nije naš problem, Haški tribunal ga je pustio, pa neka se on bakće s njim.
Saša Ilić: To je deo njihove taktike. Međutim, ono što bi im zaista moglo da predstavlja problem je njihova politička prošlost koju Šešelj oličava. Reč je o prošlosti Srpske radikalne stranke u kojoj su oni zauzimali visoke pozicije. Ta stranka je bila u koaliciji sa Miloševićem i učestvovala je u ratovima, a njen lider Šešelj je optužen zbog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delu Vojvodine.Taj deo prošlosti se danas zaboravlja, to je gurnuto u stranu. Izbegavanje komunikacije sa Šešeljem deo je strategije vlade Srbije kada je reč o odnosu prema ratovima devedesetih godina. O tome svedoči i izjava ministra policije Nebojše Stefanovića koji je baš povodom Šešelja rekao: “Ne bavimo se prošlošću ni na koji način“. Dakle, ne bave se ni Šešeljem, ni zločinima.
Uvek iskoči neka trauma iz prošlosti. Njima je iskočio Šešelj i zato su oni bili toliko besni kad je Haški tribunal pustio Šešelja na slobodu.
Branislav Dimitrijević: Oni moraju potpuno da odstrane sve tragove prošlosti, ali - kao što se to dešava u psihoanalizi - uvek iskoči neka trauma iz prošlosti. Njima je iskočio Šešelj i zato su oni bili toliko besni kad je Haški tribunal pustio Šešelja na slobodu. To je bio vruć krompir koji im stiže direktno iz prošlosti da im remeti ono što su naumili. To jeste na neki način “poetska pravda“. Šešelj jeste “poetska pravda“ za Vučića i Nikolića. Ne može se zaboraviti to što su oni predstavljali i radili tokom ratova devedesetih. Njihov glavnokomandujući ih sada upravo na to podseća.
Put izdaje
Omer Karabeg: Dok nije otišao u Hag Šešelj je bio apsolutni autoritet i za Vučića i za Nikolića. On im je bio i vođa i učitelj. Onda su su mu oni okrenuli leđa i krenuli putem ka Evropskoj uniji, a taj put je - ne samo za Šešelja nego i za njih u njihovom radikalskom periodu - bio put izdaje. Oni su na neki način izvršili oceubistvo.
Saša Ilić: Moglo bi se to i tako reći, ali pitanje je koliko je to, zapravo, istinski učinjeno. Oni su dugo ostali u Šešeljevom šinjelu. Do 2008. godine, kada su osnovali Srpsku naprednu stranku, oni su napravili mnogo toga šešeljevskog na javnoj sceni Srbije. Zanimljivo je sada posmatrati kakvu politiku vodi Šešelj u okviru Vučićevog političkog poretka. Šešelj je rekao da se vraća u Srbiji da bi se bavio politikom, a ne da bi se lečio. On je, recimo, učestvovao u rehabilitaciji Draže Mihailovića. U izjavama nakon što je saopštena odluka o rehabilitaciji on je pozvao na jedinstvo. Rekao je da je to istorijski trenutak zbog toga što se mire deca partizana i četnika i grade zajedničku budućnost Srbije. I Vučić vrlo često poziva na jedinstvo. To je zanimljivo i možda bi trebalo malo bolje istražiti političke signale koje Šešelj, Vučić i Nikolić šalju javnosti.
Omer Karabeg: Šešelj zna mnoge tajne o Vučiću i Nikoliću. Tako je jednom prilikom rekao da je Vučić smeštao afere Nikoliću, da mu je pričao kako se Nikolić tajno sastaje sa predstavnicima vlasti i tajkunima. Drugim rečima, otkrio je da je Vučić špijunirao Nikolića i izveštavao Šešelja.
Šešelj zna apsolutno sve, ali smo od njega čuli vrlo malo konkretnih stvari o Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću iz njihove prošlosti.
Saša Ilić: Ja mislim da su to samo Šešeljeve političke igre. To nije mnogo narušilo ugled i popularnost Aleksandra Vučića. Mislim, međutim, da Šešelj zna apsolutno sve, ali smo od njega čuli vrlo malo konkretnih stvari o Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću iz njihove prošlosti. Zapravo, sve što Šešelj zna je njihovo zajedničko nasleđe. Ukoliko bi to počelo da se odmotava, onda bi svi oni zajedno mogli loše proći, jer se oni jako dugo nalaze u istom čamcu. Iza njih je mnogo toga mračnog. Mislim da Šešelj neće izaći sa svim tim pričama u javnost.
Branislav Dimitrijević: Šešelj zna jako mnogo stvari, ali danas je takva situacija da sve može biti na neki način relativizovano. Živimo u zemlji u kojoj je rehabilitovan Draža Mihailović, a to je akt ultimativne relativizacije prošlosti.
Saša Ilić: Ono što je zanimljivo je skok rejtinga radikala nakon dolaska Šešelja u Srbiju. Njihov rejting je danas između 6 i 7 posto, tako da radikali - uz Srpsku naprednu stranku, Socijalističku partiju Srbije i Demokratsku stranku - spadaju u partije koje prelaze cenzus. Šešelj je svojim političkim akrobacijama uspeo da pridobije poverenje nekih razočaranih radikala ili naprednjaka, a možda i članova nekih drugih stranaka.
Branislav Dimitrijević: Činjenica je da je nakon dolaska Šešelja u Srbiju porastao rejting radikala. Postavlja se, međutim, pitanje da li će radikali moći da održe taj rejting kada Šeselja više ne bude. Čini mi se da vlast jedva čeka da se to desi, jer dobro zna da će bez njegovog autoriteta i njegove harizme - koju on nesumnjivo ima - radikali izgubiti bar polovinu onoga što su njegovim povratkom u Srbiju dobili.
Omer Karabeg: I na kraju, boje li se Vučić i Nikolić Šešelja?
Oni se, pre svega, boje cirkusa koji može Šešelj da napravi ukoliko dođe do toga da oni budu primorani da ga hapse i izručuju Haškom tribunalu.
Branislav Dimitrijević: Možda ga se i boje, ali mislim da Šešelj u ovom trenutku ne može na neki značajniji način da uzdrma njihovu vlast. Oni se, pre svega, boje cirkusa koji može Šešelj da napravi ukoliko dođe do toga da oni budu primorani da ga hapse i izručuju Haškom tribunalu. Sve što se dešava sa Šešeljem - oni bi da nekako sklone iz javnosti. Šešelj je, međutim, jako bolestan i mislim da on neće moći da odigra neku značajniju ulogu u narednim mesecima.
Saša Ilić: Ja mislim da su se oni uplašili u trenutku kada su čuli da se Šešelj vraća iz Haga zbog svega onoga o čemu smo govorili, ali ubrzo nakon toga su smislili taktiku kako da ga neutralizuju i da mu obezbede političku penziju. Mislim da je Vučić majstor marketinga i da bi, čak i kad bi morao da ga isporuči Hagu, umeo to da okrene u svoju korist svojom već poznatom retorikom o zaverama, nemoralnim odlukama, napadima na jednu uspešnu proevropsku vladu itd. Mislim da ni kod Vučića, ni kod Nikolića nema više nikakvog straha od Šešelja.
