Dostupni linkovi

logo-print

Vejvoda: Klintonova i Eštonova potvrđuju da je Balkanu mesto u EU


Ivan Vejvoda

Ivan Vejvoda

Poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton Balkanu daje podršku i ohrabrenje za nastavak i ubrzanje integracionih procesa, a sa druge strane ovo područje ne može da izazove reakcije nedelju dana pred predsedničke izbore u SAD. Osim toga, to je i neka vrsta oproštajne posete Hilari Klinton koja je najavila da više neće biti državna sekretarka bez obzira ko će pobediti, kaže za RSE Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog maršalovog fonda.

RSE: Da li mislite da se, pored podrške, Beogradu isporučuju i konkretni zahtevi za početak dijaloga sa Prištinom?

Vejvoda: Ne čini mi se da će tu biti konkretnih predloga s obzirom da se radi o jednom kontinuitetu procesa koji je davno započeo, ova vlada nastavlja taj proces i mislim da je susret između dva premijera, Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu, bio neka vrsta dokaza odlučnosti ove vlade da krene napred i u tom smislu mislim da će glavna poruka biti ne samo ohrabrenje nego i da se taj proces što više ubrza kako bi rešio preostale otvorene dogovore i sve do onog zahteva, koji nije uopšte na dnevnom redu, a to je priznavanje i u tom međuprostoru postoje velike mogućnosti da se, pre svega, normalizuje život ljudi koji tamo žive i da se omogući i ta normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

RSE: Nemačka kancelarka Angela Merkel je pre godinu dana saopštila da se od Beograda očekuje ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova. Da li je to i poruka koju su doneli današnji visoki gosti?

Vejvoda: Verujem da apsolutno jeste, pretpostavljam da i platforma koju priprema Vlada Srbije ima elemente koji idu u susret tom problemu, verovatno sa nekim predlozima koji će biti prihvatljivi za Beograd, da se nađe taj toliko očekivani kompromis gde obe strane moraju da popuste u nekoj meri, odnosno da se nađe rešenje koje će biti najmanje sporno za obe strane jer idealnog rešenja ni za jednu ni za drugu stranu nema.

RSE: U javnosti je mnogo više bilo reči, što je i razumljivo, o tome šta se očekuje od Beograda. A šta se očekuje od Prištine?

Vejvoda: Poseta državne sekretarke Klinton i visoke predstavnice Ešton je važna i u Prištini jer i tamo treba ubediti aktere da je potrebno da idu u susret kompromisu. To što će od njih biti zahtevano je da postoji uvažavanje i razumevanje za potrebu široke autonomije kada je reč o severu Kosova gde srpska zajednica i srpska država imaju velike interese i da taj kompromis, kakav smo videli u drugim evropskim istorijskim trenucima, da samo pomenem Severnu Irsku i da ne idem dalje, jeste jedan koji iziskuje određenu kreativnost i dobru volju obe strane zarad mira i stabilnosti u regionu, pa i u Evropi.

RSE: Bilo je komentara da će Hilari Klinton Kosovu uputiti signal da se više okrene Briselu. Da Vašington nema tu šta više da uradi. Da li verujete u takvu poruku?

Vejvoda: Verujem da Priština mora da shvati, dovoljno je pogledati geografsku kartu gde pripada Kosovo, i videti da je to deo evropskog geografskog kontinenta, da je tu glavni grad na koji se treba usmeriti. Takođe, mislim da će SAD i dalje imati zaista ključnu ulogu kada je reč o tome da se ubedi Priština u neophodnost kompromisa i njihova uloga će i dalje biti značajna.

RSE: BIH je sigurno još teži izazov i za Brisel i za Vašington. Odatle i poruka Hilari Klinton da je potpuno neprihvatljivo konstatovati da 17 godina od kraja rata neki dovode u pitanje suvernitet i teritorijalni integitet Bosne i Hercegovine i da je BIH mesto u EU i u NATO-u. Ova poruka čini se da je upućena Banjaluci i Beogradu?

Vejvoda: Čini mi se da je više upućena Banjaluci, bez obzira na neke neodređene tonove koji dolaze od nekih aktera u Beogradu, ali evo da pomenemo poslednju posetu premijera Ivice Dačića Sarajevu gde je još jednom ponovio zalaganje Srbije za celovitost BIH, a što je bila i poruka i bivšeg predsednika Borisa Tadića. Mislim da tu nema nikakve dileme, bez obzira na određene populističke i demagoške izjave s vremena na vreme sa različitih strana. Jasno je da niko u međunaordnoj zajednici, ni SAD ni EU, neće dozvoliti da se išta desi povodom suverenost BIH. Reč je o tome da se taj modus vivendi u BIH na osnovu Dejtonskog sporazuma i kako su entiteti definisani, da dođe do efikasnije vladavine i prava i ekonomije, kako bi BIH mogla da da napravi taj sledeći korak prema kandidaturi u EU i članstvu u NATO. Zaista, Bosna tavori dugo vremena i ti uslovi koji su jasni bar pet godina nikako da se ispune. Mislim da su ta iščekivanja prema BIH u toj izjavi Hilari Klinton.

RSE: I na kraju Hrvatska, zemlja koja je pred vratima EU. Pretpostavljam, bez obzira na neke upozoravajuće poruke Zagrebu iz EU, da će tu gosti imati najlakši deo posla?

Vejvoda: Ukoliko ne dođe do nečeg nepredviđenog, Hrvatska će postati članica EU 2013. godine.Iz izjava hrvatskih zvaničnika vidimo da čine sve napore kako bi se preostali uslovi ispunili. Ulazak Hrvatske u EU će biti važan momenat za celi region, jer je to dokaz da ispunjavanje uslova i prihvatanje pravila igre i vrednosnog sistema jeste zalog da i drugi, ako budu radili tako na reformama, mogu do tog toliko važnog cilja.

RSE: Sve u svemu, po čemu će biti zapamćena poseta ovog “ženskog dvojca”?

Vejvoda: Značajna je na nivou simbolike, ona je dokaz jačine i snage transatlantskog odnosa prema zajedničkoj viziji budućnosti Balkana u ujedinjenoj Evropi. I naravno, važno je za nas u regionu da, bez obzira što jesmo periferija, i dalje postoji interes da se dorkajči ovaj proces demokratizacije i integracije u Evropu čiji je ovo još neintegrisani deo. Transatlanski savez čini pola svetskog bruto dohotka, EU ima pola milijarde ljudi. Zdrav razum nalaže da se pridružimo, čak i takvoj Uniji koja je u velikim problemima, nego da ostanemo mali i slabi izvan nje.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG