Dostupni linkovi

logo-print

Beograd: Očekivanja od posete dvojca Clinton-Ashton


Zastave Srbije u Beogradu

Zastave Srbije u Beogradu

Ne događa se da diplomati otvoreno kažu da dolaze u posetu stranoj državi da vrše pritisak, ali vlast Srbije može biti sasvim sigurna da dvojac Clinton-Ashton nije preduzeo put u Beograd samo da bi premijera Srbije Ivicu Dačića potapšao po ramenu što se u Briselu sreo sa premijerom Kosova Hashimom Thacijem.

Američki ambasador Michael Kirby, a i kako bi drugačije, saopštava da državna sekretarka Hillary Clinton dolazi u posetu Beogradu ne da vrši pritisak nego da ohrabri Srbiju da nastavi put ka Evropskoj uniji:

“Ja to ne bih okarakterisao kao pritisak nego kao angažovanje”.

Put Beograda u Brisel, vodi, međutim, preko Kosova. I to odavno više nikome nije tajna. Pa će diplomata Vincent Deger, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, pred dolazak dvojca Clinton-Ashton, to, baš zato što je svima notorno poznato, bez mnogo uvijanja i reći:

“Svi znamo da pristupanje Srbije Evropskoj uniji i dalji koraci koji podrazumevaju početak pristupnih pregovora sa njom zavise od ključnog prioriteta – daljeg vidljivog i održivog napretka u odnosima Beograda i Prištine, tako da poseta svakako predstavlja ohrabrenje”.

Hillary Clinton i Catherine Ashton

Hillary Clinton i Catherine Ashton

Premijer Srbije Ivica Dačić uverava da cilj posete Clintovone i Ashtonove nisu bili nikakvi pritisci i ultimatumi.

“Hillary Clinton se na neki način oprašta od regiona jer, kako je sama najavila, posle izbora neće više obavljati državnu funkciju. Što se Srbije tiče, u razgovorima će biti nekoliko tema: pitanje evropskih integracija, dijalog sa Prištinom, regionalna saradnja, pitanje borbe protiv kriminala i terorizma. Ova poseta je pre jedna poruka ohrabrenja da Srbija nastavi da ide ovim pozitivnim tokom, kako je krenula Vlada Republike Srbije, nego nekakvih pretnji i ultimatuma”, rekao je Dačić.

Za datum neophodan veliki napredak

Nema nikakve sumnje u to da će obe visoke zvaničnice potapšati Dačića po leđima zbog briselskog susreta sa Tačijem, ali to sigurno nije bio dovoljan razlog da krenu na put u Beograd. Dakle, sasvim sigurno se može očekivati da će ovdašnjem političkom vrhu saopštiti šta sve mora da uradi na planu opipljivog napretka u dijalogu sa Prištinom kako bi iduće godine dobio početak pristupnih pregovora sa EU.

Ti uslovi su, uzgred, već svima poznati. Otuda su i nekorisne i kontraproduktivne, ili će to bar ubrzo postati, igre zamene teza i gluvih telefona; naime, umesto preduzimanja napora da se rešavaju konkretni zadaci u dijalogu sa Prištinom, papagajsko ponavljanje floskule da Srbija nikad neće priznati Kosovo. Od nje to zaista niko i ne traži.

U međuvremenu, kao i toliko puta ranije, u zemlji je ponovo otvorena popularna kladionica: da li se može dobiti kamata isplaćena unapred. Naime, mediji su puni spekulacija da bi Srbija već u decembru mogla dobiti uslovni datum početka pregovora o članstvu sa Briselom, pa bi tek onda krenula u ispunjavanje uslove za to.

Dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela, Rikard Jozwiak, kaže, međutim, da Beograd ne treba da očekuje mnogo kada je u pitanju eventualno dobijanje datuma pregovora i da će ono što će čuti od Ketrin Ešton više biti podsticaj za razgovore sa Prištinom nego za razgovore sa Evropskom unijom:

„Ashton će,, zajedno sa gospođom Clinton, biti vrlo čvrsta u poruci: 'Slušajte, sada zaista prvo morate razgovarati sa Prištinom, a posle toga možemo pričati o nekoj vrsti otvaranja uslovnih pregovora sa EU'. Ako na tom polju bude stvarnog napretka, moguće je da za Srbiju bude nečega u decembru, ali za to bi morao da bude napravljen stvarno veliki napredak u razogovorima sa Prištinom. Lično, mislim da to u ovom trenutku i nije baš realno, međutim, kao što smo videli prateći pregovore Beograda i Prištine, stvari se mogu vrlo brzo promeniti ako se napravi napredak. Tako da, mogu reći da i dalje postoji mali, mali prostor da se nešto može dogoditi u decembru, kada se održava samit EU, ali, opet, sve zavisi od toga šta se bude događalo između Beograda i Prištine. Ključ je kao i uvek, u tome“, kazao je Jozviak.

Da problemi ne vaskrsnu


Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledza u Londonu, ne očekuje posebno markante rezultate od susreta državne sekretarke Hillary Clinton sa Dačićem i Nikolićem. Clintonova je, kaže ovaj analitičar, pod velikim pritiskom svoje stranke koju očekuju izbori za nedelju dana, da napravi iskorak, posebno u regionima u kojima nije postignut veliki napredak, kao što je Kosovo, ali, ipak, ne veruje da će ona ići na kurs konfrontacije sa liderima Srbije. Upitan kakve mehanizme pritiska bi Clintonova mogla primeniti na srpsko rukovodstvo kad je u pitanju Kosovo, Gordy za Radio Slobodna Evropa kaže:

Ilustracija

Ilustracija

“Sredstva pritiska koja ona ima na raspolaganju vezana su za put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, s obzirom da je taj proces trenutno u zastoju, pre svega zbog nesuglasica Zapada i Srbije u politici prema Kosovu. Dakle, to je prostor za manevar koji ona ima na raspolaganju. Ako Srbija na tom planu učini napredak, mogao bi joj se sa više spremnosti odobriti sledeći korak u evrointegracijama. Međutim, imajući u vidu da su i Dačić i Nikolić smanjili nivo svog evroentuzijazma, nije sigurno da će ta taktika biti posebno uspešna”, ocenjuje Gordy.

Upitan kako se onda može očekivati da ta taktika može doneti neke opipljive rezultate, Gordy kaže:

“Oni znaju da su time više mogli da utiču na Tadića nego na ovaj novi dvojac na vlasti, a takođe znaju i da su pristalice ovih partija manji evroentuzijasti nego što su bili oni koji su podržavali Demokratsku stranku, tako da to predstavlja veliki kamen spoticanja. Ali, postoji, možda jedna nova prilika koja se sada ukazala. Setimo se da je Tadić svoju podršku na desnici pokušavao da osnaži gajenjem bliskih odnosa sa Dodikom i njegovom partijom. Sada su, međutim, odnosi između Dačića i Dodika i Nikolića i Dodika prilično loši, a dodatno je i Dodikova politička pozicija oslabljena nakon izbora. Sasvim je moguće da ova situacija, zbog loših odnosa srpske vlasti sa Dodikom, omogući neki prostor za kompromis koji nije postojao ranije. Moguće je, dakle, da Srbija pokaže spremnost na neke kompromise u relaciji sa Bosnom, koji bi joj pomogli da izdejstvuje neke olakšice u sporazumima sa Kosovom”, sugeriše ovaj sagovornik.

Nekadašnji ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić ocenjuje da se osnovna poruka američke državne sekretarke nalazi upravo u činjenici da dolazi zajedno sa Ketrin Ešton. Time želi da poruči da je Vašington apsolutno uz Brisel po pitanju integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Druga važna poruka je da zemlje regiona pre nego što postanu članice neuporedivo mnogobrojnije evropske porodice moraju dokazati da su u stanju da jedna sa drugom sarađuju.

Upitan da li poseban značaj ima to što je Hillary Clinton pred kraj svog aktuelnog mandata, a uoči izbora u Americi 6. novembra, za posetu odabrala upravo Balkan Vujačić odgovara:

“Ima značaja u smislu da su ovde devedesetih godina na delu bili teški problemi, sa kojima su Clintonovi bili jako dobro upoznati i da Obamina administracija i ona lično brinu da ti problemi ne vaskrsnu”, podseća Vujačić.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG