Dostupni linkovi

logo-print

Promenom Ustava do nezavisnog sudstva


Predmet polemika: Ustav Srbije

Predmet polemika: Ustav Srbije

Promena Ustava Srbije je neophodna, zaključeno je na skupu nekoliko nevladinih organizacija u Beogradu. Jedan od glavnih razloga za to, poručili su neki od učesnika konferencije pod nazivom „Demokratski do promene Ustava“, je uspostavljanje vladavine prava.

„Ustavna reforma neophodna je iz više razloga. Neki se tiču i geopolitičkih pitanja. Mi još uvek nemamo definisane i potpuno priznate granice. Država koja to nema očigledno ima problem,“ rekao je Dragoljub Mićunović, iz Fondacije za razvoj parlamenta.

Ovaj Ustav, koji upravo navršava deset godina, često je bio predmet polemika, posebno u poslednje vreme zbog glasova iz Evropske unije da bi Srbija iz svog najvišeg pravnog akta trebalo da izbriše preambulu u kojoj se kaže da je „Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije“. Promena Ustava Srbiju čeka i zbog usklađivanja sa evropskim standardima kroz pregovaračka poglavlja, najpre radi formiranja nezavisnog pravosuđa.

Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije, smatra da je sadašnji Ustav neodrživ jer, na primer, članove Visokog saveta sudstva bira državna Skupština.

„Ovo je recept za politizaciju sudstva. Prisutan je ukupan utisak o preteranom uticaju parlamenta na pravosuđe. Venecijanska komisija upozorila je i da Visoki savet sudstva u celosti zavisi od parlamenta i da ne bi bio odgovarajuće telo za sprovođenje reizbora. Čitaj, celokupnog izbora i razrešenja tokom vršenja sudske vlasti.“

Osim što je donet na brzinu, dogovoren u partijskim vrhovima i bez javne rasprave, Ustav Srbije ima i druge ozbiljne mane, od kojih su samo neke od stvari koje nedostaju nezavisnost sudstva, jasnija podela vlasti i veći stepen samostalnosti parlamenta u odnosu na vladu.

Niz stvari, kako kažu pravni stručnjaci, nije najbolje usaglašen ovim Ustavom, u koje spadaju i problemi sa decentralizacijom, lokalnom samoupravom, odnosi delova vlasti...

Irena Pejić, sa Pravnog fakulteta u Nišu, smatra da ne bi trebalo žuriti, već stvoriti društveni ambijent za eventualne promene.

„Mi nikada nećemo postići idealnu situaciju za donošenje Ustava, niti ćemo doneti idealna rešenja. Čak i da nam nešto manjka, uvek moramo da se pitamo šta nas sprečava da u ovom trenutku sve ono što smo proglasili zaista i bude princip pravne države.“

Na skupu u organizaciji Fondacije za razvoj parlamenta, fondacije Fridrih Ebert i Centra za demokratiju, saopšteno je da su istraživanja pokazala da je samo 1,5 odsto građana čitalo ili ikada uzelo u ruke Ustav Srbije.

„Javna rasprava o promenama Ustava, koja bi trajala nekoliko meseci, itekako bi mogla dobro da čini. Jer bi na taj način građani shvatili da je to nešto što je bitno za njihove svakodnevne živote“, rekao je Aleksandar Molnar, profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu.

Ustav Republike Srbije, poznat i kao Mitrovdanski Ustav, koji je donet u vreme vlade Vojislava Koštunice, građani su potvrdili na dvodnevnom referendumu nakon što ga je parlament usvojio 30. septembra 2006. godine.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG