Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Topčider: Prećutani detalji o smrti vojnika


Ko je sve bio zaposlen u nekada tajnom objektu "Karaš", šta se sve u njemu nalazilo i ko bi eventualno mogao imati motiv da puca na vojnike koji su bili na straži – pitanja su na koja se vojna istraga pogibije gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića nikada nije ni osvrnula.

Prema informacijama do kojih je došao "Insajder bez ograničenja", zajednički projekat produkcije Insajder i Radija Slobodna Evropa, u objektu "Karaš" je pronalaženo mnogo toga što nije smelo biti prisutno – od švercovanih stvari, do neregistrovanih automobila.

Istovremeno, u objektu je kao električar radio Nenad Ćosić, sin tadašnjeg komandanta Gardijske brigade Radomira Ćosića, koji je bio uveden u krivičnu evidenciju.

To je moralo isključiti mogućnost da bude zaposlen u vojnom objektu posebne namene poput "Karaša" – podvlači Svetko Kovač, bivši načelnik Vojno-bezbednosne agencije u razgovoru za "Insajder bez ograničenja".

"Nije moguće, ali je radio. Ne bi trebalo, zato što ne ispunjava kriterijume", navodi Kovač, te dodaje da je prisustvo neregistrovanog vozila u objektu bilo ozbiljno kršenje propisa.

"Provera svega toga bila je u nadležnosti Vojne policije", objašnjava Svetko Kovač.

U objektu "Karaš" pronalaženo mnogo toga – od švercovanih stvari, do neregistrovanih automobila

U objektu "Karaš" pronalaženo mnogo toga – od švercovanih stvari, do neregistrovanih automobila


Objekat "Karaš", međutim, nije pretresan tog dana kada su pronađeni mrtvi gardisti. Nisu uzete parafinske rukavice od svih prisutnih u objektu, pa tako ni od Nenada Ćosića.

Pored svega toga, Ćosić je dobio odobrenje da ode na odmor u Egipat, koji je prethodno uplatio, iako do tada nije poligrafisan. Uhapšen je deset meseci kasnije pod sumnjom da je učestvovao u oružanoj pljački drugog vojnog objekta.

Inače, on je jedini, od svih osoba koje su saslušali stručnjaci Nezavisne komisije, tvrdio da nema govora o tome da su gardisti ubijeni. Zagovarao je tezu da je jedan vojnik pucao u drugoga i potom izvršio samoubistvo – što je bio i zaključak vojnih istražioca.

Misteriozni vozač pikapa

Potpuno nezapaženo prošli su i detalji o dostavnom vozilu pikapu i čoveku koga su videla čak tri svedoka – radnici Gradskog zelenila. Svedoci su detalje preneli u iskazima pred Nezavisnom komisijom.

Obrad Gajić naveo je najviše detalja od momenta kada se začula pucnjava.

"Bila su prvo tri, zatim ponovo tri, a nakon kraćeg vremena 2-3 minuta automobil bele boje - reno 5 pikap jagodinskih tablica zadnjih brojeva 279 se zaustavio u blizini. Između nas je bila živa ograda. Kao da je sa glave i sa nogu skidao nešto, podigao zadnji gepek i još neki poklopac crne boje i zatim je to stavio unutra", istakao je Obrad Gajić.

Međutim, operativne istrage u tom smeru nije bilo, što je izazvalo ozbiljne sumnje Ljubiše Dragovića, forenzičkog patologa iz Sjedinjenih Država, čije superveštačenje je pokazalo da su vojnici ubijeni.

Ljubiša Dragović: U svakoj istrazi svaki detalj je važan

Ljubiša Dragović: U svakoj istrazi svaki detalj je važan


"U svakoj istrazi svaki detalj je važan. Šta je to objekt specijalne namene? To su aspekti istrage na koje forenzički patolozi, odnosno specijalisti za legalnu medicinu, ne mogu da daju odgovor. Na to odgovore daje policijska istraga, pravilna policijska istraga – to je koncept čamca u kojem svako vesla sinhrono, a ne jedan vesla ovamo, drugi onamo.. I čamac se vrti u krug. Ili pogotovo ako se pokušava veslanje uz vodu, čamac će otići niz vodu", pojašnjava Dragović.

Iako je 2004. godine izgledalo da je inicijativom osnivanja Nezavisne komisije tadašnjem Ministarstvu odbrane i državnom vrhu bilo važno da se otkrije istina o pogibiji dvojice gardista u kasarni Topčider, ispostavilo se da je pozadina sasvim drugačija.

Mučna usaglašavanja

Šta se sve dešavalo iza zatvorenih vrata i daleko od javnosti dvanaest godina kasnije?

"To su bili jako mučni sastanci u zgradi bivšeg Saveznog izvršnog veća. U jednom trenutku predložena je pauza. Pre polaska, Svetozar Marović ili Dragan Jočić, neko od njih dvojice, direktno je rekao: 'Pa kad ćete više da se usaglasite?'. I onda je meni postalo jasno da mi nismo bili u traganju za istinom već je trebalo da se usaglašavamo. Prema tome, istina nije ni bila bitna. Znači, trebalo je pokriti brljotine vojno-istražnih organa", kaže doktor Branko Sbutega, jedan od eksperata Nezavisne komisije.

Uključivanje nezavisnih stručnjaka, balističko veštačenje Federalnog istražnog biroa u SAD-u, kao i superveštačenje patologa Dragovića, vojni veštaci i činioci raspuštenog vojnog pravosuđa tumače kao nepotrebno mešanje.

"U jednom momentu državi je odgovarala ta situacija da bude prozvana vojska i vojno pravosuđe čije je ukidanje sledilo", reči su Đorđa Trifunovića, bivšeg sudije Vojnog suda.

Đorđe Trufunović: Ovaj slučaj je zloupotrebljen

Đorđe Trufunović: Ovaj slučaj je zloupotrebljen


"Trebala je situacija koja je odgovarala određenim političkim strukturama – što gore to bolje. Ovaj slučaj je zloupotrebljen u tu svrhu", ocenjuje Đorđe Trifunović.

Od 2005. slučajem gardista bavi se civilno pravosuđe. Sve to vreme, dvanaest godina, predmet je u pretkrivičnom postupku. Da se stvari pokrenu sa mrtve tačke nije pomogla ni presuda Ustavnog suda iz 2013. godine da je, između ostalog, porodicama povređeno pravo na pravično suđenje.

"Naša uloga je bila ta da je u početnoj fazi postupka to predugo", objašnjava Goran Ilić, sudija Ustavnog suda.

Goran Ilić: Nemate rokove koliko bi ta predistražna faza mogla da traje

Goran Ilić: Nemate rokove koliko bi ta predistražna faza mogla da traje


"Da je prosto vreme da se krene brže ili u sam postupak, ili da se kaže 'postupka ne može da bude iz razloga što to nije krivično delo'. Vidite, nije moje da učim tužilaštvo poslu koji je pozvano da radi. Vi nemate rokove koliko bi ta predistražna faza mogla da traje. Onaj rok koji vas kači je rok zastarelosti, ako bi se uopšte o nekom krivičnom delu govorilo, a to su rokovi koji nisu istekli, ali koji, ako se ovako nastavi bez nekog odgovora, vrlo verovatno ćemo u tom pravcu ići", zaključuje sudija Ilić.

Od pogibije gardista Milovanovića i Jakovljevića 5. oktobra 2004. godine u Srbiji se promenilo ukupno sedam ministara odbrane, šest načelnika Generalštaba i pet ministara pravde.

Istraga o pogibiji gardista još nije počela.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG