Koga obavezuje odluka Vučićeve vlade o Trepči?

Vlada Srbije odlučila je da “poništi pravne posledice svih akata i radnji Prištine koji se odnose na Rudarsko-metalruški kombinat Trepča”. Sa Kosova stiže reakcija da je odluka srpske vlade o 'Trepči' besmislena, dok od nekadašnjeg pregovarača Srbije sa Kosovom dolazi ocena da Beograd time ne dobija ništa i da je odluka isključivo “za domaću upotrebu”.

Govoreći o odluci, premijer Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da je Vlada Srbije "u najvećem delu" prihvatila predlog svoje Kancelarije za Kosovo o Trepči.

„Ne damo da se dira u pravo svojine. Ne damo. Formalno – pravno ne damo. Nećemo da vam omogućimo. Bez ikakve sile, bez ičega“, rekao je Vučić, dodavši da su bili „prinuđeni da donesu takvu odluku“, jer, kako je naveo, žele da Trepča nastavi da radi.

Skupština Kosova je, podsetimo, u noći između petka i subote usvojila Zakon o Trepči po kojem je Vlada Kosova vlasnik 80 odsto tog kombinata.

Vučić je rekao da ne razume zašto je Priština to uradila i šta je Kosovo time dobilo. On je naveo da će inisistirati da se o imovini vode razgovori.

„Mi ćemo da damo sve od sebe da razgovaramo. Naš je posao da razgovaramo i hoćemo o svemu da razgovaramo. Ne možemo da prihvatimo da bez razgovora i bez bilo čega za Srbiju nekome prepišemo ono što je naše.“

Predsednik Vlade Srbije izjavio je i da Vlada nije slala nikakvo pismo predstavnicima EU u Brisel povodom usvajanja Zakona o Trepči u Skupštini Kosova, kao i da je odbijena odluka da se to pitanje iznese pred Savet bezbednosti Ujedninjenih nacija.

O Trepči se, oštrijim rečnikom, oglasio i predsednik Tomislav Nikolić, koji je rekao da je to što se radi sa Trepčom i Telekomom „otimačina, uzurpacija“, dodavši da je dotaknuta "crvena linija", zbog čega vlastima u Prištini, ali i Evropskoj uniji treba poslati jasnu poruku.

Premijer je rekao da je tu poruku "razumeo u moralnom i u političkom smislu", ali je istovremeno istakao da Srbija ostaje na svom evropskom putu. „Srbija mora da nastavi da razgovara sa svima, Srbija mora da nastavi svoj evropski put“, poručio je Vučić.

'Cinizam vlasti Srbije'

Pitanje koje je, međutim, ostalo nedorečeno, jeste šta Srbija konkretno dobija svojom odlukom da „poništi pravne posledice svih akata i radnji Prištine koji se odnosi na Trepču“.

Na Kosovu kažu - odluka je besmislena. To je za Radio Slobodna Evropa rekao šef kabineta premijera Kosova Ise Mustafe, Sokolj Havoli.

"Ta odluka neće da ima efekata na Kosovu zato što je Zakon o Trepči usvojila Skupština Kosova i radi se o zakonu koji važi za sve građane Repubike Kosova, gde se god oni nalazili", kazao je Havoli i dodao da se pitanja koja se tiču prirodnih bogatstava unutar Kosova, ne mogu razmatrati na Arbitražnom sudu.

Da odluka neće imati mnogo efekata, govore i reakcije koje dolaze iz Beograda. Bivši šef pregovaračkog tima Srbije sa Kosovom, Borko Stefanović, ocenio je da je odluka Vlade Srbije isključivo za domaću uprotrebu, te da Beograd time ne dobija ništa.

„Dobija se jednako kao kada bi naša vlada donela rešenje da su odluke filipinskog predsednika ništavne za nas“, kaže Stefanović.

„To je otprilike vlada koja je priznala i prihvatila kosovski pravni poredak i kosovske zakone i prihvatila učešće Srba i Srpske napredne stranke u tim organima. Značio, ne razumem, osim za domaću upotrebu, da to može imati neke prave, pravne posledice. Ne može. Dakle, to je jedan, onako, 'koštuničavski' potez, koji služi za obezbeđivanje unutrašnje legalizacije ’statusa kvo’, a suštinski, problem ne može na taj način biti rešen“, dodao je.

Šta bi onda bilo rešenje? Nekadašnji pregovarač Srbije kaže – pregovori. To je međutim teško sprovesti u delo jer je, podsetimo, portparolka Evropske komisije jasno rekla da je neophodno da i Beograd i Priština pristanu da se pitanje Trepče stavi na dnevni red. Kosovoske vlasti jasno stavljaju do znanja da o tome nema razgovara. Stefanović kaže da je tako bilo i ranije, ali ističe da to ne znači da treba odustati od zahteva da se to pitanje reši.

„Ono može da se reši na tri načina – jedno je pritisak i delovanje na međunarodne posrednike da oni pritisnu Prištinu da o tome razgovara, što je malo verovatno da će se desiti. Drugi način je međunarodna arbitraža i treći je obavezujući bilateralni sporazum sa Kosovom kojim bi detaljno regulisali naše inače vrlo, vrlo neprecizne odnose.“

Međunarodna arbitraža, međutim, verovatno nije rešenje za Vladu Srbije. Ona se, naime, odvija između država, pa bi se javio problem nepriznavanja Kosova. Stefanović to smatra licemernim.

„Vlada pokušava da izbegne prejudiciranje statusa Kosova, a istovremeno je kroz Briselski sporazum pravno i faktički priznala postojanje Kosova. To je ta tanka razlika i dokaz njihovog cinizma.“

Dosadašnja politička posledica zatezanja odnosa oko Trepče, jeste odluka predstavnika iz redova srpske zajednice da zamrznu svoj status u kosovskim institucijama. U vladi – zamenik premijera i dva ministra, u Skupštini parlamentarna grupa Srpska lista.

Glasovi tih 11 poslanika su međutim su neophodni za ratifikaciju međunarodnih sporazuma, kao što je onaj o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.

Vučić je rekao da će sa njima razgovarati, ali da na njih neće uticati.