Dostupni linkovi

logo-print

Strateški dokumenti u fiokama, IPA fondovi neiskorišteni


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Zbog nepostojanja strateških dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine Bosna i Hercegovina svake godine ostaje bez 50 miliona evra iz IPA fondova namijenjenih za projekte u ovom području. Usvajanje ovih dokumenata bi omogućilo BiH pristup IPA fondovima, ali i fondu za Zapadni Balkan, iz kojih bi se mogla koristiti sredstva za velike infrastrukturne projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Krajem 2014. godine izrađena su četiri strateška dokumenta na državnom i entitetskim nivoima i distiktu Brčko, u oblasti zaštite životne sredine, kako bi se ova oblast uskladila sa propisima Evropske unije. Od tada stoje u fiokama nadležnih institucija, što Sabina Jukan, direktorica nevladine organizacije Arhus centar, komentariše kao nedostatak znanja ali i političke volje, da se ovi važni dokumenti usvoje, što bi Bosni i Hercegovini omogućilo pristup evropskim fondovima u oblasti zaštite životne sredine.

Termoelektrana Tuzla, ilustrativna fotografija

Termoelektrana Tuzla, ilustrativna fotografija

„Tu postoji, po našem mišljenju, nedovoljna politička volja, a s druge strane možda i neka bojazan od nemogućnosti implementiranja svih tih dokumenata. Kroz taj projekat je proizvedeno preko 50 dokumenata. S druge strane, realna činjenica je da mi u sektoru okoliša, na svim nivoima, nemamo dovoljno ljudskih resursa“, kaže Jukan.

Kako ističe, u maju je osam organizacija iz sedam gradova Bosne i Hercegovine iniciralo usvajanje strateških dokumenata za usklađivnje propisa sektora zaštite životne sredine sa propisima Evropske unije.

„Što se tiče ovih sredstava, ne odnose se samo na IPA fondove. Tu postoje i drugi evropski fondovi, kao što su, recimo, za Zapadni Balkan. Uglavnom su to sredstva koja bi trebala da se koriste za infrastrukturne projekte. Znamo da su to skupi i veliki projekti, za koje naša zemlja trenutno i nema dovoljno sredstava. Zato smo smatrali korisnim da pokrenemo jednu ovakvu inicijativu, kako bismo prije svega informirali javnost da postoje osnove za te dokumente, a s druge strane, kako se jako malo uradilo na njihovom usvajanju“, navodi Jukan.

Viktor Bijelić iz Centra za životnu sredinu kaže da su nadležni do sada izbjegavali donošenje jedne ovakve strategije i zbog straha da ne dođu u sukob sa nekim sličnim dokumentima iz drugih oblasti.

„Recimo, izgradnja ili otvaranje nekih postrojenja koja mogu da imaju štetan uticaj na životnu sredinu – takva strategija bi bila direktno u sukobu sa nekim drugim strategijama, na primjer, strategijom energetskog razvoja ili strategijom za razvoj malih i srednjih preduzeća, industrije i slično“, objašnjava Bijelić.

Reka Lasva, ilustrativna fotografija

Reka Lasva, ilustrativna fotografija

Iz Arhus centra ističu i da za kraj kampanje planiraju da vide šta su to nadležni uradili ka usvajanju ovih dokumenata.

„Mi ćemo na ovaj završni događaj svakako pozvati institucije da nam prezentiraju šta su uradile, šta su bile prepreke, a i sami ćemo prezentirati naša istraživanja, tako da ćemo početkom septembra imati neke konačne informacije i rezultate ove naše kampanje“, kaže Jukan.

Jedan od problema zbog kojih su strateški dokumenti u oblasti zaštite životne sredine i dalje nepostojeći, bila je i nemogućnost dogovora oko mehanizma koordinacije. Iz nevladinog sektora su mišljenja da sada to više ne može biti izgovor, pa očekuju da se ti dokumenti donesu u što skorijem roku.

  • 16x9 Image

    Gojko Veselinović

    Radio u banjalučkim Nezavisnim novinama, te na BH Radiju 1. Izvještavao i istraživao o temama koje se tiču politike, društva, ekonomije i kulture. Od novembra 2012. je dopisnik RSE iz Banjaluke.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG