Dostupni linkovi

logo-print

Šta nakon 'Brexita': Pet ključnih odgovora – kako dalje


Frka u britanskom uredu jedne brokerske kuće posle potvrde da Velika Britanija izlazi iz EU, 24. jun 2016.

Frka u britanskom uredu jedne brokerske kuće posle potvrde da Velika Britanija izlazi iz EU, 24. jun 2016.

Rojters (Pripremio: Slobodan Kostić)

Ishod referenduma u Velikoj Britaniji svima je već poznat, tako da onima koji su izglasali takvu odluku, ali i državama Evropske unije koje ostaju zajedno, preostaju jedino da se upoznaju sa onim što ih čeka u narednim danima, mesecima i godinama.

Šta konkretno znači odluka Velike Britanije?

Čitava Evropska unija je u nekoj vrsti šoka jer se našla na potpuno nepoznatoj teritoriji. Nijedna od država do sada nije napustila Uniju, a sam član 50 koji propisuje mehanizme za izlazak iz EU – ne nudi baš mnogo detalja. Iako on opisuje pravni okvir za dvogodišnji proces razdruživanja, mnogi se plaše da bi taj put vrlo brzo mogao biti opterećen razmiricama, narušavajući ekonomske odnose pa i zajedničku evropsku politiku koja do sada nije znala za granice.

Odlazeći britanski premijer Dejvid Kameron najavio je da će odmah obavestiti Brisel da Velika Britanija napušta EU, ali još uvek nije jasno kada će tačno ta država aktivirati časovnik koji će odbrojavati predviđene dve godine.

Dejvid Kameron u obraćanju javnosti nakon obznanjenih rezultata referenduma

Dejvid Kameron u obraćanju javnosti nakon obznanjenih rezultata referenduma

Pošto je njegova, proevropska opcija pretrpela poraz, Kameron se suočava sa velikim pritiskom unutar već podeljene Konzervativne partije da se povuče, mada bi trebalo da ostane na mestu premijera dok njegova partija ne izabere naslednika.

Bez obzira što su i neki zagovornici "Brexita" smatrali da Britanija ne treba odmah da aktivira član 50 kako bi se ispregovarali što bolji uslovi oko napuštanja i eventualno omogućio pristup tržištu EU nakon njenog napuštanja, lideri EU su jasni: "Otići znači – otići", tako da mnogi od njih žele brz razvod, s obzirom da pregovori o budućim odnosima mogu potrajati.

Međutim, neke vodeće države EU, ipak, taj proces vide kao put ka uspostavljanju novih dogovora sa Britanijom.

U svakom slučaju, sve dok se ne potpiše sporazum o napuštanju EU, što podrazumeva saglasnost svih 28 zemalja, Britanija ostaje punopravna članica, mada će biti isključena iz dogovora ostalih država o zajedničkoj strategiji za razdruživanje. U praksi, mnogi očekuju da će britanski ministri i predstavnici u evropskim institucijama zamrznuti svoj status.

Šta se dešava u ovom trenutku?

Najviši zvaničnici Evropske unije održavaju međusobne sastanke, ali i konsultacije sa liderima evropskih država, na kojima se traži ključ za tri najvažnija pitanja: Gubitak od skoro jedne petine potencijala ukupne evropske ekonomije, čak i više od toga na planu vojnog i globalnog uticaja; Kako poštovati volju Britanaca koja je bila nedvosmisleno jasna; Gde je rešenje za ostale članice koje žele da ostanu zajedno.

Zastava Evropske unije

Zastava Evropske unije

U svakom slučaju, lideri EU sastaju se u utorak u Briselu na jednodnevnom Samitu. Očekuje se da da ih Kameron izvesti o glasanju i narednim koracima koje će preduzeti Britanija.

Šta je član 50?

Član 50, jedan od delova Lisabonskog sporazuma, propisuje procedure ukoliko neka članica želi da napusti Evropsku uniju.

Tu se navodi da zemlja koja želi da se povuče mora o tome da obavesti Evropski savet koji čine šefovi država i vlada država članica, ministri inostranih poslova, predsednik Komisije i visoki predstavnik EU za spoljne poslove. Nakon toga, EU počinje progovore i zaključuje sporazum sa tom državom kojim se utvrđuju aranžmani za napuštanje uzimajući u obzir buduće veze za EU.

Evropski savet zaključuje sporazum donoseći odluke kvalifikovanom većinom.

Prethodni ugovori prestaju da važe za sve države od dana sklapanja sporazuma o povlačenju ili, ako to nije moguće, dve godine nakon zvaničnog obaveštenja države o napuštanju EU, ukoliko se sve članice ne usaglase da produže taj perod.

Gde ide dalje Evropska unija?

Evropska unija mora da što pre nađe način kako da popuni rupu od sedam od ukupno 145 milijardi koliko iznosi godišnji budžet EU koji je dogovoren do 2020. godine, jer se gubi britanski doprinos, mada će se ostvariti i određene uštede na račun onoga što je London dobijao od Brisela.

Evro

Evro

EU će, u svakom slučaju, nastojati da razjasni što je pre moguće kakav će biti status kompanija i pojedinaca koji su koristila prava Unije na slobodnu trgovinu a koji ostaju s obe strane nove granice između Britanije i EU.

Velika Britanija će, verovatno, odustati od svog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom koje je trabalo da počne u julu sledeće godine. Umesto nje, tu ulogu bi mogli da preuzmu Estonija, Malta ili Hrvatska.

Lideri EU mogu, s druge strane, biti podstaknuti ka većem jedinstvu zbog opasnosti od jačanja evroskeptika koji su dobili inspiraciju u ishodu britanskog referenduma – uključujući i predsednicu francuske desničarske stranke "Nacionalni front" Marin Le Pen koja vodi u istraživanjima u utrci za francuske predsedničke izbore koji se održavaju u aprilu.

S druge strane, zajednička bezbednosna politika Evropske unije može dobiti dodatni poticaj odlaskom Britanije koja je na to gledala sa skepsom. To pitanje je već uključeno za dnevni red predstojećeg Samita, uz traženja rešenja za pooštravanje kontrole granica zbog ilegalnih imigranata iz Afrike.

Šta će se promeniti?

Trenutno – ništa. Britanci ostaju građani EU, a poslovi nastavljaju da se odvijaju kao i ranije.

U praksi, mnogi veruju da će trgovina, investicije, pa i političke odluke veoma brzo početi da računaju sa britanskim napuštanjem EU. Osim toga EU isto tako može da se suoči sa izazovom raspada same Britanije ukoliko evrofili iz Škotske načine korak ka nezavisnosti i zatraži pristupanje Uniji.

Na kraju, postoji nešto što se naziva i "briselski konsenzus" koji podrazumeva da bi Britanija prvo trebala da se suoči sa negativnim posledicama svoje odluke, kako bi se tek kasnije otvorila mogućnost za eventualne razgovore o trgovinskim povlasticama, slobodnom protoku ljudi i doprinosima budžetu EU sa kojim su pristalice "Brexita" htele da završe jednom za svagda, ali u kome na različite načine učestvuju Švajcarska i Norveška koje nisu članice Unije.

Kao i uvek do sada, oprezne dipliomate ipak ne isključuju mogućnost i nekih iznenadnih obrata.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG