Dostupni linkovi

logo-print

Poverenik za informacije kao 'državni neprijatelj' Srbije


Podaci ne mogu biti tajna: Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić

Podaci ne mogu biti tajna: Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić

Sudeći prema broju tužbi koje je protiv njega podnelo Republičko javno tužilaštvo, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić opasno ugrožava nacionalnu bezbednost Srbije. I to zato što je doneo rešenja da Ministarstvo odbrane dostavi Fondu za humanitarno pravo (FHP) informacije o službovanju trojice visokih oficira nekadašnje Vojske Jugoslavije u vreme sukoba na Kosovu.

Republičko javno tužilaštvo je, kako otkriva dnevnik "Danas", početkom juna podnelo treću tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Šabića od 14. marta, da Ministarstvo odbrane FHP-u dostavi informaciju o Nikoli Mićunoviću, nekadašnjem komandantu 113. vojno-teritorijalnog odreda Đakovica, koji se sumnjiči da je bio upleten u ratne zločine na Kosovu i za kojim je po nalogu UNMIK-a (Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu) raspisana i Interpolova poternica.

Pre toga je Tužilaštvo tužbom Upravnom sudu odgovorilo na Šabićeva rešenja da Ministarstvo odbrane Fondu dostavi informacije o karijernim podacima još dvojice oficira nekadašnje Vojske Jugoslavije koji su delovali na Kosovu – Gorana Jeftovića i Mladena Ćirkovića.

I u poslednjoj tužbi, kao i u prethodne dve, obrazloženje je isto: Šabićevo rešenje navodno ugrožava odbranu zemlje, nacionalnu i javnu bezbednost, a imalo bi posledice na odbrambene sposobnosti Vojske Srbije, pa je otuda Tužilaštvo zaključilo da je ustupanje Fondu podataka o Mićunoviću u suprotnosti sa interesima Srbije, "a interes zemlje je pretežniji od interesa drugog da zna". Navelo je i to da su traženi podaci "zaštićeni".

Inače, tužbu protiv rešenja poverenika potpisala je Danijela Slijepčević, zamenica republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Nije jasno šta su motivi za taj čin, ali se iza kulisa spekuliše da je Slijepčević viđena kao buduća sudija Ustavnog suda.

Tužilaštvo je ocenilo da je Šabić svojim rešenjem povredio odredbe nekoliko zakona, među kojima su i Zakon o odbrani, Zakon o tajnosti podataka, Zakon o Vojsci Srbije, ali nije preciziralo koje je to odrebe nabrojanih zakonskih akata poverenik navodno prekršio.

Šabić, međutim, ukazuje na iznanađujući nedostatak pravne argumentacije Tužilaštva i za RSE eksplicitno kaže: "Podaci kojima bi se prikrivalo izvršenje krivičnog dela, povreda ljudskih prava ili neke druge nedozvoljene radnje po međunarodnim standardima ne mogu biti tajna, a to ne mogu biti ni po našem Zakonu o tajnosti podataka".

Podseća i da zakon predviđa proceduru klasifikovanja podataka kao tajni, čega nije bilo, ali objašnjava da mu i nezavisno od toga čak dva zakona daju ovlašćenje da skida oznaku tajnosti.

"I Zakon o slobodnom pristupu informacijama i, što je još važnije, Zakon o tajnosti podataka, sadrže eksplicitno ovlašćenje poverenika da kada u postupku utvrdi da postoji pretežan interes javnosti, može naložiti skidanje klasifikacije. Prema tome, uopšte ne vidim koji sam ja to zakon mogao da prekršim. Piše u članu 25 Zakona o tajnosti podataka šta je osnov za opoziv tajnosti", upućuje Šabić.

Tužba kao primer bahaćenja

Lako je uveriti se u ove poverenikove navode. Zakon o tajnosti podataka je na internetu svakom dostupan i evo kako glasi član 25:

"Ovlašćeno lice organa javne vlasti opoziva tajnost podatka, odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogućava ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti."

Šabić uz ovo otkriva i da se Tužilaštvo u obrazloženju tužbe pozivalo na podzakonske akte koji su odavno prestali da važe.

"Mi govorimo o komandi nad nepostojećom jedinicom nepostojeće vojske nepostojeće države. Kakve to veze ima sa planom odbrane današnje Srbije. Prvo, podzakonski akti su irelevantni jer mi ovde pričamo o povredi zakona, ne podzakonskih akata, a drugo – niz podzakonskih akata su prestali da važe. Dakle, da se vratimo na suštinu, na prvo i osnovno: ne mogu podaci kojima se prikriva izvršene krivičnog dela da budu tajna", objašnjava poverenik.

I Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo za RSE kaže da u tužbi Republičkog javnog tužilaštva nema bilo kakve validne pravne argumentacije i da je ona, zapravo, primer bahaćenja.

Osim toga, dodaje ona, bizarno što Tužilaštvo u obrazloženju navodi da je reč o ličnim podacima Mićunovića, kada se na Interpolovoj poternici svi ti podaci mogu saznati – gde je rođen, kad je rođen i slično.

Kontraproduktivna praksa

Postupci Tužilaštva veoma su zabrinjavajući i čovek se mora zapitati po kakvim to principima ono postupa, da li se rukovodi političkim ili pravnim interesima, smatra Milica Kostić i iznosi uverenje da je ovde reč o napadu na nezavisnu instituciju poverenika.

Milica Kostić

Milica Kostić


"U ovoj stvari ne postoji kompetentniji organ u ovoj zemlji od poverenika za informacije od javnog značaja. On ne postupa samo prema Zakonu o javnim informacijama nego ima ovlašćenja i prema Zakonu o tajnosti podataka, tako da ne postoji organ koji može bolje da proceni šta je to javni interes, šta je interes tajnosti, šta je ta moguća šteta, šta nije. I šire gledano, ovo je zabrinjavajuća poruka kada pogledamo Akcioni plan za poglavlje 23", upozorava Kostićeva.

Ona je uverena da su sva rešenja koja se tiču Fonda za humanitarno pravo na udaru, sva koja se tiču istraživanja ratnih zločina, odnosno, ispitivanja odgovornosti institucija i njenih pripadnika u tim zločinima.

Rodoljub Šabić ističe da praksa o kojoj je reč predstavlja ponižavanje za državu, ali da je kontraproduktivna i po same osumnjičene.

"Da vi izjavite da bi odavanje nekog karijernog podatka o licu za kojim je raspisana Interpolova poternica za ratne zločine ugrozilo interse Srbije – pa, to je ponižavajuće za Srbiju! Ko to radi čini medveđu uslugu čak i onima koji su osumnjičeni. Lica koja su osumnjičena za bilo šta, pa i za ratne zločine, nisu krivci, za njih važi pretpostavka nevinosti. Pošto su to državni službenici, država ima obavezu da im pomogne na svaki dopušten način, ali prikrivati – to nije pomoć. Svi znamo iz realnog života – ko beži i krije se, samo pojačava sumnju", upozorava Rodoljub Šabić.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG