Dostupni linkovi

Običan građanin obespravljen


Javna debata "Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu - institucionalna i društvena debata", Beograd, 21. jun 2016.

Javna debata "Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu - institucionalna i društvena debata", Beograd, 21. jun 2016.

Običan građanin u Srbiji je najugroženiji, navodi se u godišnjem izveštaju zaštitnika građana. Ombudsman Saša Janković rekao je na debati u Beogradu da su, kada je u pitanju poštovanje prava, posebno ugroženi siromašni, izbeglice, migranti, osobe sa invaliditetom, Romi i pripadnici drugih nacionalnih manjina, kao i pripadnici LGBT populacije.

"Mnogi zaštitniku građana imaju običaj da kažu da je u Srbiji najugroženiji običan građanin. Zašto? Zato što svakome od nas treba pravna sigurnost. Sigurnost da znamo šta možemo a šta ne možemo. Potrebno nam je da znamo da ako neko ugrozi našu fizičku bezbednost da će policija doći na naš poziv u pomoć. Zbog toga rečenica da se običan građanin oseća obespravljeno mora da stoji u ovom izveštaju", navodi Janković.

Na skupu na kom je predstavljen izveštaj za 2015. ocenjeno je da je vladavina prava ključna ukoliko zemlja želi da nastavi putem evrointegracija.

U izveštaju zaštitnika građana navodi se da je u prošloj godini broj pritužbi povećan za 28 odsto, kao i da su državni organi sproveli manji broj preporuka ombudsmana nego prethodne.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je da je i dalje jedan od najvećih problema odnos vlasti prema nezavisnim kontrolnim institucijama.

"Doživeo sam i to da jedan tiražni medij mene i zaštitnika građana proglasi za zaverenike, odnosno izdajnike. Svaka reakcija nadležnih institucija na to je izostala. A ako u ovoj zemlji dva visoka državna funkcionera, čak dva državna organa, zaista rade to što se pojavilo u mediju, koji inače uživa neskrivene simpatije vrha vlasti, onda očekujem da ljudi čiji je posao da štite državnu bezbednost kažu u kojoj je to meri neistina i besmislica", kaže Šabić, te dodaje:

"Otvoriti poglavlje 23 a imati takav odnos prema institucijama, koje u skladu sa ustavom i zakonima ove zemlje rade svoj posao i štite prava građana, je jalova stvar. Ako se taj odnos ne promeni, ne vidim ni malo prijatnu perspektivu za Srbiju."

Javna debata "Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu - institucionalna i društvena debata", Beograd, 21. jun 2016.

Javna debata "Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu - institucionalna i društvena debata", Beograd, 21. jun 2016.

Govoreći o stanju u medijima, Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je da oni u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj evropskom društvu.

"Mediji su i dalje pod presudnim netransparentnim uticajem sprege politike i novca koji je samo zaodenut u zakonsku formu finansiranja programa i oglašavanja. Ako je suditi po strukturi novih vlasnika, i po njihovom programskom opredeljenju, proističe da je Srbija umesto državnih dobila stranačke medije", ocenjuje Obradović.

U izveštaju se ukazuje da su stanje prava u Srbiji obeležile ekonomske nedaće velikog broja građana i manjak pravne sigurnosti.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, Tatjana Babić, rekla je da se građani žale da se osećaju nesigurno i da smatraju da je jedna od najkorumpiranijih oblasti pravosuđe.

Pritužbe su, navodi Babić, da veliki dužnici ne plaćaju, a da se malima često krše i ljudska prava, i navodi primer šestočlane porodice sa jednim teško bolesnim članom i dvoje maloletne dece, kojoj je zbog duga od 45.000 dinara oduzeta i prodata porodična kuća.

"I to za višestruko manji iznos od procenjene vrednosti te nepokretnosti. Prvo nije bilo kupaca, a onda je sud zakazao i održao drugu javnu prodaju. Na kojoj se kao ponudilac pojavio baš izvršni poverilac, i to sa najpovoljnijom ponudom, koja je, eto slučajno, baš u dinar odgovarala propisanim uslovima. Krajem decembra svi su iseljeni iz kuće i nepokretnost je predata u posed izvršnom poveriocu. Ova obična ljudska priča posebno je gorka jer je dužniku, uprkos malim primanjima, na kraju ostao dug od samo nekih 10.000 dinara, jer je sve vreme nastojao da ga izmiri i isplatio čitavu glavnicu. Ovo otvara onu staru temu za razmišljanje, da je zapravo smisao prava da služi pravdi. Tu je i, naravno, posledično pitanje da li je to baš uvek tako", navodi Tatjana Babić.

U 2015. pritužbe građana iz socijalnih i ekonomskih prava bile su najbrojnije, dok su u prethodnoj godini to bile one iz domena loše uprave, kao što su neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu i očigledno pogrešna primena prava.

Konstatovano je i da su se država i administracija bavile sopstvenim reformama čiji rezultati nisu doveli do promena koje bi građani osećali kao jasan boljitak.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG