Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj ’Savamala’: Suspendovana pravna država


Protest zbog rušenja u Savamali, Beograd, 11.maj 2016.

Protest zbog rušenja u Savamali, Beograd, 11.maj 2016.

Slučaj "Savamala" dokaz je da Srbija nije pravna država, ocenili su sagovornici RSE. Situacije u kojima svi građani nisu jednaki, na šta upozorava i još nekoliko velikih afera, pokazuju da ne postoji vladavina zakona.

"Pojava ljudi sa fantomkama koji usred noći ruše po Savamali govori o tome da država ne funkcioniše. To je nešto što je vrlo opasno. Jer znači da je sve u rukama određenih ljudi i njihove samovolje. I ustvari, pokazuje se da nemamo vladavinu prava i zakona nego vladavinu određenih interesnih grupa, moćnika koji se nalaze na vlasti", kaže Čedomir Čupić, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka.

Na pitanje "da li se u Srbiji poštuju zakoni" Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, se nasmejao. Kako kaže, već 25 godina građani to najbolje osećaju na svojoj koži, a fantomska bagerska akcija u zoni "Beograda na vodi" daje najbolji odgovor.

"Upravo to je primer gde se rezonovalo da bi, ako bi poštovali zakon, rušenje tih objekata zahtevalo određene procedure. I da se, umesto toga, donela odluka da se zanemare zakoni i to obavi u toku noći uz pomoć grupe pod fantomkama. Da je to jednostavno kraći put da se realizuje ono što je, naravno, bilo moguće sprovesti i putem poštovanja zakonskih procedura, samo što bi onda to duže trajalo", komentariše Milosavljević.

Kakvu ličnu i pravnu sigurnost imaju građani Srbije opet najbolje dokazuje slučaj "Savamala". Izveštaj ombudsmana pokazao je da policija nije izašla na teren posle telefonskih prijava građana da je u toku nelegalno rušenje, maltretiranje, oduzimanje dokumenata i lišavanje slobode prisutnih od strane maskiranih lica koja su došla u vozilima sa zatamnjenim staklima bez tablica.

Ako se ovo ne istraži, upozorava Čedomir Čupić, biće dokaz ko su krivci.

"Država ne može da stoji iza toga. To mogu da budu samo ljudi koji zloupotrebljavaju svoje funkcije u okviru države. To znači da je neko u državi uspeo tu istu državu da stavi u svoje ruke i da je koristi u svoje svrhe. Ako ljudi koji su na vlasti žele da pokažu da ovde ipak oni obavljaju svoje funkcije onako kako zakon nalaže, svi koji su u tome učestovali treba da snose odgovornost i da budu kažnjeni", ocenjuje Čupić.

Skandalozna reakcija policije koja je, treba li to podsećati, po zakonu dužna da štiti građane, samo je jedna od mučnih činjenica u sledu događaja. Komunalna policija odmah je očistila ruševine i time uništila potencijalne dokaze, nadležno tužilaštvo tek deset dana posle pokrenulo je predistražne radnje koje mogu trajati godinama, instance od gradske do republičke vlasti negirale su umešanost, dok je premijer Aleksandar Vučić, ukratko parafrazirano, rekao da su oni koji su rušili noću kompletni idioti i da bi on rušio danju, jer su u pitanju bespravni objekti.

Na osnovu svega, Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije ironično je objasnila da li postoji pravna država.

"Šta će nama zakon. Imamo gospodina Vučića koji nam lepo kaže šta je zakonito i šta nije zakonito", komentariše Jelisaveta Vasilić.

"Šta će nama zakon. Imamo gospodina Vučića koji nam lepo kaže šta je zakonito i šta nije zakonito. On je utvrdio da je to bespravno, i to treba rušiti”, komentariše Jelisaveta Vasilić.

Ko je rušio u Savamali i po čijem naređenju jednostavna su pitanja na koja država, ukoliko ima bar njene elementarne atribute, može da odgovori u najkraćem mogućem roku.

Bogoljub Milosavljević kaže da treba početi od policije.

"Očigledno je policija od nekuda dobila nekakav mig ili nalog da se drži pasivno. Što su oni dosledno i poštovali. Pa se tako nisu ni uključili na pozive građana. Odnosno tvrdili su da nisu nadležni, da se obrate komunalnoj policiji, koja isto kao nije bila nadležna... Jednostavno, policija je zanemarila svoje zakonske dužnosti", naglašava Milosavljević.

Samo neke od afera koje su, pored "Savamale", u poslednje vreme potresle srpsko društvo su i slučaj "Helikopter" u kom je poginulo sedmoro ljudi, kao i sumnje u doktorat ministra policije Nebojše Stefanovića. I u njima je premijer presuđivao pre nadležnih organa, odnosno davao mišljenje o eventualnoj krivici ministara odbrane i policije.

"Svi ti slučajevi, u kojima istrage nisu završene i gde ne znamo ko stoji iza čega i na koji način je neko zloupotrebio svoju funkciju, govore o tome da je faktički suspendovan zakon. Odnosno da se zakon selektivno primenjuje. Prema jednima se zakon primenjuje, a oni koji su na vlasti su zaštićeni", smatra Čedomir Čupić i zaključuje da su, ukoliko se zakon striktno ne poštuje, posledice pogubne:

"Takva politika seje strah među ljude. Ona je opasna jer stvara i veliku društvenu i državnu nestabilnost. I to je politika koja se može označiti kao politika sile i nasilja. Nasilja u smislu zloupotrebe sile. To je nešto najgore što se može desiti jednoj državi i društvu."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG