Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo: Usvojen Zakon o amnestiji


Kosovski parlament

Kosovski parlament

Skupština Kosova je u četvrtak u drugom čitanju usvojila Zakon o Amnestiji, sa 90 glasova za, 17 potiv i jednim uzdržanim.

Komisija za zakonodavstvo, kojoj je ranije u četvrtak bilo naloženo da razmotri u načelu usvojen zakon, prosledila je Skupštini zakon bez ikakvih amandmana. Zakon o amnestiji je u četvrtak, dakle, usvojen ubraznom procedurom u Skupštini Kosova.

Prethodni predlog, za koji se glasalo prošle nedelje, nije dobio dvotrećinsku većinu zbog jednog člana za kojeg se smatralo da amnestira krivična dela počinjena na celoj teritoriji Kosova, a ne samo na severu zemlje, što se predviđa Briselskim sporazumom.

Taj član je u usvojenom Zakonu izbačen, a ostao je član u kojem piše da se svim počiniocima krivičnih dela navedenih u ovom Zakonu daje potpuno oslobađanje od krivičnog gonjenja, ili od izvršenja kazne. Neka od tih dela su napad na ustavno uređenje Republike Kosova, oružana pobuna, ugrožavanje teritorijalnog integriteta, špijunaža, nelegalni prelaz granice, krijumčarenje robe, izbegavanje poreza, uništenje ili oštećenje imovine, podmetanje požara i dr. U usvojenom Zakonu dodato je da sva krivična dela koja su rezultirala telesnim povredama i ubistvima neće biti amnestirana.

Ministar pravde, Hajredin Kuçi, kazao je da Zakon tretira amnestiju u skladu sa ustavom i zakonima na snazi i da su uzete u obzir sve primedbe sa prošlonedeljne rasprave kada zakon nije usvojen zbog nedostatka dvotrećinske većine.

„U konsolidovanim zemljama zakon dolazi kao rezultat izraženog mentaliteta i realnosti putem volje građana. Za krhke demokratije, kakva je još uvek naša, zakoni pokušavaju da izmene realnosti. Ubeđen sam da će ovaj zakon to uraditi“, kazao je Kuçi.

Petar Miletić iz Samostalne liberalne stranke koja je deo vladajuće koalicije ovom prilikom je izjavio da se ovim zakonom stvaraju preduslovi da se pravno okonča konflikt na Kosovu.

„Usvajajući Zakon o amnestiji sprečavamo zloupotrebe prirodnog osećaja straha pripadnika sprske zajednice, pre svega na severu Kosova, od eventualne političke odmazde. Ne smemo izgubiti iz vida da današnje glasanje kao i celokupna implementacija Briselskog sporazuma nema za cilj samo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, već i normalizaciju odnosa građana na Kosovu“, kazao je on.

Podršku Zakonu o amnestiji pružile su gotovo sve opozicione partije, s obzirom na to, kako su rekli, da su svi njihovi zahtevi uzeti u obzir. Pokret Samoopredljenje, međutim, i dalje se protivi, navodeći da je zakon u suprotnosti sa interesima građana Kosova i međunarodnim standardima.

Albulena Haxhiu iz ovog pokreta kazala je da uklanjanjem člana 3 iz prethodnog zakona ništa značajno se nije promenilo, već je time Vlada Kosova samo bacila prašinu u oči građanima, civilnom društvu i poslanicima Skupštine. Ona je dodala da Zakon ima za cilj amnestiju svih kriminalaca na severu, organizovanog kriminala i krijumčarenja.

„Ovaj zakon, osim što amnestira kriminal učinjen Kosovu i napad na ustavni poredak, amnestira i kriminal nad kosovskom ekonomijom, nad privatnom i javnom imovinom, ilegalnu trgovinu, na štetu je svih proizvođača i biznisa na Kosovu zbog krijumčarenja i mafije“, kazala je ona.

Protesti i peticija

Dok je Skupština zasedala, ispred su trajali protesti predstavnika nevladinog sektora.

I Ilir Deda na protestima ispred Skupštine Kosova

Ilir Deda na protestima ispred Skupštine Kosova

lir Deda iz, Instituta za politička istraživanja i razvoj, KIPRED, jedan od organizatora i potpisivanja peticije protiv ovog zakona, kazao je za RSE da se ovim zakonom ne određuje amnestija samo za sever, već za celo Kosovo.

„Ne može doći do potpune amnestije na celom Kosovu za nekoliko desetina krivičnih dela. Ako se ne vrati, i ukoliko ne bude specificiran sever u zakonu, poništiće se polovina kriterijuma u vladavine prava procesa vizne liberalizacije, poništiće se većina zahteva EU Kosovu u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i poništiće se 70 poto rada misije EULEX-a. Mislimo da je to neprihvatljivo. Ceo nevladin sektor želi to da zakon o amnestiji bude takav koji će amnestirati sever Kosova ali koji će zadržati vladavinu prava u ostatku teritorije“, kazao je Deda.

Širom Kosova je, u organizaciji NVO, i dalje u toku potpisivanje peticije protiv ovog zakona. Do u srede uveče peticiju je potpisalo 7000 građana. Po rečima Dede, u slučaju da se prikupi 10.000 potpisa, peticija se predaje predsednici Kosova koja može Zakon vratiti nazad na razmatranje.

Usvojeni Zakon proizilazi iz Sporazuma o normalizaciji odnosa postignutog u Briselu između premijera Kosova i Srbije.

Planirano je da se Zakonom amnestiraju paralelne srbijanske strukture na severu, kako bi potom počela njihova integracija u kosovske institucije.

Visoka predstavnica EU Catherine Ashton je tokom posete Prištini u sredu, komentarišući probleme u donošenju Zakona o amnestiji, rekla da je posvećena tome da ono što je dogovoreno, bude primenjeno.

„Nadam se da će primena ovog Zakona biti dokaz posvećenosti ne samo vlade, već i Skupštine za ono na čemu radimo“, kazala je ona.

Kosovski premijer Hashim Thaci je tom prilikom podsetio da Kosovo nije prva zemlja koja će usvojiti Zakon o amnestiji. To je politički akt koji doprinosi pomirenju izmeđju ljudi, kazao je on, i pozvao Skupštinu da u četvrtak usvoji taj zakon.

„Pozivam sve, i one koji nisu dobro pročitali zakon, da se bolje informišu, da ga pročitaju. Znam da je bilo nesporazuma i pogrešnih interpretacija, a to je ponekad i bilo politički motivisano. Ali, u okolnostima u kojima se nalazimo, poštujući sporazum od 19. aprila, Zakon o amnestiji je neophodan i istovremeno je standard političkih sporazuma kao što je ovaj od 19. aprila. Zakon o amnestiji su usvojile i zemlje u regionu, tako da moramo da uzmemo u obzir i političke i legalne okolnosti. Još jedom, sve je u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Sve ovo radimo kako bi integrisali ljude u društvo i u institucijama“, poručio je Thaci.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG