Dostupni linkovi

logo-print

Skupština Kosova nije usvojila zakon o amnestiji predviđen Briselskim sporazumom


Plakati protiv zakona o amnestiji, Priština, juli 2013.

Plakati protiv zakona o amnestiji, Priština, juli 2013.

Skupština Kosova u četvrtak tokom prvog čitanja nije usvojila Nacrt zakona o amnestiji, čije je usvajanje inače predviđeno Briselskim sporazumom Kosova i Srbije.

Nakon višesatne debate, za Nacrt zakona je glasalo 70 poslanika, protiv 21, a 2 su bila uzdržana. Za usvajanje je bilo potrebno 80 glasova.

Ovaj zakon je proizašao iz Sporazuma o normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali mnogi poslanici su naveli da on prevazilazi sporazum i amnestira obične zločine počinjene na celoj teritoriji Kosova.

U svom obrazloženju, ministar pravde i zamenik premijera Hajredin Kuçi kazao je da cilj nije amnestiranje kriminalaca, već da je Kosovo preuzelo neke obaveze da integriše Srbe sa severa Kosova, a za to je potrebna amnestija.

“Složili smo se da popustimo zarad integracije srpske zajednice, zarad integracije tog dela naše teritorije”, kazao je on.

Ovaj nacrt zakona uređivao je uslove i postupke kojim se delimično amnestiraju lica osuđena za krivična dela, koja su pod krivičnim gonjenjem za krivična dela, ili lica koja mogu biti predmet krivičnog gonjenja za krivična dela izvršena pre 20. juna ove godine unutar teritorije Kosova.

Neka od krivična dela koja su predmet delimične amnestije su ubistvo na mah, ubistvo iz nehata, napad, krađa, pronevera, prevara, ozbiljna dela protiv bezbednosti u saobraćaju, nezakonito zauzimanje nepokretne imovine, i slično.

Zbog mnogih polemika tokom sednice, Kuçi je izrazio spremnost da sarađuje u izmeni članova ovog zakona.

Kritike su pre svega upućene na opraštanje dela koja su počinili zvaničnici i državni službenici.

Iz opozicionog Demokratskog saveza Kosova rekli su da će od ovog zakona više dobiti Albanci nego Srbi na severu, i to upravo oni ljudi koji su na vlast.

Poslanik Haki Demolli kazao je da nacrt zakona predviđa amnestiju za dela koja ne smeju da se amnestiraju.

“Vlada ima za cilj da putem ovog nacrta zakona amnestira kriminalce obe etničke grupe koje su delovale pod direktivama i nadgledanjem kako vlade u Prištini, tako i one u Beogradu. Otišlo se toliko daleko da su se amnestiranja nekoliko krivičnih dela prilagodila pojedinim političkim zvaničnicima iz redova partije koja je na vlasti“, kazao je Demolli.

Izjednačavanje kriminala i pravde

U Pokretu Samoopredeljenje ocenili su ovaj zakon kriminalnim.

“Kada premijer i njegov zamenik Kuçi kažu da ovaj zakon nije samo za sever već i za ostali deo Kosova, oni upravo misle o korumpiranim kriminalcima iz postojeće partijske strukture koja je bila i koja je i dalje na vlast”, kazala je Albulena Haxhiu iz ovog pokreta..

Alijansa za budućnost Kosova podržila je stav da amnestija važi za sever Kosova, u cilju njegove integracije, ali ne i za državne službenike. Ova partija je uslovila njihovo glasanje za ovaj zakon sa uklanjanjem nekoliko članova koji mogu amnestirati one koji su deo današnje vlasti.

A Petar Miletić iz Samostalne liberalne strane koja je u vladajućoj koaliciji, kazao je da ovaj nacrt zakona brani osnov da se ljudi koji bi mogli biti predmet sudskog gonjenja u vremenima nerešenih odnosa i nepostojanja jasnih pravila ponašanja, oslobode osećaja da mogu biti žrtve nečije političke odmazde, i to je, kako kaže, dobro.

“Ako neko u ovoj sali ima lični motiv da glasa protiv ovog nacrta zakona, onda sam to ja. Ali da bi društvo krenulo napred, i da bi napokon došlo do pune normalizacije odnosa, neophodno je da podržimo usvajanje Zakona o amnestiji. U svom prvom delu, zakon daje mogućnost ublažavanja zakonskih sankcija počiniocima krivičnih dela i tu nema politike. U drugom delu, zakon tretira amnestiju za postupke i događaje koje su posledica konflikta i tu je njegova najveća politička težina i razlog njegovog donošenja”, kazao je Miletić tokom sednice Skupštine.

Ilir Deda iz Instituta za politička istraživanja i razvoj KIPRED kazao je da zakon o amnestiji izjednačava kriminal i pravdu na Kosovu.

„Zakon o amnestiji je prozivod briselskog sporazuma i treba da važi samo za srpske strukture na severu Kosova. Ono što se kod nas dešaava je to da deo kosovske političke scene na Kosovu, u ime normalizacije odnosa sa Srbijom, želi da usvoji zakon koji će amnestirati članove najvećih političkih partija na Kosovu za kršenje zakona i krivična dela koja su počinili poslednjih godina. Ako se na celoj teritoriji Kosova amnestira uzurpacija javne ili privatne imovine, ili oni koji ne plaćaju porez, šta onda ima tu da se doda? To znači da smo mi mogli svi da funkcionišemo van zakona, i da se jednog dana amnestiramo“, kazao je Deda.

Obzirom da sadržaj ovog nacrta zakona više ne može da prođe kroz Skupštinu, Vladi ostaje da pokrene postupak za drugi nacrt Zakona o amnestiji.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG