Dostupni linkovi

logo-print

Nacrt zakona o amnestiji u skupštini u četvrtak


Bilbordi u Prištini protiv zakona o amnestiji, jul 2013.

Bilbordi u Prištini protiv zakona o amnestiji, jul 2013.

Ubrzanom procedurom, Nacrt zakona o amnestiji u četvrtak će se naći poslanicima Skupštine Kosova, kada se očekuje i njegovo usvajanje. Cilj Vlade je da se zakon što pre usvoji, kako bi već za dve nedelje stupio na snagu.

Vlada Kosova je na zasedanju u petak iznela novi Nacrt zakona o amnestiji, s obzirom da raniji nije dobio dvotrećinsku većinu u Skupštini.

U novom nacrtu u celosti je uklonjen član 3 koji je bio diskutabilan jer je predviđao amnestiju mnogih krivičnih dela koja nisu u vezi samo sa severom Kosova.

Član 5 koji se tiče amnestije krivičnih dela na severu Kosova ostao je u zakonu. Dodato je, međutim, da se sva krivična dela koja su rezultirala telesnim povredama i ubistvima neće amnestirati.

Odbor za zakonodavstvo Skupštine Kosova u ponedeljak je podržao nacrt zakona i predložio ga za usvajanje na sledećoj sednici. Većina članova komisije je ovaj nacrt zakona ocenila neophodnim za uspostavljanje suvereniteta na severu Kosova, kao i za integraciju tamošnjeg srpskog stanovništva. Poslanici su pozitivno ocenili to što je član 3 uklonjen iz prve verzije nacrta zakona.

Predsednik Skupštine, Jakup Krasniqi, zatražio je od vlade da precizno objasni za koga se usvaja ovaj zakon, kako se ne bi usvojio na brzinu a bez potrebnog objašnjenja.

„Moj zahtev je da se jasno kaže zašto se usvaja i za koga važi više, da ne bude zakon za opštu amnestiju. Tu postoje razlike, ali tokom sednice Skupštine odlučićemo da li da idemo dalje ili da tražimo dodatna objašnjenja“, kazao je Krasniqi.

Pozitivno za integraciju Srba

Kao jedan od zakona koji proizilazi iz briselskog sporazuma za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, šef parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova, Adem Grabovci, smatra da će on pozitivno uticati na integraciju Srba sa severa.

"Ovo je u korist procesa. Iako to nije konačno rešenje, mi tome pomažemo i doprinosimo uspešnom okončanju teritorijalne celovitosti i suverenitetu naše zemlje", kazao je Grabovci.

Uz nekoliko primedbi, zakon podržavaju opozicioni Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova, dok je pokret Samoopredeljenje kategorično protiv njega.

Za razliku od prvog nacrta zakona kada je oslobađanje bilo delimično, u trenutnom nacrtu stoji da se svim počiniocima krivičnih dela navedenih u ovom zakonu daje potpuno oslobađanje od krivičnog gonjenja ili od izvršenja kazne.

Neka od tih dela su napad na ustavno uređenje Republike Kosova, oružana pobuna, ugrožavanje teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, špijunaža, nelegalni prelaz granice, podsticaji na nacionalnu, rasnu i versku mržnju, nemir i netolerancija, uništenje ili oštećenje imovine, podmetanje požara, neovlašteno posedovanje oružja, izbegavanje poreza, krijumčarenje robe i dr.

Izmena nacrta zakona o amnestiji nije zadovoljila civilno društvo.

Dok se jedna grupa građana još od petka stacionirala ispred Skupštine Kosova, u ponedeljak je u 5 do 12 širom Kosova pokrenuto potpisivanje peticije protiv zakona o amnestiji.

Ilir Deda iz Instituta za politička istraživanja i razvoj, KIPRED, kaže da je potpisivanje peticije počelo u 5 do 12 samo zato što je zemlja blizu kriminalizacije društva, ukoliko se zakon usvoji u četvrtak.

„Privrženost ljudi u vladi i u skupštini da amnestiraju sami sebe je veoma visoka. Ali mi moramo da pokažemo posvećenost građana da ne dozvolimo da se naša zemlja pretvori u zemlju kriminalaca, lopovluka, gde ljudi koji su zloupotrebljavali svoje položaje... umesto da se sudovi bave njima, oni žele sami sebe da amnestiraju. Da ne zaboravimo da je većina građana Kosova 14 godina živela pošteno, da je poštovala zakon i plaćala porez. Ne možemo dozvoliti sebi da jedna grupa od nekoliko stotina ljudi iz politike kriminalizuju našu zemlju“, kazao je on.

Potpisivanje peticije protiv zakona o amnestiji trajaće do srede uveče a ono je pokrenuto i u ostalim gradovima Kosova.

Deda je najavio da je ovo samo početak suprotstavljanja civilnog društva, te da će se na dan kad je predviđeno usvajanje zakona, u glavnom gradu održati protesti.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG