Dostupni linkovi

logo-print

Ruska meka moć: Model zapadni, transparentnost istočna


"Putin bar" u Novom Sadu, oktobar 2014.

"Putin bar" u Novom Sadu, oktobar 2014.

Meka moć, kako je ovaj pojam definisao američki politikolog Džozef Naj krajem 20. veka, predstavlja postizanje političkih ciljeva neoružanim ili nenasilnim sredstvima. Svoje izvore pronalazi u kulturi i jeziku, političkim i društvenim vrednostima, i spoljnoj politici.

"Zapad, koji je smislio čitavu ideju meke moći, pre svega SAD, išao je na pitanje popularne kulture, Holivuda, muzike i na taj način su u vreme hladnog rata delovale primamljivije od Sovjeta. Ruska meka moć je najspecifičnija zbog toga što je ona najgrublja. Tu nemate toliko pitanje kulture, još manje muziku, čak toliko ni jezik – ruska meka moć je najviše politizovana", kaže istoričar Milivoj Bešlin.

Poslednjih godina, Rusija jača svoju meku moć u Srbiji. Nasuprot zapadnoj, njen cilj je smanjenje podrške evropskim integacijama i njenim vrednostima i, pre svega, sprečavanje širenja NATO-a na Balkanu, dok se kao alternativa nameću čvršće veze sa Rusijom.

Uz jačanje bilateralnih odnosa, saradnje crkava, te sve više medija, Kremlj meku moć širi i kroz različite organizacije koje promovišu srpsko-ruske odnose. Centar za evroatlanske studije mapirao ih je preko stotinu.

"Samo u poslednjih godinu i nešto dana identifikovali smo trend porasta broja tih struktura", navodi Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije.

Uz političke partije i medije, reč je o udruženjima građana, pokretima, studentskim organizacijama, internet portalima, ograncima ruskih organizacija u Srbiji i ruskim fondacijama.

Prema istraživanju Centra za evroatlanske studije, prve ovakve strukture formirane su na severu Kosova odmah po proglašenju njegove nezavisnosti 2008. godine, da bi aktivnije postale 2012. godine, tokom demonstracija na "barikadama".

Porast njihovog broja u Srbiji krenuo je 2008. godine, a počeo je da jača sa početkom pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, 2013. godine. Broj njihovih aktivnosti povećava se tokom 2015. kada, kako se navodi u studiji, postaje jasno da će Srbija početi i formalne pregovore sa Evropskom unijom, te kad je obelodanjena namera jače saradnje sa NATO.

(Jelena Milić: Raste broj ruskih organizacija u Srbiji)


U širenju ruskog aktivizma u Srbiji, prema rečima istoričara Milivoja Bešlina, poseban značaj imao je otvaranje beogradske ispostave Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI), koja je formirana pod pokroviteljstvom predsednika Rusije Vladimira Putina, i na čijem je čelu u Moskvi bivši obaveštajac Leonid Rešetnjikov, inače čest gost Srbije.

Poznat je, navodi Bešlin, po kontroverznim izjavama među kojima su i one o konstituisanju "novog srpskog kolektivnog identiteta".

"Kroz javne istupe, čelnici RISI-ja konstantno pružaju nadu nacionalizmu u Srbiji da ratovi nisu završeni, da granice na Balkanu nisu konačne i tako srpski nacionalizam, kao poraženi nacionalizam u ratovima, dobija nadu da je moguć revanš", kaže Milivoj Bešlin.

U Ruskom institutu za strateška istraživanja nisu odgovorili na pozive autora ovog teksta. Preciznije, do ove organizacije skoro da nije moguće doći. Na pozive na broj telefona koji se može pronaći na internetu niko ne odgovara, dok sama organizacija u Srbiji nema svoju web stranicu.

U Agenciji za privredne registre upisani su kao udruženje čija je delatnost izdavaštvo, a cilj im je "pospešivanje naučno-istraživačkog stvaralaštva ruskog i srpskog naroda, te svih vidova saradnje".

Ispostava u Beogradu otvorena je 2013. godine, kada su njihovom radu blagoslov dali sveštenici Srpske pravoslavne crkve, a predstavnici Instituta poručili da im, "za razliku od zapadnih zemalja u Srbiji nije potrebna meka moć".

"Jer između dve zemlje i dva naroda postoji i duhovna i istorijska bliskost i razumevanje", rekao je Nikita Bondarev, naučni saradnik RISI-ja.

Nešto kasnije, na konfereniciji u Beogradu koja se bavila "razmatranjem duhovnih veza dva naroda, i načinima odbrane od meke moći Zapada", Bondarev je poručio da je "meka moć Rusije u Srbiji još slaba i da mora biti jača".

Specijalni gost ove konferencije, u organizaciji moskovskog Fonda Gorčakov i organizacije Srpski kod (koja takođe nije odgovorila na pozive RSE), bio je njihov direktor iz Moskve Leonid Rešetnjikov, a u zaključak skupa je ugrađena njegova teza da je "pravoslavlje posebna civilizacija najviših vrednosti i da je alternativa američko-zapadnjačkom konceptu potrošačkog evropejstva koje devalvira ljude na materijalna, a ne duhom bogata bića".

Leonid Rešetnjikov

Leonid Rešetnjikov

O granicama Balkana ovako je govorio: "Iako bismo svi želeli stabilnost, one su privremene jer su veštački nametnute spolja, na štetu srpskog naroda. On je podeljen, slično kao i ruski".

Pored Beogarda, čest je gost i Banjaluke. Bosanskohercegovački entitet Republika Srpska odlikovao ga je, kako je rekao, jednim od najviših odlikovanja – Ordenom Njegoša.

"U ime odlikovanih Rusa rekao sam da predstavljamo patriotske snage Rusije i da ćemo učiniti sve da zaštitimo prava i mogućnost nezavisnog razvoja Republike Srpske", poručio je.

U maju ove godine, u Privrednoj komori Srbije upriličena je promocija njegove knjige "Vratiti se Rusiji", čiji je domaćin bila Naša Srbija, organizacija na čijem se sajtu navodi da se bave humanitarnim radom, i pomaganjem i zaštitom dece (takođe bez odgovora na pozive RSE).

Kao i na većini skupova, i na ovom su učestvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, uz ostale i kontroverzni mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, poznat po ekstremističkim stavovima i govoru mržnje.

"Sve te organizacije koje Rusija ovde ili finansira ili podržava imaju vrlo sličnu politiku, to je držanje otvorenim kosovskog problema, zamrznutog konflikta, jer kroz njega Rusija ostvaruje svoj uticaj i u Srbiji i šire na Balkanu. Tu je takođe i igranje na separatizam Milorada Dodika u Bosni i Hercegovini, odnosno na Republiku Srpsku kao platformu za ostvarivanje ruskih imperijalnih interesa na Balkanu", kaže Bešlin.

Najvažniji geopolitički cilj Rusije ostaje zaustavljanje širenja NATO-a, te su i ove organizacije, kako navodi politički analitičar Boris Varga, usmerene na te ciljeve.

"Suzdržanost prema Evropi i zapadnim vrednostima, suzdržanost prema NATO-u, suzdržanost prema liberalnim vrednostima, i utemeljenost u patrijarhalnim i veoma konzervativnim i tradicionalnim vrednostima", navodi Varga.

U njihovom diskursu dominira narativ o "tradicionalno dobrim srpsko-ruskim odnosima", "uzajamnom istorijskom pomaganju" i "pravoslavnom bratstvu".

"To ne postoji. Balkan uvek u ruskoj politici treba posmatrati kao poligon za pokazivanje moći i odmeravanja snaga sa Zapadom, a da nju samu to ništa ne košta. U tom smislu, Rusija jeste bila prisutna na Balkanu, ali je u različitim vremenskim periodima igrala različite igre sa balkanskim narodima. Ništa tu Srbi nisu specifičniji od ostalih balkanskih naroda", konstatuje Milivoj Bešlin.

(Milivoj Bešlin: Mit o Rusiji kao zaštitnici Srbije)


Većina njih su nacionalističke i konzervativne, a "antizapadnim" narativom se, zapravo, protive univerzalnim pravima i slobodama, navode naši sagovornici.

"One neretko potpuno prenebregavaju, recimo, koncept sekularizma jedne zemlje i maltene se zalažu za crkveni, pravoslavni način uređenja države. Zalažu se za konzervativne vrednosti, ali na jedan potpuno nesavremen način. Neke od njih već dugo traju i dugo čine dela koja je teško inkriminisati, kao što je širenje govora mržnje, zastrašivanje, širenje, po nama, nedemokratskih principa delovanja. Oni se gase pa se preregistruju i nastavljaju da postoje", navodi Jelena Milić.

Srpski obraz je organizacija koja je nastala nakon što je Ustavni sud Srbije 2012. zabranio rad Otačastvenog pokreta Obraz, koji se nalazi i na listi Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) kao klerofašistička ogranizacija. Poznati su po pretnjama i nasilju nad organizatorima i učesnicima Parade ponosa, prekidanju izložbi i performansa umetnika sa Kosova i iz Hrvatske, učešću u nasilnim demonstracijama na beogradskim ulicama posle hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića.

Lider Obraza Mladen Obradović je 2014. proveo četiri meseca u kućnom pritvoru, po odluci Apelacionog suda, a zbog širenja rasne i druge diskriminacije pred otkazanu Paradu ponosa u septembru 2009. godine.

Mladen Obradović

Mladen Obradović

Ujedno je i jedini koji se odazvao našem pozivu. Tvrdi da je odluka o zabrani Obraza politički motivisana, i dodaje da nastavljaju saradnju sa različitim političkim i društvenim činiocima u Rusiji.

Na pitanje na čemu se saradnja zasniva, Obradović odgovara: "Na prvom mestu je naša ljubav prema Rusiji i ruska ljubav prema Srbiji. Ljubav prema Gospodu Bogu, prema našoj pravoslavnoj veri i svest da je potrebno da svi slobodarski narodi stanu u jedan front u odbrani od zapadnjačke agresije koja preti da uništi sve vrednosti slobodarskog sveta".

U danu kada smo sa njim razgovarali vratio se iz Rusije.

"Moj boravak u Rusiji i u Južnoj Osetiji je bio vezan za učešće na međunarodnoj konferenciji na temu Kavkaz i globalni izazovi i pretnje, koju su organizovali Ruski institut za strateška istraživanja i južnoosetijski državni univerzitet. Bio sam jedini predstavnik iz Srbije i nagrađen sam medaljom povodom 25 godina postojanja republike Južne Osetije. Nagradu mi je uručio predsednik Leonid Tibilov lično (predsednik Južne Osetije, prim. aut.)", navodi Obradović.

Obradović ne priznaje nezavisnost Kosova, dok su Južnu Osetiju, koju naziva republikom, priznale Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela i Tuvalu, a međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija (UN), Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS), Evropske unije, smatraju je delom Gruzije.

Protest desničarskih pokreta "Naši", "Dveri", "Zavetnici" i "Obraz" ispred Skupštine Srbije, Beograd, 26. april 2013.

Protest desničarskih pokreta "Naši", "Dveri", "Zavetnici" i "Obraz" ispred Skupštine Srbije, Beograd, 26. april 2013.

Iako protivnici globalizacije, ove organizacije idu u korak sa savremenim tehnologijama. Uz aktivizam u virtuelnom svetu, održavaju i direktan kontakt putem tribina čiji su, uprkos problematičom sadržaju, domaćini često beogradski fakulteti.

"Njihove mašine botova ne prezaju ni od pretnji životom, spominjanja familije, zloupotrebe privatnih podataka. Mlade animiraju kroz studentska udruženja i pokrete jer su vrlo aktivni na beogradskom Univerzitetu. Iako se zalažu za nezavisnost Srbije i izlazak iz procesa evropskih integracija zbog gubljenja suvereniteta, oni smatraju da mora da se prihvati sve što dolazi iz Rusije. Nisam sigurna da i sami imaju najbolju percepciju šta je današnja Rusija, sa kakvim izazovima se susreće, kakav je način vladanja i da li bi tamo uopšte mogli da budu registrovani kao udruženje građana ili bi im neko smanjio te slobode", ocenjuje Jelena Milić.

Njihovi izvori finansiranja u većini slučajeva nisu transparentni, pa je nemoguće utvrditi odakle novac dolazi.

"Često deluju u sivoj zoni, bez formalnih registracija kod nadležnih državnih tela i zakonom propisanih načina finansiranja. Njihovi sajtovi su bez ikakvih informacija o tome ko ih i kako finansira, a jedno od glavnih odbrana je članstvo kroz članarinu”, navodi Milić.

Na pitanje o izvorima finansija, vođa Obraza izbegava da direktno odgovori. Umesto finansijske podrške, rad ove organizacije pokreće, kako kaže, "ljubav prema Rusiji".

(Mladen Obradović: Finansira nas Bog)


Za razliku od ovih organizacija, kojima se pitanje finansiranja ne postavlja, one za koje novac stiže sa Zapada, što je i naznačeno na njihovim sajtovima, uz napade da su "strani plaćenici", stalna su medijska tema u Srbiji.

"Od trenutka kada smo objavili ovaj izveštaj, narativ o tome ko stabilizuje, a ko destabilizuje region i Srbiju se dodatno pojačao i to ne od ekstremne desnice i onoga što su bile margine društva. Oni koji prave spiskove nesrba su postali mainstream u javnom životu. Mi novac primamo isključivo preko banaka, preko posebnih projektnih računa da bismo donatorima mogli da podnesemo finansijske izveštaje. Toga sa ove druge strane nema", navodi Jelena Milić.

Ostaju li van radara državnih organa, tek ciljevi ruske meke moći uvek su imali saveznike u parlamentu Srbije, te u duboko uticajnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Na poslednjim izborima učestvovale su četiri otvoreno pro-kremaljske liste, a u poslaničke klupe sele su dve, koje se jasno zalažu za prekid evropskih integracija – Srpska radikalna stranka i koalicija Demokratska stranka Srbije-Dveri.

Krajem juna, vladajuća Srpska napredna stranka učestvovala je sa opozicionom Demokratskom strankom Srbije (DSS) i Dverima na kongresu Putinove Jedinstvene Rusije u Moskvi, kada je i potpisana Deklaracija o međustranačkoj saradnji i zajedničkim aktivnostima u državama regiona.

"Deklaracija koju je Jedinstvena Rusija potpisala sa partijama u regionu, sugeriše da se Srbija na neki način ugleda na Rusiju i da spreči ono što se zove uticaj sa Zapada. Znači, da ograniči finansiranje nevladinih oragnizacija sa Zapada, da ograniči uticaj finansiranja raznih fondova i raznih medija", navodi Boris Varga.

Ruska meka moć u Srbiji biće sve osmišljenija

I dok se protagonisti značaja jačanja veza Srbije i Rusije čvrsto drže prošlosti, javnost, pre svega mladi, malo toga zna o savremenoj Rusiji.

"Režim nije jednako država. Rusko društvo je mnogo složenije nego što je to politika režima, iako mi to ne vidimo iz medija. Rusi imaju ozbiljnu nauku, oni imaju vrlo ozbiljnu istoriografiju. Ako govorimo o nauci, književnosti i tako dalje, taj uticaj može da bude dobrodošao, ali se ruska meka moć ne ogleda kroz filmove, muziku, jezik ili kuvanje čaja kao kod Kineza", ističe Milivoj Bešlin.

Ruska meka moć u Srbiji će, ocenjuju sagovornici RSE, nastaviti da raste, i u sukobu sa zapadnom biće sve osmišljenija.

"Rusi su naučili kako Zapad ostvaruje meku moć, razvili su sve te medije, ulažu u nevladin sektor. Međutim, to su druge vrednosti. Ako Zapad ulaže u liberalne vrednosti, Rusi ulažu u nešto što su tradicionalne i patrijarhalne. Ako se sve ovo realizuje, mi ćemo se kretati u pravcu tvrde ruke, autokratije i autoritarnog režima. Već se pokazuje da je Srbija duboko u korupciji, da mediji nisu slobodni, ne toliko koliko su bili. Tako da mi već polako ulazimo u priču koja može da nas vodi u model koji je veoma sličan ruskom – jedna dominantna partija, sa izrazitim populističkim, nacionalističkim liderom", navodi Boris Varga.

(Boris Varga: Sukob mekih moći Rusije i Zapada)


To je istovremeno i politička opcija koja je proevropski kurs zacrtala kao zvaničan, ali ga dovodi u poziciju neprestanog preispitivanja kroz insistiranje na politici balansa – što podrazumeva prijateljstvo sa Rusijom, bez obzira na distancu koju je poslednjih godina prema Moskvi izgradila Evropska unija.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG