Dostupni linkovi

logo-print

Srbija i NATO: Rusija najveći izazov


Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, jul 2014, ilustrativna fotografija

Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, jul 2014, ilustrativna fotografija

Dok iz Ruske Federacije jačaju pritisci na Srbiju da u potpunosti zatvori vrata za ulazak u NATO, Evropska unija ponavlja stav da bi zvanični Beograd sa Briselom trebalo da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku prema Rusiji. Nakon predstojećeg prijema Crne Gore u Severnoatlanstki vojni savez, pojedini analitičari procenjuju da bi Kremlj mogao da pojača svoj uticaj na Srbiju.

Evropska unija nedavno je predstavila novu „Globalnu Strategiju" u oblasti spoljne politike i bezbednosti. U tom pogledu najveći izazov za Srbiju je odnos prema Rusiji, rekla je beogradskim medijima šefica tima autora Globalne Strategije Natali Toči, inače savetnica visoke predstavnice EU Federike Mogerini.

Natali Toči

Natali Toči

”Kako se bude približavala članstvu u EU, od Srbije će se očekivati da se približi EU i u pogledu stava prema Rusiji. To nije nešto što se može dogoditi preko noći. Transformacija neophodna da se dobije članstvo u EU se ne dešava preko noći. U pitanju je postepen proces usklađivanja koji EU očekuje od Srbije u toku pristunih pregovora”, rekla je Toči Tanjugu.

Izjava evropske činovnice stigla je u periodu kada proruske stranke u Srbiji forsiraju inicijativu da se raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO, iako nema nikakvih naznaka da zvanični Beograd teži ulasku u Alijansu.

O tome je za RSE govorio i Džejms Apaturaj, pomoćnik generalnog sekretara NATO za političke odnose i sigurnosnu politiku.

“Podržavamo približavanje Srbije Evropskoj uniji, a što se tiče priključivanja NATO, smatramo da većina ljudi tamo ne želi to i mi poštujemo njihovu odluku. Ali, radimo mnogo na nivou partnerstva i saradnja funkcioniše veoma dobro”, rekao je Apaturaj.

Pritisci na Srbiju iz proruskih krugova bliskih vladajućem Kremlju poklopili su se sa učešćem delegacije Crne Gore na samitu NATO u Varšavi, kao zemlje koja je u procesu ratifikacije članstva i očekuje se da punopravno pristupi Alijansi 2017. godine.

Podsetimo, skori ulazak ove zemlje u NATO izaslanik Rusije u tom savezu Aleksandar Gruško nedavno je prokomentarisao rečima da “da proširenje NATO nije poboljšalo, već je pogoršalo odnose Rusije sa zemljama koje su se pridružile Alijansi”.

Balkan kao poligon za demonstriranje snage

Iako će Crna Gora više biti konzument bezbednosti, nego faktor sigurnosti, pristupanje ove zemlje Severnoatlanskoj alijansi moglo bi se odraziti na odnos Kremlja prema Balkanu, smatra Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne odnose.

„Ulaskom Crne Gore u NATO, Rusija će se još više fokusirati na svoje veze sa Srbijom. No, ne mogu isključiti ni novo interesovanje za istraživanje novih izvora energije, posebno ako se poboljšaju odnosi sa Turskom“, objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje zbog čega je jak interes Rusije usmeren ka Zapadnom Balkanu, Kortunov odgovara:

„Rusija želi da stavi do znanja da je vidljiva, da je faktor, da njene aktivnosti na Mediteranu nisu ograničene na Tursku. Rusija želi da demonstrira mogućnosti svoje snage. Ali joj je takođe važno da pošalje signal Rusima i svetu da Rusija ne zatvara ’balkanski dosije’. Da je i dalje faktor tamo.“

Kolinda Grabar Kitarović

Kolinda Grabar Kitarović

Na prisustvo Kremlja na Zapadnom Balkanu ukazala je i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović u svom govoru na Forumu eksperata u okviru nedavno održanog NATO samita u Varšavi. Uticaj Moskve se, prema njenim rečima, primećuje na nekoliko nivoa.

“Od privrede, preko politike do tajnih službi. Ali postoji i vojni aspekt, gde smo već nekoliko puta videli vojne vežbe između našeg suseda i prijatelja Srbije i Rusije. Vežba koja se zove Slovensko bratstvo biće održana u oktobru ove godine i to je nešto što nas brine”, rekla je Grabar Kitarović.

No, Dmitri Trenin, direktor moskovske Karnegi zadužbine za međunarodni mir, smatra da je je ruski uticaj na Balkanu trenutno zanemarljiv.

„U meri u kojoj ti interesi postoje, oni su bili u vezi s ruskim planovima za gasni Južni tok, ali nikad nisu materijalizovani. Postoji ruski interes koji nije povezan s vladom, postoje Rusi koji su kupovali imovinu po Hrvatskoj ili Crnoj Gori, ali oni su sada u dosta nepouzdanoj poziciji zbog političkih promena. Stoga ne mislim da će taj javni interes na Balkanu rasti“, ocenjuje Trenin.

Rusija kao sredstvo za cenkanje s EU

Rukovodstvo Srbije, pak, šalje drugačiju sliku. Iako ponavlja da je Evropska unija strateški cilj Srbije, tehnički premijer i mandatar Srbije Aleksandar Vučić nedavno je nenajavljeno i naizgled iznenada otišao u Moskvu na sastanak sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Prvi čovek Rusije je tom prilikom javno izrazio želju da se u novoj Vladi Srbije nađu i ljudi pridaju značajnu pažnju razvoju odnosa između Srbije i Rusije.

Dmitrij Trenin, međutim, kaže da Srbija i još neke balkanske zemlje koriste Rusiju kao sredstvo za cenkanje sa Evropskom unijom. Kao primer naš sagovornik navodi odlazak grčkog premijera Aleksisa Ciprasa u Moskvu, što je, kako kaže Trenin, uznemirilo Berlin.

„Mislim da tu igru igraju elite u Atini, Beogradu i Sofiji, kako bi dobile bolji dogovor u Briselu i Berlinu. Kako bi pokazali Zapadu da imaju neku vrstu alternative. I to pogađa Zapad u srž. Takođe, postoji istorija rusko-nemačkog nadmetanja na Balkanu. Kada se ta tačka pogodi, imate reakciju i neki ljudi profitiraju iz toga“, objašnjava Trenin.

Čini se da NATO približavanje Moskve i Beograda za sada posmatra prilično nezainteresovano i sa distance. Takvog stava je Milan Nič, direktor istraživanja u političkom insitutu GLOBSEC, koji smatra da je Alijansa trenutno na Balkanu više fokusirana na izbegličku krizu, nego na potencijalno rusko napredovanje u regionu.

“Iskreno, ne vidim da ikoga to zabrinjava. Mislim da je to koliko je Balkan marginalizovan u evropskim bezbednosnim krugovima zastrašujuće za ljude koji se bave Balkanom”, kaže Nič.

Razloga za tu marginalizaciju je nekoliko, smatra Nič. Najpre zato što na ovom području nema izazova sa kojima se trenutno suočava istočna Evropa, a potom i zato što je NATO u nekoj formi već prisutan na Zapadnom Balkanu.

“Bezbednosna arhitektura ovog regiona je zasnovana na NATO. Ne samo na članstvu u Alijansi, već na činjenici da postoji KFOR, da u Bosni i Hercegovini postoji dogovor oko EUFOR. Ponekad taj dogovor postoji bez obzira na vojnike. KFOR na Kosovu ima austrijski kontingent vojnika, a to nije zemlja članica NATO. Važno je da, uprkos smanjenju NATO trupa tamo, jednostavno postoji garancija i mehanizam reagovanja na neke kritične situacije”, zaključuje naš sagovornik.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG