Dostupni linkovi

logo-print

Ratne žrtve silovanja još čekaju priznanje statusa


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Na Kosovu nedostaje politička spremnost institucija da se pitanje priznavanja statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata okonča, kažu predstavnici civilnog društva koji se bave ovim pitanjem.

Iako je pre dve godine usvojeno potrebno zakonodavstvo, potom i pravilnik o formiranju Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja, Vlada Kosova ovo telo još uvek nije formirala. A žrtve čekaju, i gube strpljenje.

Nakon 15 godina ćutnje, pre svega zbog predrasuda da je seksualno nasilje sramota za društvo, Skupština Kosova je marta 2014. usvojila izmene na Zakon o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK i civilnih žrtava rata i njihovih porodica, kada je uvrštena i kategorija silovanih osoba tokom rata na Kosovu. Ovaj zakon reguliše status i prava silovanih osoba tokom rata, predviđa posebne benificije kao i ostvarivanje penzija u visini od 300 eura.

Međutim, Vlada Kosova i dve godine od usvajanja zakona još uvek nije uspela da formira Komisiju za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja.

Zakon je predvideo da se Komisija treba formirati unutar šest meseci od usvajanja zakona, a da žrtve seksualnog nasilja imaju vremenski rok od pet godina da podnesu zahtev za ostvarivanje prava.

Feride Rušiti, izvršna direktorica Centra za rehabilitaciju žrtava torture koji se bavi ovim pitanjem, u izjavi za RSE navodi da ne postoji konkretna politička volja da se zakon sprovede do kraj, a da neformiranje Komisije koči ovaj proces.

“U vreme kada je su usvojene zakonske izmene, uočen je entuzijazam i nada kod ove grupe našeg društva, jer se konačno nakon 15 godina priznaje njihov status. Ali sada su ove žene razočarane jer se njihova situacija dodatno otežava. Toliko dugo čekaju. To demorališe žrtve seksualnog nasilja da se obrate ovoj Komisiji za koju se još uvek ne zna kada će da se formira. To negativno utiče i na porodice i na žrtve jer na ovaj način institucije izgledaju da su neozbiljne prema ovoj osetljivoj grupi u društvu”, kaže Rušiti.

Ona dodaje da je važno da civilno društvo i kosovske institucije rade zajedno kako bi se pripremio teren za ovo pitanje, podigla svest u javnosti a protiv stigmatizacije i predrasuda koje su zahtavile ovu grupu u društvu.

Šef kabineta premijera Kosova, Sokolj Havoli, kaže da se trenutno pripremaju procedure za otvaranje konkursa za članove Komisije. U međuvremenu, tehnički sekretarijat, koji je osnovan u sklopu Vlade, do formiranja Komisije baviće se izborom članova, a potom i primanjem aplikacija.

„Očekuje se da će se Komisija veoma brzo formirati pošto su svi potrebni pravilnici usvojeni u vladi. Pitanje je dana kada će se konkurs otvoriti“, kazao je Havoli.

Na pitanju priznanja statusa žrtvama seksualnog nasilja, posebno je radila bivša predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, koja je inače predsedavala Nacionalnim savetom za preživele seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Cilj ovog saveta je bio da koordiniše aktivnosti institucija i agencija za rehabilitaciju oko 20.000 lica koja su preživela seksualno nasilje.

Jeta Krasnići, bivša savetnica predsednice Jahjaga, koordinisala je rad ovog saveta. U izjavi za RSE ona navodi da se zadnjih dve godine dosta radilo na pripremi pravilnika o radu i funkcionalizaciji vladine komisije, te poručuje da institucije moraju da nastave da se bave ovim pitanjem a kako ono ponovo ne bi pao u zaborav.

„Ovaj proces je trajao dosta, ali smo se potrudili da uzmemo u obzir sve specifikacije, kako se te žene ne bi osećale viktimizovane, potrudili smo se da proces bude pozitivan. Ali, sada preostaje formiranje Komisije, jer dok ona ne počne sa radom, nemoguće je verifikovati dosijee“, kaže ona.

„Potreban je pritisak celog društva, medija, nevladinog sektora, jer je u pitanju jedna kategorija koja je proizašla iz rata, veoma teška posledica, i na nama je da im pomognemo. Nedostajalo je i međunarodno priznanje da se seksualno nasilje koristilo kao ratno sredstvo na Kosovu“, kaže Krasnići, dodajući da takođe mora da se radi na tome da oni koji su počinili zločin izađu pred licem pravde.

Feride Rušiti iz Centra za rehabilitaciju žrtava torture navodi da je od izuzetne važnosti da porodice pomognu preživele seksualnog nasilja tokom ovog procesa. U mnogim slučajevima žrtve seksualnog nasilja nisu smele da kažu svojoj porodici šta im se desilo.

Takav slučaj je bio i sa Jetom.

U ranijem intervjuu za RSE, Jeta je rekla da su ona, i njene tri ćerke, najmlađa od 13 godina starosti, silovane septembra 1998. godine u regionu Drenice. Njen suprug to nikad nije saznao. Jedan rođak ju je posavetovao da je to „veća tragedija od ubistva i da mora da ostane zakopana“.

Da bi postala korisnik beneficija ovog zakona, Jeta je kazala da mora da izmisli razlog prihoda.

Sve bih dala kada bi muževi razgovarali sa svojim ženama koje su bile u rukama neprijatelja... Ako ja ništa od ovoga ne dobijem, možda će drugi. Ako sam ja u gubitku, ne želim da i drugi budi u takvoj situaciji. Potrebna nam je društvena i državna podrška. Podizanje svesti kod muškaraca. Kada se to desi, onda ćemo i mi biti u miru“, poručila je tada Jeta.

Pored žena, tokom rata na Kosovu bilo je i seksualnog nasilja nad muškarcima.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG