Dostupni linkovi

logo-print

Odbor američkog senata podržao intervenciju u Siriji


Državni sekretar Džon Keri tokom zasedanja spoljnopolitičkog odbora Senata, 4. septembar 2013.

Državni sekretar Džon Keri tokom zasedanja spoljnopolitičkog odbora Senata, 4. septembar 2013.

Spoljnopolitički odbor američkog Senata usvojio je u sredu rezoluciju kojom se odobrava upotreba vojne sile u Siriji, prema kojoj bi vojna intervencija trajala 60 dana sa mogućnošću produženja za još 30 dana.

Glasanje Odbora za spoljne poslove otvara put za održavanje glasanja o rezoluciji u punom sazivu Senata.

Neposredno pred glasanje američki državni sekretar Džon Keri je u obraćanju pred odborom izjavio da američke obaveštajne službe mogu da dokažu da je Asadov režim koristio hemijsko oružje najmanje 11 puta, kao i da Severna Koreja i Iran pažljivo posmatraju Ameriku, prenosi AP.

"Svet se pita da li će SAD pristati da ćuti", izjavio je Keri.

Kredibilitet američkog Kongresa i međunarodne zajednice je na ispitu povodom odgovora koji će biti upućen posle upotrebe hemijskog oružja u Siriji, izjavio je u sredu predsednik SAD Barak Obama na konferenciji za novinare u Štokholmu sa švedskim premijerom Fredrikom Rejnfeltom.

Obama je rekao da svet treba da se drži crvene linije koju je povukao protiv upotrebe hemijskog oružja.

Obama je također kazao da veruje da će Kongres koji će iduće sedmice glasati o predloženoj vojnoj akciji protiv Sirije, podržati njegov predlog o intervenciji zato što Amerika "zna da, ako međunarodna zajednica nije uspešna u održavanju određenih normi i standarda koji određuju interakciju među zemljama - svet vremenom postaje manje bezbedan".

On je dodao da se nada da će ruski predsednik Vladimir Putin promeniti stav o Siriji.

"Da li se nadam da će Putin promeniti stav o nekim od ovih pitanja? Uvijek se nadam i nastaviću kontakte sa njim", rekao je Obama dan uoči samita lidera G20 u četvrtak u Sankt Petersburgu.

I francuski poslanici u sredu su razmatrali odgovor na hemijske napade. Međutim, francuski parlament se ne izjašnjava o krizi u Siriji, za razliku od američkog Kongresa.

Postoji rizik da bi nereagovanjem međunarodne zajednice na hemijski napad u Siriji bila upućena pogrešna poruka Iranu o spornom nuklearnom programu, upozorio je u sredu francuski premijer Žan-Mark Ero.

Ero je, braneći poziv Pariza na vojnu akciju protiv Asadovog režima, rekao poslanicima francuskog parlamenta da bi svaki odgovor trebalo da bude "snažan, brz i sa određenim ciljevima", ali je odbacio mogućnost slanja francuske vojske u Siriju.

"Nereagovanjem bi bio ugrožen mir i bezbednost celog regiona. Kakav kredibilitet bi imale naše međunarodne obaveze prema zabrani proizvodnje oružja za masovno uništenje, uključujući nuklearno? Kakvu bi poruku time poslali drugim režimima, poput Irana i Severne Koreje. Ta poruka bi bila jasna, možete nastaviti sa spornim aktivnostima", naglasio je Ero.

Lider poslanika iz opozicione stranke UMP Kristijan Žakob rekao je da Francuska ne može delovati bez mandata UN i ukazao na rizik da bi se Pariz mogao naći u diplomatskoj izolaciji.

Francuska vlada smatra da bi se kaznenom akcijom protiv Sirije, kao odgovor na njenu navodnu upotrebu hemijskog oružja, izjednačio odnos snaga na terenu gde je prednost ostvario predsednik Bašar al Asad.

Portparolka francuske vlade Nadžat Valo-Belkasem rekla je u sredu da međunarodna zajednica ima obavezu da reaguje posle napada 21. avgusta u kome je prema američkim podacima ubijeno 1.429 ljudi. Francuska, kao i SAD, smatra da je za taj napad odgovoran Asad.

Rusija optužuje pobunjenike za hemijski napad u martu

Sirija će preduzeti "sve mere odmazde" ukoliko bude napadnuta i nikada se neće predati, "čak i da dođe do Trećeg svetskog rata", izjavio je zamenik sirijskog ministra inostranih poslova Fajsal Mukdad.

"Sirijska vlada neće promeniti stav čak i da izbije Treći svetski rat. Nijedan Sirijac ne može da žrtvuje nezavisnost svoje zemlje", rekao je Mukdad u ekskluzivnom intervjuu za AFP.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da ekspertski izveštaj Rusije pokazuje da je improvizovano oružje korišćeno u hemijskom napadu blizu sirijskog grada Alepo u martu slično onom koje prave pobunjenici.

Ministarstvo je u saopštenju sugerisalo da se ruski nalazi ignorišu kao i da države koje okrivljuju sirijsku vladu za avgustovski hemijski napad blizu Damaska potcenjuju dokaze koji govore suprotno, prenosi Rojters.

Istovremeno je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio SAD i njihove saveznike da ne preduzimaju jednostranu akciju u Siriji, zato što bi svaka intervencija bez odobrenja UN bila “agresija”, dodajući da bi podržao intervenciju u slučaju čvrstih dokaza da je režim Bašara al Asada koristio hemijsko oružje.

Putin je kazao ruskoj Televiziji jedan i agenciji Asošiejted preš (AP) da ne isključuje podršku rezoluciji Saveta bezbednosti o vojnim udarima u Siriji, ukoliko se dokaže da je zvanični Damask koristio hemijsko oružje protiv sopstvenog naroda.

“Ako dobjemo objektivnu, preciznu informaciju ko je počinio ovaj zločin, tada bismo reagovali. Međutim, u ovom trenutku je prerano i nekorektno to učiniti. Istovremeno, želim da vas uverim da je naš principijelni stav da je upotreba oružja za masovno uništavanje zločin. No, ovde se nameće drugo pitanje. Ako se dokaže da su pobunjenici koristili ovo oružje, šta će onda SAD učiniti sa njima, kao i njihovi sponzori. Da li će prestati da ih snabdevaju oružjem i započeti vojnu intervenciju protiv njih”, rekao je ruski predsednik.

Putin je negirao da Rusija podržava Asadov režim.

"Isporučili smo Siriji na osnovu ugovora određene delove raketa S-300, ali smo za sada tu isporuku obustavili", dodaj je Putin.

On je u junu izjavio da Rusija Siriji nije isporučila rakete zemlja-vazduh da ne bi ugrozila ravnotežu snaga.

“Mi ne branimo sirijsku vladu, već nešto sasvim drugo – norme i principe međunarodnog prava, kao i postojeći svetski poredak. Branimo takođe pravo na debatu o upotrebi sile isključivo u okviru postojećeg međunarodnog prava. Kada se to pitanje postavi izvan Saveta bezbednosti, onda raste opasnost od donošenja nezakoniti odluka protiv bilo koga iz bilo kog razloga”, rekao je Putin.

Ruski predsednik je izrazio nadu da će on i njegov američki kolega Barak Obama u Sankt Petersburgu imati "ozbiljne razgovore".

Putin je ranije ocenio da samit G-20 predstavlja "dobar teren" za razmatranje krize u Siriji. Mada je rekao da samit "nije zamena" za Savet bezbednosti UN, Putin je dodao da i tu priliku treba iskoristiti za razmatranje situacije u Siriji.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG