Dostupni linkovi

logo-print

Kako su politički populisti zavladali Evropom


Pristalice Alternative za Nemačku (AFD), desničarske partije koja u toj zemlji beleži sve veću popularnost

Pristalice Alternative za Nemačku (AFD), desničarske partije koja u toj zemlji beleži sve veću popularnost

Kako se odupreti neliberalnim demokratijama, autokratijama i populizmu, koji, čini se, uzimaju sve više maha u regionalnoj, evropskoj i svetskoj politici?

Da li je moguće izgraditi mehanizam koji bi se tome suprotstavio, baš kao što postoji mehanizam za brzo stvaranje neliberalnog društva u kome su ljudska prava u drugom planu?

Ta pitanja, postavljena su u okviru Skupštine mreže kuća ljudskih prava, koja je u Beogradu okupila više od 30 boraca za ljudska prava iz Azerbejdžana, Belorusije, Velike Britanije, Gruzije, Jermenije, Norveške, Poljske, Rusije, Srbije, Hrvatske i Ukrajine.

Sedam je principa na kojima se zasniva stvaranje neliberalnog društva, ukazao je Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava.

Prvo, dobiti izbore obećavajući ništa osim slave, zatim, uspostavljanje institucija koje će pratiti šta se dešava, preuzimanje državnih medija i istiskivanje privatnih, preuzimanje kontrole nad finansijama, diskreditovanje opozicije i kritičara, stvaranje neprijatelja i na kraju postavljanje novih izbornih pravila.

Populisti lako pronalaze način da se približe široj javnosti, primetili su učesnici Skupštine mreže kuća ljudskih prava, okupljeni na tribini „Otpor neliberalnim demokratijama, autokratijama i populizmu“, i ističu da je to nešto što nadilazi granice pojedinčanih zemalja.

„Ljudi se, uglavnom, suočavaju sa socijalnim i ekonomskim problemima. Žele brze odgovore i okreću se populistima. Populisti onda predlažu ’laka rešenja’, u kojima se umanjuju ljudska prava“, rekao je Ivan Novosel, predstavnik Kuće ljudskih prava iz Zagreba.

„Socijalna i ekonomska prava su oblasti koje populisti koriste kako bi se domogli moći“, kaže Milan Antonijević.

Takođe, kako ukazuje Emin Milli, pisac, aktivista za ljudska prava i disident iz Azerbejdžana, koji trenutno živi u egzilu u Nemačkoj, populisti i desne političke struje javnosti šalju kraću i jednostavniju poruku.

Kao primer navodi propagandu Alternative za Nemačku (AFD), desničarske partije koja u toj zemlji beleži sve veću popularnost.

„Bio sam zaprepašćen time kako se odvijaju izbori u Nemačkoj, u Berlinu, jer partija koja je imala kristalno jasnu i kratku poruku bila je AFD - Želimo da vratimo bezbednost i stabilnost. To je bilo jasno. Nisam razumeo šta žele Socijaldemokrate ili Demohrišćani. To je problem u komunikaciji koji imaju sve političke partije“.

Populisti lako pronalaze način da se približe široj javnosti: Emin Milli, Danuta Przywara, Milan Antonijević, Eszter Polgári i Ivan Novosel

Populisti lako pronalaze način da se približe široj javnosti: Emin Milli, Danuta Przywara, Milan Antonijević, Eszter Polgári i Ivan Novosel


Eszter Polgári sa Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, istakla je da je Mađarska „lider u izgradnji neliberalne demokratije“, te da se od 2010. do danas mogu prepoznati svih navedenih sedam tačaka za izgradnju takvog društva.

Istovremeno, ističe, civilno društvo se suočava sa velikim problemima, poput veoma strogih kontrola. „Organizacije koje su se našle na udaru su bile veoma pažljivo probrane od strane vlasti, dakle samo oni koji su kritikovali vlast u medijima ili su već poznati po svom kritičkom stavu prema vlasti“, dodala je Polgári.

Hrvatsku je, kako navodi aktivista civilnog društva iz Zagreba, Ivan Novosel, talas populzima počeo ozbiljnije da nosi sa približavanjem Evropskoj Uniji, a sa ulaskom u Uniju, suočili su se i sa jačanjem nacionalističkih struja u zemlji.

Proširio se govor mržnje, napadni su nezavisni mediji, dodaje Novosel. „Srećom, na tom polju nisu imali mnogo uspeha. Civilno društvo je odigralo ključnu ulogu, upozoravajući kako nove vlasti urušavaju demokratske institucije i nivo ljudskih prava u državi“.

Emin Milli ukazuje da neophodno da civilno društvo razmisli kako da ono što rade učine atraktivnijim i popularnijim, ali i kako širom sveta stvoriti uspešne projekte, nezavisne pojedince, grupe i organizacije? Kako obezbediti sredstva?

U tom smislu, izneo je neobičan predlog - „Neka kapitalizam i biznis rade za organizacije ljudskih oprava. U Kambodži je bio primer da je otvoreno osam restorana od kojih se dobijao profit. Ja bih otišao i dalje od toga. Ne bi mi smetalo ni da uđem u posao sa naftom i da napravimo milione. Zašto bismo se ograničili?“

Na kraju, zaključuje Milli, rezultati izbora na kojima su pobede odneli populisti, ne treba da budu razlog za nezadovoljstvo, već inspiracija – ako su oni uspeli da pobede, onda nema limita, svako može nešto da ostvari.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG